Britanski premijer Dejvid Kameron izazvao je oštre kritike javnosti zbog izjava o migrantima za koje je rekao da „u rojevima prelaze Mediteran u potrazi za boljim životom„.

„Roj ljudi dolazi preko Mediterana u potrazi za boljim životom, oni žele da dođu do Britanije zato što u Britaniji ima posla, Britanija je rastuća ekonomija, neverovatno mesto za život„, rekao je Kameron za televiziju ITV tokom posete Vijetnamu.

On je, međutim, dodao da Britanija mora da zaštiti svoje granice tako što će sarađivati sa susednom Francuskom, preneo je AFP.

Kameron treba da se „seti da govori o ljudima, a ne insektima„, rekla je Harijet Herman, lider opozicionih laburista.

Oglasio se i Savet za izbeglice koji radi sa tražiocima azila, ocenivši da je Kameronova izjava „užasan, dehumanizujući govor jednog svetskog lidera“.

Čak je i Najdžel Feridž, lider Stranke za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva, koja se zalaže za strožu kontrolu imigracije, izjavio da ne bi nikad upotrebio sličan rečnik.

„Premijer je jutros pokušavao da zvuči oštro. A sasvim drugo je pitanje da li to zapravo misli ili ne„, rekao je Feridž za Bi-Bi-Si.

Oko 3.000 ljudi, uglavnom iz Sirije i Eritreje, kampuje u francuskoj luci Kale dok pokušava da pređu u Britaniju ilegalno, brodovima ili vozovima.

Češki evroparlamentarac Jaromir Štetina, kojem je zabranjen ulazak u Rusiju, pozvao je komandanta dobrovoljačke jedinice Nacionalne garde Ukrajine „Azov“ Andreja Bileckog da održi govor u Evropskom parlamentu.

Ruski MIP smatra taj odred „skupom fašista koji se šetaju sa amblemima Hitlerovih SS“. Bilecki je inače jedan od najaktivnijih učesnika kaznenih operacija na jugoistoku Ukrajine. Poznat je po tome što je u svojstvu lidera nacionalističkog pokreta plasirao ideje zaštite „bele rase“ i uništavanja „međunarodnog cionističkog kapitala“.


Štetina smatra da su dobrovoljačke jedinice postale ozbiljan politički faktor u Ukrajini i da je dijalog sa njima neophodan. Politički analitičar, stručnjak za Ukrajinu, Jan Miklas za češki Sputnjik kaže da Štetina „otvoreno podržava fašizam“.

„Inače, Štetina podržava radikale svih vrsta, od neonacista do islamista. Za njega je bitno da oni budu antiruski raspoloženi. Recimo, početkom 90-ih Štetina je branio islamiste u Čečeniji. Ukoliko Evropa ne osudi taj poziv, postaće pomagač fašista“, ocenio je Miklas.

Pošto je Turska bombardovala i položaje Islamske države u Siriji, ali i položaje Radničke partije Kurdistana (PKK) na severu Iraka, reagovala je nemačka kancelarka Angela Merkel pozivajući Ankaru na suzdržanost i nastavak mirovnog procesa sa Kurdima. Nemiri u Istanbulu koji su potom usledili i u kojima ima i poginulih pokazuju da će se turski predsednik suočiti sa unutrašnjim posledicama svoje spoljne vojne operacije. Turska tako opet puni stupce nemačkih novina.

Zidojče cajtung donosli članak sa naslovom - „San je odsanjan“: „ Za Tursku je 2015. godina mogla da krene u sasvim drugom pravcu, to nije morao biti put nasilja. U proleće su se predstavnici turske vlade i kurdski političari prvi put zajedno obratili javnosti. Dogovoren je plan o pomirenju. Uz samo malo više dobre volje na obe strane, zabranjena Radnička partija Kurdistana (PKK) bi ovog leta održala kongres na kojem bi se, moguće, odrekla oružane borbe. Kurdi bi možda preko svojih parlamentarnih predstavnika učestvovali u pisanju novog ustava koji bi ih prihvatio kao ravnopravne građane zemlje. Budućnost bez krvoprolića nije bila samo pusti sanak, ona je bila na dohvat ruke.

