Zapadni zvaničnici, raniji i sadašnji, koji krive Rusiju za građanski rat u Ukrajini, često predstavljaju Moskvu kao direktnu pretnju NATO članicama, naročito baltičkim državama. Ali ova bojazan nema osnova, smatra bivši šef kabineta Kolina Pauela.

Rusija nema planove da napadne Letoniju, Litvaniju, Estoniju ili bilo koju članicu Severnoatlantskog saveza, rekao je Lorens B. Vilkerson radiju „Baltkom“.

Ovaj republikanac je upozorio lidere u Vašingtonu, Parizu, Berlinu, Londonu i Moskvi na opasnost od rata i pozvao ih da razlike rešavaju diplomatskim putem. Novi globalni sukob bio bi katastrofalan za čitav svet, uključujući i one koji bi ga izazvali, rekao je u intervjuu litvanskoj radio-stanici.

Vilkerson je bio šef kabineta američkog državnog sekretara Kolina Pauela od 2002. do 2005. godine. Zalagao se za napad na Irak 2003. godine, oslanjajući se na izveštaj američke Centralne obaveštajne agencije (CIA). Kasnije je priznao da su ovi podaci koji su služili da se opravda američka invazija bili netačni.

Bivši visoki predstavnik američke administracije godinama kritikuje politiku Vašingtona na Bliskom istoku. Zastupa gledište da je američka invazija poremetila odnos snaga u Persijskom zalivu, što je dovelo do povećanja nestabilnosti u regionu.

Agresija Kraljevine Saudijske Arabije na Jemen se nastavlja. Saudijski vojnici kršeći međunarodne zakone, nastavljaju da bombarduju različita jemenska područja. Jučer je meta napada bi grad Bakum u provinciji Sade, u tom području bačene su kasetne bombe. Pozivajuću se na jemensku zvaničnu novinsku agenciju SABA prenosi da je jedan jemenski lokalni zvaničnik saopćio da je napad na spomenuti grad izvršen jučer, te da je ispaljeno nekoliko projektila.

On je istakao da su četiri projektila nosila veću količinu kasetnih bombi, čije je korištenje zabranjeno po međunarodnim zakonima. On je dodao da nisu sve kasetne bombe eksplodirale. U izvještaju novinske agencije SABA navodi se da je veliki broj Jemenca dosada poginuo usljed eksplozije kasetnih bombi.

Također se navodi da je provincija Saede bila najviše meta za korištenje kasetnih bombi. Dalje se u izvještaju navodi da su saudijski borbeni avioni u subotu 27 puta bombardoali različita područja provincije Saede.

Područja El Fama, El Kasare, i grad Kataf bili su meta napada više od petnaest puta. Područja El Harf, Ale El Damah i grad Bakum bombardovani su deset puta. U bombardovanju pričinjena je velika materijalna šteta na stambenim objektima.

Lideri Francuske, Nemačke i Rusije danas su se tokom telefonskog razgovora saglasili da je neophodno da se uskoro održi novi samit o razrešenju krize u Ukrajini, saopšteno je iz francuskog predsedništva.

Fransoa Oland, Angela Merkel i Vladimir Putin „izrazili su odlučnost i spremnost da se potpuno obustave sukobi od 1. septembra, kada se i škole ponovo otvaraju“, navodi se u saopštenju iz Jelisejske palate.

Podržali su zaključke mirovnog sporazuma „Minsk 2″, postignutog u februaru ove godine, prenosi AfP.

Novi samit u „normandijskom formatu“ lidera francuske, Nemačke i Rusije, uz učešće Ukrajine, mogao bi uroditi plodom narednih sedmica, navodi se u saopštenju.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko prošle sedmice je optužio Rusiju da šalje nove trupe kao pomoć pobunjenicima na istoku Ukrajine.

