Pašinjan je nakon "Baršunaste revolucije" svesno pokvario odnose sa Rusijom i Iranom i sproveo opsežnu čistku kadrova u vojsci i službama. Jermenija je to skupo platila
pašinjan
© Gevorg Perkuperkyan/primeminister.am
Premijer Jermenije Nikol Pašinjan sa članovima svog kabineta tokom sednice vlade, Jerevan, 22. oktobar 2019.
Nedavno su me neki prijatelji zamolili da napišem mišljenje o mom odlučnom protivljenju jermenskoj vladi i merama koje su mogle biti preduzete tokom protekle dve godine kako bi se sprečila nacionalna kriza koja je rezultovala gubitkom Arcaha.

Na samom početku bih želeo da upozorim čitaoce koji veruju u teorije zavere ili nemaju dublje razumevanje jermenske politike da ili prestanu sa čitanjem na ovom mestu, ili da me barem ne guše pričama koje su čuli od svojih majki, očeva, rođaka, sa društvenih mreža, od prijatelja iz Jermenije, od taksiste ili sinovca komšije čiji zet živi u istoj zgradi sa nekim političarem.

Tokom protekle dve godine, vlada gospodina Pašinjana u Jermeniji načinila je katastrofalne greške koje su rezultovale otuđenjem jermenskih saveznika i prijatelja, ugrozile bezbednost države i stvorile unutrašnji razdor koji je oslabio državne institucije.

Greške na spoljnom planu

Na spoljnom planu gledano:

- Umesto da investira u stvaranje čvršćih veza sa Rusijom, glavnim garantom bezbednosti Jermenije, Pašinjan je otuđio Ruse tako što je u svoju vladu uključio značajne ličnosti iz stranih nevladinih organizacija poznatih po antiruskoj agendi. Premijer je otvorio politički motivisane krivične istrage protiv ruskih kompanija u Jermeniji (primer je slučaj Železnice Južnog Kavkaza), sprečio poslovne transakcije pokrenute od strane ruskih kompanija (slučajevi Jukom i Tašir) i namerno ukaljao imidž i reputaciju Rusije pokretanjem političkog progona protiv šefa ODKB-a (ruske verzije NATO-a) generala Jurija Hatčaturova, što je zapadnim medijima dalo municiju za propagandnu kampanju protiv Rusije.

- Gospodin Pašinjan je takođe iskočio iz koloseka kada je predstavnik njegove stranke glasao protiv povratka Rusije u Parlamentarnu skupštinu Saveta Evrope (PACE), što je bila fatalna greška koju je njegova stranka kasnije pokušavala da opravda tvrdnjama da su jermenski delegati "slučajno pritisnuli pogrešno dugme prilikom glasanja".

- Gospodin Pašinjan takođe nije uspeo da ojača odnose sa Iranom, najpouzdanijim susedom Jermenije koji predstavlja njenu ekonomsku žilu kucavicu. Umesto da prioritet pruži iranskim nacionalnim interesima, Pašinjan je otvorio jermensku ambasadu u Izraelu, što je bio korak koji je razbesneo Iran a nije rezultovao bilo kakvim diplomatskim kontrauslugama Jermeniji budući da je Izrael nastavio da snabdeva Azerbejdžan oružjem.

- Paralelno sa ovim, vlada Pašinjanova vlada takođe nije uspela da ostvari bilo kakve značajnije uspehe u odnosima sa EU, SAD, Kinom i Indijom. Čak i na vrhuncu sukoba između Saudijske Arabije (i arapskog bloka) protiv Turske, koji je mogao predstavljati odličnu priliku za Jermeniju da razvije odnose sa zemljama Zaliva (posebno S. Arabijom) i obezbedi ekonomsku podršku za Jermeniju, postignuća ministra spoljnih poslova u Pašinjanovoj vladi svela su se na nekoliko zvaničnih poseta i izjava podrške ovoj ili onoj zemlji.

Greške na unutrašnjem planu

Na unutrašnjem planu gledano:

- Umesto da jermensku javnost okuplja oko nacionalnih institucija nakon takozvane "baršunaste revolucije", vlada gospodina Pašinjana prešla je u ofanzivu, podelivši javnost na "crne" i "bele". Oni koji su se drznuli da kritikuju Pašinjanovo mišljenje bili su etiketirani kao "izdajnici", "mafijaši" ili kao "neprijatelji revolucije". Ova karakterizacija nije poštedela čak ni njegove najbliže saveznike sa kojima je decenijama bio u opoziciji.

- Što se tiče njegovog osoblja, umesto da svoju vladu poveri kvalifikovanim pojedincima sa kredibilnim javnim iskustvom, gospodin Pašinjan je nastavio da strateška mesta popunjava neiskusnim diplomcima stranih nevladinih organizacija. Advokat sa nekoliko godina iskustva postao je ministar pravde kome je povreno pisanje novog ustava. Menadžer prodaje sa određenim iskustvom u avio industriji postao je šef Odbora za civilno vazduhoplovstvo. Takva imenovanja rezultovala su katastrofalnim institucionalnim posledicama. Na primer, civilno vazduhoplovstvo u Jermeniji postalo je tako neorganizovano i nepouzdano da je tokom 2020. EU zabranila jermenskim avio-prevoznicima da lete u Evropu iz bezbednosnih razloga.

