Kina napreduje kroz kaos i prijetnje

Pepe Escobar
standard.rs
Pet, 08 Svi 2020 19:14 UTC

© AFP / Getty

Usred najdublje ekonomske kontrakcije za gotovo 100 godina, predsednik Si Đinping je već veoma jasno dao do znanja, prošlog meseca, da bi Kina trebalo da bude spremna za neumoljive promene u inostranstvu, bez presedana. Nije mislio samo na moguće razdvajanje svetskih lanaca snabdevanja i neprekidnu demonizaciju svakog projekta vezanog za Novi put svile, tačnije Inicijativu pojas i put. U navodno procurelom internom dokumentu, tajnom i nevidljivom unutar Kine ali pribavljenom od strane nekog opskurnog izvora povezanog sa Zapadom, navodi se čak da je igra prebacivanja krivice za virus na Kinu u suštini klon Tjenanmen hajke.

Prema ovom tajnom, nevidljivom dokumentu, Kina bi morala da se "pripremi za oružanu konfrontaciju između dve svetske sile" - što je aluzija na SAD. Ispada kao da je Kina prva počela sa agresivnom strategijom, a ne da odgovara na masivnu eskalaciju hibridnog rata 2.0, vođenog od strane američke vlade. Histerična demonizacija Kine širom Beltveja (misli se na centar Vašingtona, odnosno američku političku i ekonomsku elitu, prim. prev.) je u svakom smislu preuzela ulogu prethodne histerije, one kojom je demonizovana Rusija.

Danas je gotovo s onim što je Peking nekada definisao kao "period strateške prilike". U obaveštajnim krugovima se šuškalo da je rukovodstvo Komunističke partije Kine verovalo da će prostor za strateške prilike biti otvoren bez smetnji do ključnog datuma, odnosno 2049. godine - do kada bi "nacionalno podmlađenje" trebalo da bude uspešno okončano. Na to sada mogu da zaborave. Sada se čitava igra vrti oko hibridnog rata 2.0 kojem su SAD pribegle kako bi obuzdale nastajuću supersilu, po svaku cenu. A to znači i da čitava lepeza kineskih planova dobija turbo pogon.

Prvi zadatak je obnova produktivnosti mašinerije "Made in China". Predsednik Si je insistirao na tome tokom svoje skorašnje posete provinciji Šensi, koja je u istorijskom smislu ključna za KP Kine, kao i na ofanzivi protiv siromaštva. Obećao je da će ove godine eliminisati siromaštvo. Ono što je značajno, a potpuno suprotno svim zapadnim prognozama, kineski izvoz skočio je za 3,5 odsto u aprilu, naspram pada od 6,6 odsto u martu. Ovo potpuno razara ratio za razdvajanje (misli se na razdvajanje zapadnog i kineskog tržišta, proizvodnih lanaca i ekonomske saradnje uopšte, prim. prev.). Japanska vlada, na primer, ubrzava relokaciju fabrika iz Kine, i to u velikoj žurbi. To nije naročito pametna strategija. Ove fabrike napuštaju državu koja je praktično istrebila COVID-19. Šta će uraditi, preseliće ih u Vijetnam? Pa i to je socijalistička ekonomija (sa vijetnamskim karakteristikama).

© Agence France-Presse/Getty Images

Proizvodni pogon u „Hondinoj“ fabrici automobila u Vuhanu

Kineski BDP-a je pao za 6,8 odsto u prvom kvartalu 2020. godine. Oporavak je već u toku. Nezaposlenost je zvanično iznosila 5,9 odsto krajem marta - ne računajući radnike migrante koji su se vratili u velike gradove nakon što su vrhunac pamdemiije proveli u unutrašnjosti. Postojale su prognoze o nezaposlenosti od 20 odsto, što je kasnije povučeno. Oporavak će biti mešavina ekonomskih stimulansa za kompanije - velike i male, investicija u infrastrukturu i vaučera za veliki deo radnika. Hukou sistem - koji povezuje socijalna prava sa mestom prebivališta - takođe će biti reformisan. Ključni datum na koji treba paziti biće 22. maj, odnosno odložena sednica Nacionalnog narodnog kongresa.

Geopolitički gledano, analiza francuskog tink tenka CAPS (inače filijale ministarstva spoljnih poslova iz Pariza), praktično je postala mantra širom Zapada. CAPS je upozorio da je Kina postala nezamenjiva, dovodeći u pitanje njene "vrednosti" i "skrivenu agendu". Kako je EU totalno paralizovana i eksplicitno potvrđuje svoju nevažnost na čitavom nizu nivoa, a naročito povodom dogovora o efikasnom pomoćnom paketu za sve svoje članice, opadajući Zapad je, skoro unisono, užasnut što je Kina stupila na nepovratni put rasta do statusa glavne svetske sile.

FAKTOR POJASA I PUTA

Čak i nakon snažnog udarca COVID-19, Peking izgleda kao da drži pod kontrolom sve glavne varijable u svojoj ekonomskoj politici (finansijske institucije, velike korporacije). KP Kine će svom snagom razvijati čitavu proizvodnu mašineriju, istovremeno sa opštom primenom veštačke inteligencije. Ono što za sada izgleda neupitno je da će Kina prvo obezbediti svoje nacionalne interese vezane za globalne lance snabdevanja i izvoz. Kratkoročno i srednjeročno gledano, fokus će biti na pomorskim i kopnenim koridorima Novog puta svile, što uključuje i Zdravstveni put svile.