Tokom današnjeg telefonskog razgovora sa liderima francuske i Nemačke, ruski predsednik Vladimir Putin izrazio je zabrinutost zbog, kako je rekao, „kontinuiranog bombardovanja gradova u regionu Donbasa od strane ukrajinske vojske, kao i zbog koncentracije ukrajinske vojske duž demarkacione linije“, navedeno je u u saopštenju Kremlja.

Putin je, takođe, insistirao na direktnom dijalogu između Kijeva i lidera pobunjeničkih snaga sa istoka Ukrajine, kao i na ukidanju ekonomske blokade u regionu.

Dok Vašington po Evropi razmešta svoje najbolje avione, Evropa bi trebalo da razmisli ko ili šta je prava pretnja po njenu bezbednost, kaže za Sputnjik glavni urednik italijanskog časopisa „Analiza odbrane“ Đanandrea Gajani.

Odgovarajući na pitanje da li Evropa stvarno veruje da bi Rusija mogla da ugrozi njenu bezbednost, Gajani kaže da jedinstvena Evropa ne postoji.

- Kao što smo videli na primeru krize u Grčkoj, kada je reč o ekonomiji i finansijama, postoji nekoliko „Evropa“. Migrantska kriza pokazuje da u Evropi ne postoji jedinstven stav po političkim i društvenim pitanjima. Nema sloge ni kada je reč o strateškim vojnim pitanjima, čemu je dokaz ukrajinska kriza - ističe on.


Prema njegovim rećima, bivše članice Varšavskog pakta su zabrinute zbog „ruske pretnje“ zato što u rusko-nemačkom konfliktu vide određene istorijske analogije.

- Zapadna Evropa, pre svega Francuska, Nemačka i Italija žele odnose sa Rusijom bez embarga i sankcija. Ali ove države nemaju političku volju da se suprotstave SAD, iako SAD više nema zajedničke interese sa Evropom - naglašava Gajani.

On dodaje da Nemačka javno osuđuje Rusiju zbog ukrajinske krize, ali da to Nemcima ne smeta da potpišu ugovor o isporukama ruskog gasa preko novog baltičkog gasovoda, ističući da bi svaka evropska država da sarađuje sa Rusijom, ali da pritom održi privid prijateljstva sa Amerikom.


Gajani smatra da SAD zapravo ne žele da se bore protiv Islamske države.

Ministarstvo odbrane DNR je saopštilo da je ukrajinska armija prekršila primirje 39 puta za poslednjih 24 sata, piše agencija Novorossia.

Gađaju se naseljena mesta teškom artiljerijom velikog kalibra 82 i 120 milimetara, a takvih projektila je zabeleženo tačno 109. Ministarstvo odbrane je zabeležilo i 32 artiljerijska i 29 tenkovskih udara, navodi Novorossia.

Na udaru ukrajinske artiljerije su se našli Donjeck, Jasinovatja i Teljmanovo, ali i mesta Oktabrajsk, Ševčenko, Staromarljevka, Staromihailovka, Stjala, Tavričeskoj, Spartak, Zaicevo, Žabičevo, Žabunjka, Novaja Marljevka, Petrovskoj i Belaja Kamenka.

Ministarstvo odbrane navodi da agresiju sprovode ukrajinske jedinice stacionirane u Avdejevki, Granitnoju, Starognatovki, Bogdanovki, Krasnogorovki, Čermaljku, Pesoku i Bahmutki.

Kada se u međunarodnim odnosima pojavi neki veliki problem, često se govori da treba rešavati uzroke koji su do njega doveli, a da posledice ne treba da budu prioritet.U slučaju izbegličke krize koja potresa ne samo Evropu to nije moguće. Uzroke koji su nagnali stotine hiljada ljudi da iz Azije i Afrike krenu ka Evropskoj uniji dobrim delom izazvala je sama EU, ili bolje rečeno, velike sile koje su nekada imale kolonije tamo odakle sada dolaze izbeglice; uzroci su gotovo neprestani ratovi, uz podsticanje ili mešanje spolja.