Sada se nažalost sve odvija po starom principu: odmazda umesto praštanja. Prethodnog vikenda turska vojska je iz vazduha bombardovala kurdske položaje. U subotu je PKK proglasila kraj primirja koje važi od 2013. Ubijanje se nastavlja, oružana borba se vraća u Tursku. Opet će biti mrtvih u konfliktu koji je odneo već 40.000 života. Ostaje pitanje da li je zemlja uopšte sposobna za mir? Ponašanje predsednika države Redžepa Tajipa Erdogana navodi na sumnju. Ponovno pokretanje borbe protiv Kurda i to na ovako tvrd način ima unutrašnje političe razloge. Kurdi su postali pretnja za Erdogana. Početkom juna su održani parlamentarni izbori na kojima je kurdska partija HDP osvojila 13 odsto glasova, promenivši političku kartu Turske. Erdoganova islamsko-konzervativna stranka AKP izgubila je apsolutnu većinu. Kurdi su u Ankari bili zastupljeni snažnim glasom. Ti rezultati izbora su istovremeno odveli zemlju u duboku krizu. Erdogan ne žuri da deli vlast. Zato je odugovlačio sa formiranjem vlade. A ni jedna opoziciona stranka ne želi u koaliciju sa Erdoganovom partijom, ona je do te mere neomiljena. Time se Erdogan ipak približava ostvarenju svog cilja. Naime, on želi nove izbore.“

Privredni rast je moguć uprkos merama štednje, tvrdi irska vlada i poziva ostale da je slede. Ali to je samo jedna strana medalje. Irci su prisiljeni na odricanja, a poslednjih godina iselilo se više od 100.000 građana.

„Oni žele da im oprostimo dugove. Ko je nama oprostio dugove? Niko. Pustimo Grke da potonu. Ni oni nama nisu ništa dali“, ljutito govori slušalac Liam koji se javio u jednu emisiju irskog radija, uoči odluke o nastavku pomoći Grčkoj. Bivši grčki ministar financija Janis Varufakis upravo je Irce optužio da spadaju među najljuće neprijatelje otpisa duga Grcima. Obični građani poput Liama objašnjavaju zašto.

Cilj Amerike je globalno liderstvo i sprečavanje da u tri vitalna regiona sveta neka druga sila stekne preimućstvo. Ta tri regiona su Severoistočna Azija, zemlje Persijskog zaliva i Evropa, kaže za Sputnjik Goran Nikolić, autor knjige „Geopolitika savremene Ukrajine“ citirajući Džona Miršajmera, jednog od najvećih teoretičara međunarodne politike.

„Dakle, u tom kontekstu treba posmatrati američku želju da Evropu drži pod svojim uticajem“, precizira dalje Nikolić i kaže da evropske zemlje to dozvoljavaju iz različitih interesa.


Mora li ta Amerika?

Naravno da bi Nemačkoj najviše odgovaralo da Rusija i Amerika imaju sjajne odnose, precizira dalje Nikolić, jer bi to bilo odlično za njen biznis ali i za njenu političku poziciju gde bi mogla da balansira.

„Ali pošto Amerika ne dozvoljava previše manevara pojedinim zemljama, nego ih baš tera da se odluče po pojedinim pitanjima, onda te zemlje biraju, u meri u kojoj mogu da biraju, uvek zapadnu stranu“, precizira Nikolić.


Sergej Mihejev, generalni direktor ruskog Centra za političku konjunkturu smatra da je pitanje (ne)samostalnosti Evrope aktuelno već nekoliko godina, posebno u vezi sa ukrajinskom krizom i antiruskim sankcijama.

Svjetska zdravstvena organizacija WTO navodi da je od početka agresije Kraljevine Saudijske Arabije na Jemen, 26. marta tekuće godine, u zračnim napadima poginulo najmanje 4 hiljade Jemenaca.

Internacionalni TV kanal SAHAR, pozivajući se na PressTV, izvještava da je glasnogovornik WHO Tarik Jašarević, u utorak je saopštio da je od 3.984 osoba poginulih do 19. jula tekuće godine u zračnim napadima Saudijske Arabije na Jemen 1.859 su civili. On je rekao da je u ovom vremenskom intervalu oko 19.300 osoba ranjeno, od čega 4.200 jemenskih civila.

Sa druge strane, nakon saudijskog zračnog napada na stambene objekte i mjesto stanovanja porodica inžinjera i radnika elektrane u provinciji Ta'ez, na jugozapadu Jemena u kojem je poginuo i ranjen veliki broj civila, Međunarodna agencija za ljudska prava je saopštila da je Kraljevina Saudijska Arabija počinila očigledni ratni zločin i osudila zvanični Rijad zbog ovog zločina. U ovom zračnom napadu je poginulo 120 a ranjeno najmanje 150 osoba.

Saudijska Arabija je u zračnim napadima na grad Hard u provinciji Hadždže, na sjeverozapadu Jemena, koristila kasetne bombe, koje su zabranjene prema međunarodnim pravilima i zakonima ratovanja.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je jedan od najveštijih političara sveta i u situaciji oko Islamske države igra na sve ili ništa, kaže diplomata Dušan Spasojević.

