Rusija
Ruski predsjednik Vladimir Putin održao je sastanak vodstva Ministarstva obrane, predstavnika vojno-industrijskog kompleksa i razvojnih raketnih sustava, Kremlj, Moskva, 21. studenoga 2024.
Sažeto rečeno, eskalacioni potez koji je odobrio predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden vratio se Vašingtonu kao bumerang. Da li je Bajden "zagrizao" više nego što može da sažvaće? SAD su odlučile da Putinove "crvene linije" posmatraju kao puku retoriku

Ruski predsednik Vladimir Putin izdao je saopštenje u četvrtak u vezi sa dva napada zapadnim dalekometnim oružjem na teritoriju Rusije, 19. i 21. novembra, kao i reaktivnim udarom Moskve na objekte ukrajinskog vojno-industrijskog kompleksa u gradu Dnjepropetrovsku. Za ovaj udar korišćena je do sada nepoznata nenuklearna hipersonična balistička raketa pod nazivom "Orešnik".

U petak, na sastanku sa vojnim vrhom u Kremlju, Putin se ponovo osvrnuo na tu temu, gde je pojasnio da "Orešnik" nije u "eksperimentalnoj" fazi, kako je Pentagon procenio, već je njegova serijska proizvodnja već započeta.

"S obzirom na posebnu snagu i moć ovog oružja ono će biti uvedeno u naoružanje strateških raketnih snaga.", dodao je ruski predsednik. Potom je otkrio: "Takođe je važno da se, pored sistema 'Orešnik', trenutno u Rusiji testira nekoliko sličnih sistema. Na osnovu rezultata testiranja, i ova oružja će ući u proizvodnju. Drugim rečima, imamo čitavu liniju sistema srednjeg i kraćeg dometa."

Putin se osvrnuo i na geopolitičku pozadinu stvari navodeći da je "trenutna vojna i politička situacija u svetu u velikoj meri određena rezultatima ekonomskog razvoja i konkurencije u stvaranju novih tehnologija i novih sistema naoružanja."

Faktor "Orešnik"

Sažeto rečeno, eskalacioni potez koji je odobrio predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden vratio se Vašingtonu kao bumerang. Da li je Bajden "zagrizao" više nego što može da sažvaće? To je prvo pitanje.

SAD su odlučile da Putinove "crvene linije" i ruski nuklearni potencijal posmatraju kao puku retoriku. Vašington nije imao pojma o postojanju oružja poput "Orešnika" u ruskom arsenalu - oružja koje je po svojoj apokaliptičnoj razornoj moći jednako zastrašujuće kao nuklearna raketa, ali štedi ljudske živote.
Potpuno je jasno da Rusija nema iluzija. Putin neće odstupiti od uslova za rešavanje konflikta koje je izneo u junu mesecu
Putin je mirno dodao da Rusija namerava da unapred obavesti civile da se povuku pre nego što "Orešnik" krene ka svom cilju radi njegovog uništenja. Šok i strah u zapadnim prestonicama govore sami za sebe. Bajden je izbegao da komentariše ovu temu na pitanje novinara.

Ruski dnevni list Readovka, koji se objavljuje u Smolensku i obimno izveštava o ratu, navodi da bi "Orešnik" sa procenjenim "borbenim tovarom" od 1.500 kilograma, dostigavši maksimalnu visinu od 12 kilometara i krećući se brzinom od deset maha, mogao (pod uslovom da bude lansiran iz ruske baze u Kalinjingradu) da pogodi Varšavu za minut i 21 sekund; Berlin za dva minuta i 35 sekundi; Pariz za šest minuta i 52 sekunde i London za šest minuta i 56 sekundi.

U svom saopštenju od četvrtka Putin je rekao: "Danas ne postoje sredstva za suprotstavljanje takvom oružju. Rakete idu ka svojim metama brzinom od dest maha, što je 2,5 do tri kilometra u sekundi. Sistemi protivvazduhoplovne odbrane koji trenutno postoje u svetu, kao i sistemi protivraketne odbrane koje Amerikanci razvijaju u Evropi, ne mogu da presretnu takve rakete. To je nemoguće."

Zaista, rođena je "lepota u užasu". Jer, "Orešnik" nije samo efikasno hipersonično oružje, ali nije ni strateško oružje ili interkontinentalna balistička raketa.

Njegova udarna moć je takva da, kada se koristi u većim količinama i u kombinaciji sa drugim sistemima dugog dometa, efekat i moć su na nivou strateškog naoružanja. Ipak, "Orešnik" nije oružje za masovno uništenje — bolje je kazati da je to visokoprecizno oružje.

