© REUTERS/ US Navy/Mass Communication Specialist 3rd Class Robert S. Price/Handout
Pentagon je kritikovao Rusiju za incident koji se dogodio 7. septembra na Crnom moru, kada je avion Su-27 presreo američki izviđački avion, govoreći da bi ovakve akcije mogle da izazovu „neželjeno eskaliranje tenzija“. Međutim, Vašington ignoriše činjenicu da vojne aktivnosti američke vojske druge zemlje smatraju pretećim, smatra analitičar Ted Galen Karpenter.
Viši saradnik u oblasti odbrane i spoljnopolitičkih studija na Institutu Kato obraća pažnju na ovo kao na opštu temu. Sjedinjene Američke Države pretpostavljaju da ono što „radi njihova vojska na međunarodnoj sceni ne samo da je prihvatljivo, već bi trebalo da bude iznad izazova ili kritike“, kaže Karpenter. Još više zabrinjava da se
ove operacije često izvode hiljade kilometara van granica SAD. Ovo je obrazac koji su Sjedinjene Države koristile decenijama.„Prema tom rezonovanju, Vašington i njegovi poslušni saveznici imali su svako pravo da sprovedu zonu zabrane leta da bi uticali na ishod unutrašnjih sukoba u Bosni 1990. godine. Isto tako, Sjedinjene Države imale su svako pravo da nametnu slična ograničenja u Iraku. Kada su srpski lideri i irački diktator Sadam Husein pružili otpor takvim merama, oni su bili ti koji su intenzivirali krizu“, ističe ovaj analitičar.
Odgovor Vašingtona na ograničeno, ali uspešno vojno angažovanje Rusije u Siriji, predstavlja svežiji primer. Visoki zvaničnici, vojni zvaničnici i mejnstrim mediji u Sjedinjenim Američkim Državama pokušali su da predstave ovu kampanju kao opasnu, pa čak i nelegalnu,
uprkos činjenici da je Damask zatražio od Moskve vojnu pomoć u svom pokušaju da se bori protiv terorizma u vreme kada se sirijska arapska armija borila da kontroliše stranu pobunu.
Za poređenje:
ni predsednik Bašar el Asad niti njegova vlada nikada nisu dali zeleno svetlo SAD da izvršavaju vazdušne napade niti da šalju specijalne snage u Siriju.
Komentar: Pogledajte: Da li je TTIP zaista mrtav i zašto predstavlja opasnost