Čak i sa COVID-19, trgovina Kine sa državama "Pojasa i puta" porasla je za 3,2 odsto u prvom kvartalu, što nije tako loše čak i u poređenju sa 10,8 odsto koliko je rast iznosio u celoj 2019. godini. Prema ministarstvu trgovine, razmena Pekinga sa 56 zemalja "Pojasa i puta" raštrkanih duž Azije, Afrike, Evrope i Južne Amerike predstavlja veoma važnih 30 odsto ukupne godišnje trgovine. Uporedite to sa padom globalne trgovine od 13-32 odsto koji Svetska trgovinska organizacija prognozira za 2020. godinu. Tako da, pad trgovine u prvoj četvrtini 2020. godine bio je i više nego predvidiv, ali će po svemu sudeći brzo skočiti, naročito u Jugoistočnoj Aziji, Istočnoj Evropi i arapskom svetu.

© P Photo/Dita Alangkara

Predsednik Indonezije Džoko "Džokovi" Vidodo u prisustvu radnika obilazi gradilište u Zapadnoj Javi gde se radi na izgradnji brze železničke pruge Džakarta-Bandung, 21. januar 2016.

"Pojas i put" se očekivano suočava sa nizom kratkoročnih i srednjeročnih izazova - a svi se vrte oko kraha povezanosti: pucanja lanaca snabdevanja, rasprostranjenih putnih i viznih restrikcija, oštrih kontrola granica, odlaganja projekata usled uvećanih troškova, itd. Među primerima se nalazi šest milijardi dolara vredna i 150 kilometara duga brza pruga između Džakarte i Bandunga u Indoneziji, čijoj se izgradnji tehnički eksperti iz Kine tek polako vraćaju, nakon odsustva uzrokovanog vladinim restrikcijama.

Duž ekonomskog koridora Kina-Pakistan, obavezni karantin za kineske tehničare je zamrznuo napredak gotovo dva meseca. Isto važi i za projekte u Bangladešu i Šri Lanki.

Prema izveštaju obaveštajne jedinice lista Ekonomist, COVID-19 će u 2020. godini zaustaviti projekat "Pojas i put". Ali to bi moglo biti tačno samo za prva četiri meseca tekuće godine. Čak i u vreme pandemije, Peking je zaključio sporazume za nove projekte koji se tiču "Pojasa i puta" sa Mjanmarom, Turskom i Nigerijom. Četiri stotine četrnaest (414) kilometara duga brza pruga između Kine i Laosa, koja povezuje Junan preko Vijentijana sa Tajlandom, Malezijom i Singapurom, gradi se po planu, a kraj radova je zakazan za poslednje mesece 2021. godine. Što je još važnije, ASEAN je sada kineski trgovinski partner broj jedan, ispred EU koja se davi u krizama.

Glavna poruka svega ovoga je da kompleksna makro strategija KP Kine neće biti poremećena. To implicira da će Kina ostati glavni motor svetske ekonomije, sa ili bez ekonomskog razdvajanja, a kako je "Pojas i put" u samoj srži makro-spoljnopolitičke strategije Kine, to će sa sobom vući i snažan zamah ka multilateralizmu. Koliko god ogromni delovi svetske ekonomije, naročito duž globalnog juga, odbijali da učestvuju u politici ekonomskog razdvajanja od Kine, Peking će morati da se spremi za kontraudar vašingtonskog hibridnog rata punog spektra na svakom frontu: geoekonomskom, kibernetičkom, biološkom, psihološkom.

OGROMNA PROMENA

Kako je Kišori Mahbubani detaljno objasnio u svojoj poslednjoj knjizi, to ne znači da će Kina imati nameru i kapacitet da postane novi svetski policajac. Ona će svakako dati "gas do daske" svojoj ekonomskoj i finansijskoj snazi, kao u slučaju pažljive implementacije digitalnog juana, koji će možda imati zlatnu podlogu. A tu je i neumorno evoluirajući činilac koji menja pravila igre i koji je odgovoran za besane noći američkog establišmenta: rusko-kinesko strateško partnerstvo.

Pre dve nedelje, jedan neverovatno značajan geopolitički razvoj događaja bio je praktično zatrpan pod histerijom izazvanom koronavirusom. Moskva je prilično svesna da Vašington razmešta raketne odbrambene sisteme veoma blizu granica Rusije - što nosi potencijal za izvođenje nuklearnog prvog udara. Peking veoma pažljivo prati razvoj situacije. Ali to što je Moskva svesna kako stoje stvari samo je deo priče: ključno je što je Rusija uverena da će napredno oružje poput Sarmata i Avangarda obezbediti da sve bude u redu.

Složenije je pitanje Pentagonovih laboratorija za biološko oružje na prostorima bivšeg SSSR-a. I to je problem koji se u Pekingu pažljivo prati. Moskva je identifikovala laboratoriju blizu Tbilisija u Gruziji, i još 11 njih u Ukrajini. A još 2014, kada je Krim ponovo ujedinjen sa Rusijom, naučnici su takođe pronašli i laboratoriju u Simferopolju. Sve informacije o nuklearnim pitanjima i biološkom oružju - kako su mi potvrdili obaveštajni izvori - razmenjuju se na najvišem nivou u rusko-kineskom strateškom partnerstvu.

Sledeći veliki korak na geopolitičkoj šahovskoj tabli je da Rusija i Kina u bilateralnim odnosima sa SAD nastupe kao jedan tim. Ništa ne bi bilo racionalnije, imajući u vidu da se na njih gleda kao dve glave jedne "pretnje" po Sjedinjene Države, sudeći po američkoj strategiji nacionalne bezbednosti.

Radi se o ogromnoj promeni paradigme.

Preveo Vladan Mirković/Novi Standard
Izvor Asia Times