Serijska proizvodnja podrazumeva da se desetine raketa "Orešnik" nalaze u procesu raspoređivanja, što znači da više nijedna američka ili NATO štabna grupa, kao ni anglo-američka jedinica za obaveštavanje o ciljevima, koja se nalazi u bunkerima u Kijevu ili Lavovu, više nije bezbedna.

Tramp i Ukrajina

"Orešnik" je i svojevrstan signal novom američkom predsedniku Donaldu Trampu, koji uporno poziva na hitno okončanje rata. Ironično, "Orešnik" je razvijen kao odgovor Moskve na agresivnu odluku tadašnjeg predsednika SAD Trampa iz 2019. godine da jednostrano istupi iz sovjetsko-američkog Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) iz 1987. godine. Zbog toga, ovo jeste i poruka da je poverenje Moskve u Trampa gotovo ravno nuli.

Da bi pojačala svoju poruku, istog dana kada je "Orešnik" lansiran, agencija TASS objavila je neobičan intervju sa vodećim ruskim analitičarem povezanim sa Ministarstvom spoljnih poslova i Kremljom — Andrejem Sušencovim, programskim direktorom Diskusionog kluba "Valdaj", dekanom fakulteta za međunarodne odnose na MGIMO-u (univerzitet Ministarstva spoljnih poslova Rusije) i članom Naučnog saveta pri Savetu bezbednosti Rusije.

Programski direktor Diskusionog kluba "Valdaj" Andrej Sušencov (Foto: Sputnik/Andranik Ghazaryan)

Sledeći odlomci iz intervjua, koji su direktni i zapanjujući, trebalo bi da razbiju hipotezu da postoji nešto posebno u odnosima između Trampa i Putina:
  • "Tramp razmatra okončanje ukrajinske krize, ne iz bilo kakve simpatije prema Rusiji, već zato što priznaje da Ukrajina nema realne šanse da pobedi. Njegov cilj je da sačuva Ukrajinu kao instrument za ostvarenje američkih interesa, usredsređujući se na zamrzavanje konflikta, a ne na njegovo rešavanje. Shodno tome, pod Trampom će se dugoročna strategija suprotstavljanja Rusiji nastaviti. SAD nastavljaju da izvlače koristi od ukrajinske krize, bez obzira na to koja administracija je na vlasti."
  • "Sjedinjene Države su ponovo zauzele poziciju glavnog trgovinskog partnera Evropske unije po prvi put posle više godina. Upravo Evropljani snose finansijski teret produžavanja ukrajinske krize, dok SAD nemaju interes da je reše. Umesto toga, za njih je korisnije da zamrznu konflikt, održavajući Ukrajinu kao instrument za slabljenje Rusije i kao stalnu kriznu tačku u Evropi kako bi zadržale svoj konfrontacioni pristup."
  • "Tramp je dao brojne izjave koje se razlikuju od politika administracije Džoa Bajdena. Međutim, američki državni sistem je inertna struktura koja se opire odlukama koje smatra suprotnim američkim interesima, tako da se neće sve Trampove ideje ostvariti."
  • "Tramp će imati dvogodišnji prostor pre međuizbora za Kongres, tokom kojeg će imati izvesnu slobodu da sprovodi svoje politike kroz Senat i Predstavnički dom. Nakon toga, njegove odluke bi mogle naići na otpor kako unutar SAD, tako i od strane saveznika."
Potpuno je jasno da Rusija nema iluzija. Putin neće odstupiti od uslova za rešavanje konflikta koje je izneo u junu mesecu: povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa i Novorusije; obavezivanje Kijeva da se odustane od članstva u NATO-u; ukidanje svih zapadnih sankcija protiv Rusije; i uspostavljanje neutralne, nenuklearne Ukrajine.

Očigledno je da će se ovaj rat nastaviti svojim tokom sve dok ne dođe do svog jedinog logičnog zaključka, a to je ruska pobeda. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je u pravu kada u intervjuu za Al Arabiju kaže da upotreba rakete "Orešnik" "menja tok" ukrajinskog konflikta.

Zapadne prestonice će morati da se pomire sa realnošću da se prostor za eskalaciju rata smanjuje. Nema sumnje, ako se pokuša još jedan udar sa ATACMS raketama na teritoriji Rusije, to će imati razorne posledice za Zapad.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić to je lepo formulisao: "Ako vi (NATO) mislite da možete napadati sve na ruskoj teritoriji uz pomoć zapadne logistike i oružja bez ikakvog odgovora, i da Putin neće koristiti bilo koje oružje koje smatra neophodnim, onda ili ne poznajete njega ili niste normalni."

Izvor: indianpunchline.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard