Visoki spoljni dug SAD ozbiljan je problem cele svetske ekonomije - izjavio je Vladimir Putin na samitu ŠOS koji se održava u ruskom gradu Ufi.

„Ovo što se događa u Evropi - usporavanje ekonomskog razvoja, kriza u evrozoni i problemi oko Grčke - svi dobro znamo. Ali, u Sjedinjenim Državama je takođe u toku smanjivanje tempa rasta. Američki dug je već premašio nivo nacionalnog bruto-proizvoda. Ne bih da pogrešim, ali je u SAD BDP 17,8 biliona dolara, a dug se već popeo na $18,2 biliona“.


Ruski lider, koji je predsedavao samitima BRIKS-a i ŠOS-a, istovremeno je izrazio uverenje da će Kina, uprkos sadašnjim problemima, ostati lokomotiva svetske ekonomije.

„Razgovarao sam sa predsednikom Kine o stanju na berzama u njegovoj zemlji. Kinesko rukovodstvo je povodom berzi spokojno. Saglasan sam sa njegovim procenama“, naglasio je Putin.

Putin je istupio sa ovom ocenom imajući u vidu da su američki eksperti, komentarišući pad vrednosti akcija na kineskim berzama, upozorili da to nije lokalni problem jer se može negativno odraziti na celo svetsko tržište.

Vrednost akcija kojima se trguje na kineskim berzama dostigla je sredinom juna 10,5 biliona dolara, a Kina je i dalje prva ekonomija sveta po tempu rasta.

Eksperti švajcarske banke Kredit Svis ocenili su, inače, da državni vrh Kine raspolaže političkom voljom potrebnom za preduzimanje opsežnih mera radi stabilizacije situacije na berzama.

Po njihovoj proceni, Peking će pojačavati parirajuće političke mere sve dok one ne počnu da daju rezultate, a biće usmerene pre svega na osujećivanje panike i „lančane reakcije“.

Švajcarci su, takođe, procenili da bi Narodna banka Kine mogla početi da kupuje akcije bez ograničenja u trajanju i obimu kupljenih vrednosnih papira.

Šest civila i četiri militanta poginulo je u napadu boraca terorističke grupe Eš-Šabab na hotel "Velija" (Wehliya) u centru somalijske prijestonice Mogadiša, saopćila je policija.

Prema izvještaju internacionalne SAHARTV koja se poziva na lokalnog policijskog zvaničnika Umar Alija, "tri borca su ubijena, a četvrti se raznio bombom u automobilu pred samim hotelom. Operacija je završena".

On je dodao da je prema dosadašnjim podacima poginulo šest civila.

Militanti grupe Eš-Šabab preuzeli su ranije odgovornost za napad na hotel, ali su rekli da oni drže pod opsadom još jedan hotel u gradu.

Nema podataka o tome šta se dogodilo u drugom hotelu, niti o njegovom imenu.

NATO snage nisu učinile ništa u borbi protiv proizvodnje droge u Avganistanu, rekao je šef ruske Federalne službe za kontrolu droga Viktor Ivanov novinarima u ruskom gradu Ufi.

„Budžet Avganistana iznosi 13 milijardi dolara, dok droga donosi 150 milijardi“, rekao je Ivanov, ističući da država sama ne može da reši taj problem.

On je rekao da NATO snage nisu učinile ništa u vezi sa tim problemom. „Štaviše, specijalni inspektor za obnovu Avganistana Amerikanac Džon Sopko rekao je da polja opijuma cvetaju pored samih vojnih baza“, rekao je Ivanov.


On je dodao da je površina zemlje na kojoj se uzgajaju biljke od kojih se dobija droga povećana za sedam odsto u poslednjih godinu dana, a za 60 odsto u posljednje tri godine.

„To je sramota za čovečanstvo!“, rekao je on, prenosi TASS.

UN su saopštile krajem juna da je proizvodnja opijuma u Avganistanu dostigla rekordan nivo što je uticalo na porast dostuposti jeftinog heroina u SAD-u i Velikoj Britaniji.

Polja opijuma danas prekrivaju 310.891 hektara, što je rekord za period od 1930. do danas. Tokom 2014. godine, polja opijuma su prekrivala površinu od 224.000 hektara, oko 15.000 hektara više u odnosu na 2013. godinu, saopšteno je ranije iz UN.

Od norveškog scenariste i reditelja dokumentarca "Srebrenica - izdani grad" Ola Fluma, stiže nastavak pod nazivom “Sarajevo - rikošet” .

Prvi deo filma koji je podigao veliku prašinu nakon prikazivanja na norveškoj i švedskoj TV stanici i uzburkao svetsku javnost, sada dolazi sa još kontraverznijim filmom koji govori o vezi Al Kaide i rata u Bosni i Hercegovini.

Novinaru Mirsadu Fazliću Fazlu koji nas je vodio kroz film o Srebrenici sada se u dokumentarcu “Sarajevo - rikošet” pridružuje novinar Džon Berger. Fazlo i Džon pokušavaju da nađu vezu između građanskog rata u Bosni i rata Al Kaide protiv Zapada.

Stejt departman je izbegao da prokomentariše pisanje lista New York Times o mudžahedinima koji se „usmeravaju u Ukrajinu da se bore na strani provladinih snaga“ protiv Donbasa.

Isti list je naglasio da se radi o „čečenskim bojovnicima i islamskim ekstremistima koji se u Ukrajini bore protiv ustanika na istoku zemlje“.

Portparol američke diplomatije Džon Kirbi je tim povodom rekao samo ovoliko:

„Videli smo taj tekst. Mi odavno razgovaramo sa ukrajinskim vlastima povodom sastava njegovih dobrovoljačkih oružanih formacija. Dajemo, naravno, preporuke kako upravljati tim snagama“.

New York Times je posebno naglasio da se na strani Ukrajine bore „Čečeni koji imaju iskustvo u borbi sa ruskim snagama“.

Jedan od njih je američkom listu rekao: „Ovde smo zato što Rusija podržava ustanike u Donjeckoj i Luganskoj oblasti. Mi se uvek borimo protiv Rusa“.

One večeri kad se već znalo da britanska rezolucija o Srebrenici neće proći, i kada je premijer to saopštio novinarima, jedno pitanje izazvalo je njegov osmeh, ali i osmeh ministra inostranih poslova Ivice Dačića — upravo su ga, kažu, očekivali. Pitanje je bilo — koliko košta ruski veto?

Iako je premijer jasno i decidirano odgovorio, neki mediji nastavljaju da kalkulišu i nagađaju, sve potencirajući svoju krajnju objektivnost, i tobože hvaleći Rusiju kao pragmatičnu državu, državu koja vodi računa o svojim interesima, pa ni tamo nema besplatnog sira. Dakle — račun će kad-tad stići. Još da nam ti naši dušebrižnici kažu koliki će biti, pa da na vreme prištedimo, da ne dođemo u situaciju u kojoj je Grčka danas.

Naravno da Rusija vodi računa o svojim interesima, i naravno da tako radi svaka ozbiljna država! Ali Rusija, upravo zato što je velika i ozbiljna država, može sebi da dozvoli da vodi računa i o interesima drugih. Recimo — da ne dozvoli da se bombarduje Sirija ili da se zločini selektivno proglašavaju genocidom po principu — ono što smo mi činili to nije genocid, ono što su neki drugi, to obavezno jeste.

Uz to, Rusija na čelu diplomatije ima iskusnog diplomatu, mnogi će reći — najboljeg u ovom vremenu u kome nema pravih lidera. Diplomatu koji je matirao Veliku Britaniju i mnogo pre nego što je dao nalog svom predstavniku u Savetu bezbednosti da glasa protiv Rezolucije.

Onog momenta kada je Rusija podnela kontrapredlog bilo je jasno — britanska rezolucija pada, na ovaj ili onaj način. Ako se prihvati ruska verzija, Moskva jednim udarcem ubija dve muve, cementirajući Dejton koji je trn u oku Zapadu, a ako ne prođe, neće proći ni britanska.

Bez dogovora u pregovorima o iranskom nuklearnom programu u Beču, probijen je i drugi rok, a razgovori će biti produženi najvjerovatnije do petka, prenosi Tanjug.

Svi učesnici pregovora grupe pet plus jedan (SAD, Velika Britanija, Rusija, Kina, Francuska i Njemačka) rekli su da još ima dubokih razlika i za sada nema naznaka o rješenju spornih pitanja.

Cilj pregovora je da se garantuje da je iranski nuklearni program mirnodopski, a zauzvrat bi Iranu bile ukinute međunarodne sankcije.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politika i bezbednost Federica Mogherini izjavila je da je tokom razgovora u austrijskoj prijestonici bilo napetosti, ali da će pregovori biti nastavljeni.

“Znali smo da će biti teško i puno izazova”, rekla je Mogherini, prenosi AP.

Američki State Department objavio je da se sadašnji prelazni nuklearni sporazum sa Iranom produžava do 10. jula.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je istakao da je ostalo manje od 10 pitanja oko kojih ima bitnih razlika, uključujući da međunarodnim posmatračima bude omogućen pristup lokacijama u Iranu.

Portparol Bijele kuće Josh Ernest rekao je da strane u pregovorima nikada nisu bile bliže postizanju konačnog dogovora nego sada, ali da i dalje ima razlika.

Visoki američki zvaničnik u Beču je rekao da SAD insisitraju na tome da bilo koja nova rezolucija Savjeta bezbjednosti UN o Iranu sadrži i zabranu uvoza oružja i balističkih projektila.

Pregovori za postizanje konačnog riješenja o iranskom nuklearnom programu vode se u Beču već 12 dana, a prema zapadnim diplomatskim izvorima, kako navodi AFP, razgovori će se “na ovaj ili onaj način završiti kroz 48 sati”.

Pregovori Irana i grupe pet plus jedan traju godinama, ali su ozbiljno počeli u septembru 2013. godine.

Konačni sporazum od istorijskog značaja trebalo je da bude postignut do 30. juna, ali je rok produžen do 7. jula.

Spoznaja o tome da američki NSA pod strogim nadzorom drži Njemačku izazvala je brojne debate. Mnogi su se pitali da li je vrijeme da se Berlin pobuni protiv takve prakse, no najglasniji zagovornik dobrih odnosa s Washingtonom je najvažnija osoba u Njemačkoj - kancelarka Angela Merkel.

Kolumnist utjecajnog njemačkog lista Der Spiegel, Markus Feldenkirchen, osvrnuo se na špijunski skandal koji još uvijek trese njemačko društvo. U tekstu pod naslovom "Merkel mora raskinuti vražji pakt s Amerikom" Feldenkirchen argumentira da prijateljstvo između Berlina i Washingtona više ne postoji.

Otkuda takva reakcija Der Spiegela koji se do sada uvijek isticao po pro-američkoj uređivačkoj politici? Možda zbog činjenice da je ovih dana WikiLeaks objavio nove dokumente u kojima se ističe kako je NSA špijunirao i njemačke novinare, uključujući i najmanje jednog novinara upravo lista Der Spiegel.


Pogledajmo što Feldenkirchen piše: "Njemačko-američko prijateljstvo više ne postoji. Možda postoji u narodu, ali ne između Vlada. Možda je to uvijek i bila iluzija, možda se SAD odmaknuo još prije nekog vremena. No, ono što danas veže ove dvije zemlje ne može se nazvati prijateljstvom. Otvorenost i fer odnos su esencijalni dio prijateljstva koje se bazira na obostranom poštivanju i povjerenju. Četvrt stoljeća nakon što je SAD pomogao njemačkom narodu vratiti nacionalno jedinstvo, malo je ostalo od tog prijateljstva.


Novi dokumenti iz WikiLeaksa, kao i izvještaj Der Spiegela, pokazuju kako su NSA sistematski špijunirali njemačku Vladu. Američki špijuni ne samo da su prisluškivali privatne razgovore o osjetljivim političkim temama kancelarke Angele Merkel. NSA su također ozvučili ministarstva, ministarske urede i druge vladine agencije. Čak ni novinarstvo nije sveto Amerikancima - barem ne u Njemačkoj. Američki špijuni nadzirali su barem jednog Der Spiegel kolegu iz Berlina - nadzirali su ga špijuni zemlje koja sebe smatra jamcem slobode novinarstva, jednim od temelja liberalne demokracije.

Danas znamo: prijateljski osmjeh kojeg nose domaćini Angele Merkel u Washingtonu je sve ove godine bio, u najmanju ruku, neiskren".

Samit zemalja organizacije BRIKS koji je u u četvrtak u Ufi usvojio političku deklaraciju, na najbolji način pokazuje da rukovodstvo u Vašingtonu nije uspelo da svojim sankcijama izoluje predsednika Rusije Vladimira Putina. Kina, Brazil, Indija i Južnoafrička Republika imaju identična, ili vrlo slična mišljenja o brojnim aktuelnim političkim i ekonomskim pitanjima.

Osim što su dali svoju ocenu sadašnje političke situacije u svetu, lideri BRIKS su doneli plan aktivnosti u narednih godinu dana. Na inicijativu Rusije usvojena je Strategija ekonomske saradnje do 2020. godine. Cilj nije samo kooperacija, nego i rast ekonomskog nivoa u svakoj od zemalja članica BRIKS, kao i podizanje konkurentske sposobnosti na svetskom tržištu.

Pored ovog, zemlje BRIKS u Deklaraciji ističu da su neprihvatljive jednostrane sankcije koje narušavaju priznate norme međunarodnog prava. Očigledno svesni da bi Vašington u bližoj budućnosti mogao početi sa naoružavanjem kosmosa, članice BRIKS su apelovale da se ne dopusti trka u naoružanju u kosmosu. Učesnici samita u Ufi su podsetili da je u decembru 2014. godine, Generalna skupština UN, na predlog Rusije, donela rezoluciju o nerazmeštanju oružja u kosmos.

Lideri su se dogovorili da će se zajednički boriti protiv terorizma. Ruski predsednik Putin je istakao da će BRIKS i dalje doprinositi međunarodnoj bezbednosti i rešavanju ključnih pitanja savremenog sveta.

Jasan signal Kijevu

Što se tiče najaktuelnijih političkih međunarodnih pitanja, za Putina je svakako veoma važno to što su lideri zemalja BRIKS pozvali da se zavađene strane u Ukrajini drže dogovora u Minsku. To je signal Kijevu da ne kuje ratne planove o vraćanju silom teritorije koja je sada pod kontrolom pobunjenika.

Novi paket mera koji je grčka vlada predala Evrogrupi izlazi u susret zahtevima međunarodnih kreditora da Atina poveća poreze i smanji državni trošak na penzije, javljaju danas agencije.

Grčka od kreditora zauzvrat očekuje 53,5 milijardi evra kojima bi se do kraja juna 2018. godine pokrile dospele obaveze za otplatu dugova, prenosi Rojters.

Te mere, koje uključuju povećanje poreza za brodarske kompanije i ukidanje poreskih olakšica za ostrva, treba da ispune uslove za novi sporazum sa kreditorima koji bi Grčku spasao bankrota i izlaska iz evrozone.


Vlada takođe planira da poveća porez na dodatu vrednost za restorane i hotele, da krene sa reformom penzionog sistema, kao i da odredi čvrst rok za otpočinjanje velikih privatizacija.

AP konstatuje da je grčka vlada pristala na zahteve koje je ranije odbijala da prihvati, uglavnom premeštajući razne kategorije robe i usluga u višu poresku stopu.

Rojters precizira da su među ponuđenim merama trenutno povećanje poreza na luksuz i uvođenje poreza na televizijske reklame, kao i prelazak na novi sistem koletivnog pregovaranja krajem godine.