Evropska unija, zaista, nema zajedničku spoljnu politiku koja bi joj omogućila konzistentan pristup kriznim žarištima, na šta se često žale neki njeni zvaničnici, ali i mnogi analitičari. Posledicama, odnosno zbrinjavanjem izbeglica koje u njoj vide jedinu nadu, Evropa mora da se bavi jer sve drugo bilo bi anticivilizacijski.

Smatra se da su najbrojniji među izbeglicama ljudi iz Sirije, koju od proleća 2011. potresaju sukobi, i iz Avganistana koji mir nije video decenijama. Da je zaista reč pre svega o izbeglicama, a ne o “ekonomskim migrantima” govore i podaci iz Srbije.


„Više od 90 odsto njih možemo da pretpotstavimo da jesu izbeglice zato što dolaze iz zemalja koje proizvode izbeglice. Više od polovine njih, 57 odsto, dolaze iz Sirije, četvrtina iz Avganistana, skoro 10 odsto dolazi iz Iraka, prema tome većina njih, čak 95 odsto njih dolazi iz zona gde postoje ratovi, gde postoji progon zbog kog su morali da beže“, izjavio je Hans Šoder, šef misije UNHCR u Srbiji.

Sirija je, bar kada je o medijima reč, danas gotovo zaboravljeni konflikt. U složenim sukobima koji traju već gotovo četiri i po godine, ne može se sa sigurnošću tvrditi koliko je ljudi izgubilo život. Ujedinjene nacije navode da je stradalo oko 220.000 ljudi, a sirijske opozicione grupe tvrde da je ubijeno 330.380. Sve je počelo protestima protiv predsednika Sirije Bašara al Asada u martu 2011, nastavilo se građanskim ratom „punog obima“ (uz otvorenu podršku Zapada Asadovim protivnicima), a od juna prošle godine Islamska država (Iraka i Sirije) zauzela je veliki deo teritorije Sirije.

Podstičući oružanu pobunu protiv Asadovog režima, zapadne zemlje su sirijskog predsednika redovno optuživale da „kolje sopstveni narod“. Već 2012. sukobi su zahvatili Damask i Alepo, drugi najveći grad u Siriji. Pre dve godine vodeće zapadne zemlje, posle objavljivanja izveštaja da je Asad upotrebljavao hemijsko oružje, počele su da se zalažu za međunarodnu vojnu intervenciju. Međutim, Rusija i Kina su to onemogućile u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, naglašavajući da žele da izbegnu libijski scenario. Rusija sada insistira i da je međunarodna kampanja bombardovanja Islamske države koja je počela prošle godine nelegitimna jer je nije odobrio Savet bezbednosti, niti Damask.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je u telefonskom razgovoru sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom izrazio zabrinutost granatiranjima naseljenih mesta koje ukrajinska vojska izvodi u Donbasu, saopštila je pres-služba Kremlja.

„Vladimir Putin je izrazio zabrinutost nastavkom granatiranja naseljenih mesta Donbasa od strane ukrajinskih snaga bezbednosti i nagomilavanjem oružanih snaga Ukrajine duž linije razgraničenja“, kaže se u saopštenju.

U telefonskom razgovoru posebno je naglašena potreba za uspostavljanjem direktnog dijaloga između Kijeva i predstavnika Donjecka i Luganska, kao i za ukidanjem finansijsko-ekonomske blokade Donbasa, informisao je Kremlj.

Predsednik Rusije je potvrdio da „nema alternative političkom rešavanju konflikta na osnovu potpune realizacije Minskog sporazuma“ i istakao važnost sprovođenja ustavne reforme u saradnji sa Donjeckom i Luganskom.

„Tokom razgovora su razmenjena mišljenja vezana za sprovođenje lokalnih izbora u regionima Ukrajine na jesen 2015. godine. Razgovarali su i o osnovnim aspektima daljeg rada u okviru ’Normandijskog formata‘, uključujući razgovore ministara inostranih poslova i pripremu novog susreta na višem nivou“, kaže se u saopštenju.