Međutim, neverovatno je da je gospodin Pašinjan nastavio da za sve svoje neuspehe krivi prethodne vlade (nažalost sa slepim stadom ovaca koje mu je pružalo podršku). Slično tome, loše upravljanje kovid krizom od strane neiskusnog ministra zdravlja dovelo je do toga da je Jermenija postala jedna od zemalja sa najlošijim učinkom na svetu u pogledu upravljanja pandemijom. Ovoga puta, budući da nije mogao da svali krivicu na prethodne vlade, Pašinjan je optužio jermenski narod i njegovu bezobzirnost kao glavni razlog krize.

- Kako su NVO diplomci postajali sve uključeniji u proces donošenja odluka u Jermeniji, vlada je počela da donosi sve više i više iracionalnih odluka. Ministarstvo za dijasporu je ugašeno, Nacionalnoj akademiji nauka je uskraćeno finansiranje, istorija jermenske crkve je uklonjena iz školskog programa, jermenskom sveštenstvu je bilo zabranjeno da posećuje škole (ili je barem pokušano), pokrenuto je blaćenje Jermenske apostolske crkve, a jermenska književnost je postala višak na univerzitetima. Umesto toga, učinjeni su napori da se prioritet pruži sumnjivim agendama kao što su ratifikacija "Istanbulske konvencije" ili zamena časova jermenske književnosti na univerzitetima nastavom o "rodnim studijama".

- Sledeća meta Pašinjanova meta postale su jermenske vojne i bezbednosne strukture. Kako se razvijao njegov plan za progon političkih protivnika, gospodin Pašinjan je jermensku Službu nacionalne bezbednosti stavio pod svoju direktnu komandu. Služba bezbednosti, koja je trebalo da se bori protiv terorizma i razotkriva neprijateljske špijunske aktivnosti, postala je lična policija koja se po nalogu premijera šalje u bilo koju firmu ili dom da izvrši pretres koji nije čak ni izdaleka povezan sa slučajevima nacionalne bezbednosti (uglavnom su to firme ili domovi političkih protivnika).

Pašinjan se takođe poigravao sa vojnim rukovodstvom, zamenjujući visoke oficire i šaljući neke od naših najiskusnijih generala u prevremenu penziju zbog njihovih političkih stavova. Najgore od svega je to što je - umesto da oko sebe okupi najiskusnije komandante da poboljšaju njegovu stratešku viziju i ostvari korist zbog njihovih postojećih veza sa ruskim vojnim krugovima - Pašinjan progonio naše najsposobnije komandne kadrove i umesto njih regrutovao penzionisane vojne zvaničnike, koji nisu bili na aktivnoj dužnosti od '90-ih godina, stavljajući ih na pozicije svojih savetnika za bezbednost.

- Slični propusti registrovani su i u ekonomiji. Oslanjajući se na momentum koji je stvorio rast ostvaren za vreme Karena Karapetjana i povećavajući poreske stope, Pašinjan je pokušao da naduva ekonomsku aktivnost nauštrb poreskih prijava, dok su veliki projekti poput Amulsara (otvaranje rudnika zlata na planini Amulsar, prim. NS) stagnirali zbog njegove nesposobnosti da donosi teške odluke. Obim stranih direktnih investicija nije zabeležio veće promene, a budžetski pokazatelji ostali su na zabrinjavajuće niskom nivou.

Sumorna stvarnost

U momentu kada je počeo rat u Arcahu, Jermenija je izgubila svog najbližeg saveznika, svog najpouzdanijeg suseda, vojska je prolazila kroz ozbiljne šokove izazvane konstantnim promenama u komandnom kadru, služba nacionalne bezbednosti je bila zaokupljena lovom na političke protivnike, a ekonomija je bila uništena zbog virusa COVID-19 i lošeg upravljanja. Štaviše, Jermenija se sada nalazi na ivici građanskog rata, sa društvom podeljenim više nego ikada i vladom bez apsolutno ikakvog uticaja ili veza u Rusiji, Evropi ili Sjedinjenim Državama.

Ovo je stvarnost, a ostalo je istorija. Koliko god neko pokušavao da okrivi prethodne vlasti (prema kojima takođe imam rezerve) ili širio priče o krivici svih osim aktuelne vlasti, činjenice kažu sledeće: Prethodni politički lideri uspevali su da zadrže Arcah kao deo naše domovine (svejedno da li diplomatskim ili drugim sredstvima). Čak i ako na trenutak poverujemo da je sve ovo planirano od 2011. godine, svaki pristojan lider bi javnosti odmah na početku rekao istinu, i pre bi izabrao da podnese ostavku nego da potpiše onakav sporazum.

Lider koji se putem Fejsbuka tri puta dnevno uživo uključuje kako bi pričao o svojoj supruzi, svom odelu ili cenama paradajza, definitivno je mogao naći vremena da jermenskom narodu objasni status pregovora. Ali izgleda da je toplina vladalačke fotelje Pašinjanu bila važnija od granica naše domovine, i on je žrtvovao Arcah - kojeg je nazivao "ուրիշների հողը", odnosno "zemljom koja pripada drugima" - da bi ostao na vlasti.

Počivajte u miru, naši heroji! Jednog dana, kada se ova nacija probudi, izdigne iznad glasina sa društvenih mreža i pročita svoju istoriju, možda će naučiti kako se gradi nacionalna država.

Mnogo sam razmišljao pre pisanja ove kratke analize i pitao se da li je vredna mog vremena. Ako nađem snage, možda ću uskoro napisati članak o strateškim odlukama koje su nas koštale gubitka samog rata; ali o tome drugom prilikom.

Izvor Fejsbuk/Positive Hayastan