Bivši ambasador u Turskoj rekao je u Kažiprstu da Erdogan aktiviranjem člana 4 iz povelje NATO želi da podigne tenzije i iskoristi trenutak za unutrašnje stvari.

- Erdogan želi nove izbore i želi da kao vojskovođa, na patriotskoj platformi i pod plaštom obračuna sa ID formira novu vladu. On ne želi da deli vlast i hoće da izbaci Kurde - kaže Spasojević.

Spasojević ističe da Erdogana nikako ne treba potcenjivati i da Turska kao velika zemlja pažljivo vodi svoju spoljnu politiku.

- Turska ne percipira Islamsku državu kao direktnu pretnju svojim interesima. Tako će biti sve dok ID aktivno ne napada Tursku. Turska kao pretnju vidi Kurde i ne želi da rizikuje da dođe u situaciju kao posle invazjie Iraka. Ne želi da Kurdi spoje svoje entitete u Iraku sa 800 kilometara dugom granicom, jer bi tako Turska bila odsečena od ostatka muslimanskog sveta - navodi Spasojević.

Ipak, srpski diplomata kaže da ne veruje da će SAD pasti na udvaranje Turske, ali ističe da Erdogan održava i odnose sa Rusijom.

- Turska koristi rat sa Islamskom državom kao paravan za svoje potrebe. Erdogan se nedavno čuo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i iz saopštenja objavljenih u Kremlju i Ankari se vidi da Turska neće učiniti ništa da stane na žulj Rusima i ugrozi njihove vitalne interese. Nigde se ne govori o obaranju režima Bašara al Asada u Siriji - kaže Spasojević.

On ističe da je Turska od 2012. godine insistirala na obaranju režima u Siriji. Takođe, rekao je da će posle nedavnog velikog dogovora uloga Irana samo jačati na Bliskom istoku, zbog čega će Erdogan igrati na „sve ili ništa“.

Vojni avioni izraelske cionističke avijacije su bombarodvali regiju El-Kunejtre na Golanskoj visoravni. U zračnim napadima su poginula tri pripadnika sirijskih narodnih snaga.

Međunarodna televizija Sahar, pozivajući se na agenciju Fars, javlja da je televizija El-Mejadin objavila da su cionistički vojni avioni gađali vozilo u predgrađu El-Kunejtre na Golanskoj visoravni. Navodi se da su tri osobe poginule u ovom napadu. Ovo nije prvi put da cionistički režim narušava teritorijalni integritet Sirije i poduzima unilateralne vojne akcije protiv nje.

Ratno vazduhoplovstvo Saudijske Arabije bombardovalo je pozicije pristalica predsednika Jemena Abed Raba Mansur Hadija. Tokom najozbiljnijeg incidenta tzv. „prijateljske vatre“ poginulo je najmanje 15 vojnika, dok je 50 ranjeno.

Tragedija se dogodila u provinciji Lahdž. Napadnuti su vojnici koji su napadali vazdušnu bazu Anad koju drže pobunjenici Huti.

Podsetimo, Saudijska Arabija je ranije izvestila o petodnevnom humanitarnom primirju, obećavši da neće izvoditi napade na pozicije šiitskih pobunjenika.


Bez obzira na objavljeno primirje, Saudijska Arabija je napala pograničnu provinciju Sad, odakle Huti često napadaju patrole graničara.

Podsetimo, od marta 2015. godine u Jemenu je u toku građanski rat. Šiitski militanti koji kontrolišu veliki deo teritorije zemlje, proterali su iz zemlje aktuelnog predsednika Hadija. Saudijska Arabija i druge arapske zemlje formirali su koaliciju sa ciljem da ga vrate na vlast.

Talibani su preuzeli kontrolu nad nekoliko područja u sjevernom dijelu Afganistana.

Informativni TV kanal SAHAR pozivajući se na internet portal Down prenosi da su afganistanski zvaničnici u utorak saopćili da je grupa talibana u ponedjeljak zauzela oko sedamdeset sela u provicniji Kanduz. Prema riječima afganistanskih zvaničnika područje Kuhestanat u provinciji Sarapal također je pod kontrolom talibana.

Jedan afganistanski vojni izvor saopćio je da su talibani zauzeli spomenuto područje jer zračni udari vojnih snaga Afganistana nisu bili efikasni. Na osnovu izvještaja u napadu talibana na područje Kuhestanat poginuo je jedan policajac i dva lokalna službenika. Početkom sedmice talibani su uspjeli uzeti pod svoju kontrolu i jedan kontrolni punkt u provinciji Badhašan.