Aleksandar Gruško
© Sputnik/ Sergej Subotin
Severnoatlantska alijansa i dalje je usredsređena na politiku obuzdavanja Rusije, bez obzira na pretnju od međunarodnog terorizma, izjavio je stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško.

Prema njegovim rečima, Alijansa preduzima mere koje nemaju ništa zajedničko s evropskom bezbednošću. Pored toga, NATO najavljuje mogućnost kolektivne samoodbrane u slučaju početka hibridnog rata, iako je sama Alijansa započela takav rat tokom bombardovanja Jugoslavije, podseća diplomata.


Komentar: Mjere NATO-a zaista nemaju ništa zajedničkog s europskom sigurnošću, ali NATO naravno mora nekako prikriti svoje stvarne namjere.

Imperijalni nacrti
Uspon Rusije i "Smak svijeta"


Obuzdavanje Rusije i dalje je dominantna tema u Severnoatlantskoj alijansi, a mere koje NATO primenjuje nisu u skladu sa ciljevima borbe protiv terorizma, smatra Gruško.

On je istakao da predlog NATO-a da se uvedu nove mere poverenja prema Rusiji nisu u skladu sa trenutnom politikom Alijanse, koja se u velikoj meri tiče nagomilavanja vojne infrastrukture na istočnom frontu zarad vojnog obuzdavanja Rusije.

„Ukoliko se trenutna politika NATO-a nastavi, Rusija će morati da pregrupiše svoje snage i postavi dodatno teško naoružanje na svoje granice“, naglasio je diplomata i dodao da takva politika nije u skladu sa idejama o merama za povećanje uzajamnog poverenja o kojima govori generalni sekretar Jens Stoltenberg.

Crna Gora

Govoreći o pozivu Crnoj Gori u ovu organizaciju, Gruško je naglasio da je to isključivo geopolitička ideja koja neće doneti nikakvu realnu korist evropskoj bezbednosti.

„Jasno je da Crnoj Gori niko ne preti. A Crna Gora kao država s veoma ograničenim vojnim i vojno-ekonomskim resursima ne predstavlja dragocenost“, naveo je Gruško.

Prema njegovim rečima, poziv Crnoj Gori za članstvo samo je pokušaj da se pokaže da je „politika otvorenih vrata“ i dalje živa, da za nju ima zainteresovanih, da NATO prati principe.

Gruško je dodao da Crna Gora treba da shvati da stupanjem u NATO ugrožava odnose s Rusijom.

Međunarodni terorizam

Pored toga, dejstva NATO-a usmerena na obuzdavanje Rusije na jugu usložnjavaju stvaranje široke koalicije protiv terorizma, smatra Gruško. Istovremeno, Alijansa nema instrumente koji bi mogli realno da pomognu u borbi protiv ekstremista.


Komentar: Takozvana Alijansa nema nikakve namjere da se bori protiv terorizma jer te iste teroriste podržavaju i koriste za ispunjavanje svojih ciljeva.


Turska

Govoreći o merama jačanja NATO-a u Turskoj, stalni predstavnik Rusije takođe je naveo da Moskva ne veruje da ove mere odgovaraju ciljevima borbe protiv terorizma.

„Turska armija je druga po brojnosti u NATO-u, ima veoma jake vojne komponente i nismo uvereni da su objavljene mere u skladu sa zadatkom neutralizacije mogućih izazova terorističkih organizacija“, rekao je Gruško.

On je naglasio da nijedna država nema pravo da preduzima akcije kakve je Turska preduzela protiv ruskog Su-24.

„Nijedna država nema pravo da preduzima akcije kakve su preduzete protiv našeg aviona i da izda komandu za napad dok se naš avion nalazi u vazdušnom prostoru Sirije, kada je potpuno jasno bilo svima, uključujući i Tursku, da on nije mogao da predstavlja nikakvu pretnju za turske interese“, izjavio je Gruško.

Hibridni ratovi

Komentarišući strategiju Alijanse koja omogućava organizaciji da se pozove na 5. član Vašingtonskog sporazuma o kolektivnoj samoodbrani u slučaju hibridnih napada protiv Alijanse, Gruško je podsetio da je upravo Severnoatlantska alijansa prva počela da vodi hibridne operacije.

„Primer za ovo je bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, koje je bilo praćeno ogromnim propagandističkim pritiskom, demonizacijom zemlje, ekonomskim pritiskom, ekonomskim i političkim sankcijama“, objasnio je Gruško.