Đeremi Korbin
Zalaganje protiv vojnih intervencija bez mandata UN i sumnjičav odnos prema NATO-u izazivaju podozrenje sa obe strane Atlantika.
Kada u subotu budu objavljeni rezultati glasanja za prvog čoveka britanske Laburističke partije, konačno će se razvejati sumnja da li Ujedinjeno Kraljevstvo zaista „skreće ulevo”. Reč je, naravno, o Džeremiju Korbinu, levičarskom veteranu koji je u proteklih nekoliko meseci prešao put od totalnog autsajdera (dobio je kandidaturu bukvalno iz samilosti nekolicine kolega jer je u trku trebalo pustiti i nekog „ekstremnijeg”) - do apsolutnog favorita. Korbinov trijumf ne bi značio samo povratak laburista zanemarenim radničkim korenima već bi na ostrvsku političku scenu lansirao snagu koja, iako u opoziciji, ne bi bila bez uticaja na oblikovanje spoljne politike.
Suština spoljnopolitičkog kursa Džeremija Korbina mogla bi da se sumira u
antiintervencionistički pristup, što je u oštrom kontrastu sa plejadom dosadašnjih političara od uticaja. Da će protivnik britanskog vojnog intervencionizma izazvati sijaset intervencija protiv sebe samog bilo je jasno još od trenutka kada je izbio u prvi plan.
Korbinov politički kurs je možda najlakše razumeti ukoliko se uporedi sa nekadašnjom zvezdom Laburističke partije, a danas čovekom poljuljanog kredibiliteta - Tonijem Blerom. Sve ono što jedan jeste - drugi nije.
Iako niko u redovima laburista ne može Bleru da ospori da je partiju posle 18 godina apstinencije 1997. doveo na vlast, koraci koje je tada preduzeo umnogome su kumovali gubitku njenog identiteta kao stranke koja zagovara radnička prava i društvenu pravednost. Korbin tvrdi da je vraćanje Laburističke partije prvobitnim idejama jedino što želi da uradi.
Komentar: Ne očekujte da će SAD i njihovi saveznici osuditi postupke diktature u Saudijskoj Arabiji, bez obzira na zločine koje čine.
UN: 80 posto populacije Jemena treba humanitarnu pomoć