Evropa treba da zauzme kurs ka zbližavanju sa Rusijom i Kinom, piše bivši premijer Francuske Žan Pjer Rafaren u listu „Hafington post“.

Što više kritika i sankcija dolazi sa Zapada, Rusija se sve više okreće ka Istoku, primećuje Rafaren, i dodaje da neuspešni pokušaji svetskog rukovodstva da stabilizuje rast i nesposobnost Zapada da sprovede reforme međunarodnih institucija takođe stvaraju povoljne uslove za zbližavanje Moskve i Pekinga.

Po mišljenju političara, Rusija i Kina imaju dovoljno zajedničkih tema i interesa. Glavna je zajednička neprijatnost zbog pritiska uz pomoć kojeg Amerika pokušava da odredi politiku čitavog sveta, a pre svega da utiče na Evropu.

„I to u trenutku kada bi nemiri u čitavom svetu i ’rat‘ protiv terorizma trebali da ujedine velike sile“, navodi bivši francuski premijer. U takvim uslovima Evropa ima veliku odgovornost, smatra političar.

„Glavni strateški argument je da je Kini i Rusiji potrebna jaka ’evropska‘ Evropa. Finansijska politika Pekinga pokazala je da on ne teži krahu evrozone, dok je Rusija pre svega protiv ’američke‘ Evrope“, piše bivši premijer, navodeći da Francuska više ne može da više da zabija glavu u pesak ako ne želi da izgubi prave strateške saveznike u narednim godinama.

Kako tvrdi Rafaren, trougao Evropa-Rusija-Kina može da postane trougao procvata, jer svaka njegova zemlja poseduje sopstvene ljudske i prirodne resurse i finansijske kečeve u rukavima, kao i potrebu za zapošljavanjem, prihodima i stabilnošću.

Po njegovom mišljenju, danas je pitanje zbližavanja Rusije i Kine neraskidivo povezano sa nezavisnošću evropske politike i samospoznajom Evrope.

Ukrajinski predsednik Petar Porošenko ponovo je noćas telefonski razgovarao sa Džozefom Bajdenom.

Kako je saopštio njegov kabinet, pozvao je potpresednika SAD da Vašington zajedno sa EU da „odlučan odgovor Rusiji“.

U kijevskom saopštenju o razgovoru se precizira: „Šef ukrajinske države je apelovao na SAD da tesno sarađuju sa svojim evropskim partnerima i da konsolidovano i odlučno odgovore na pokušaje Rusije da ponovo isprovocira zaoštravanje situacije u Donbasu“.


Porošenkov kabinet tvrdi da je Bajden „podržao reforme u Ukrajini, uključujući i ustavnu reformu u sferi decentralizacije“.

Bajden i Porošenko su, kao i uvek dosad, razgovarali i o vojno-tehničkoj saradnji Vašingtona i Kijeva.

Desetine hiljada demonstranata planiraju da noć provedu u centru Kuala Lumpuru, u zahtjevu za ostavkom premijera Najiba Razaka, koji je izazvao bijes javnosti zbog višemilionske isplate na bankovni račun pod njegovim imenom.

Ranije je više od 50.000 ljudi izašlo je na proteste u glavnom gradu Malezije kao dio dvodnevnog skupa kojeg je organizovala grupa Bersih.

U gradu su angažovane pojačane snage sigurnosti, pogotovo zato što je u ponedjeljak Dan državnosti ove zemlje.

Okupljeni nose transparente „Napolje, Najib, napolje“, pjevaju nacionalnu himnu i uzvikuju „bersih“, što znači „čisto“. Bersih je također naziv prodemokratske organizacije koja je organizovala ovaj dvodnevni protest u Kuala Lumpuru i dva druga grada.

Prije početka protesta, malezijska Vlada zabranila je ljudima da nose majice koje su napravili organizatori te podjelu pamfleta, koji bi, kako je rekla, mogli utjecati na javni red i mir.

Ova naredba je objavljena na web stranici Komore državnog tužioca.