trump
© AP Photo/Evan VucciDonald Tramp nakon neuspelog atentata, Batler 14. jul 2024.
Svrha "narativa o Hitleru" nije da promeni preferencije pristalica Demokratske stranke na predsedničkim izborima, već da opravda preduzimanje ekstremnih mera protiv Trampa i njegovog pokreta, kao i da obezbedi da se većina pripadnika vojske svrsta protiv njega

Propagandna kampanja koja označava Donalda Trampa kao političara sa diktatorskim ambicijama, koji je odlučan da upotrebi vojni i bezbednosni aparat protiv svojih političkih protivnika, osmišljena je ne da utiče na predstojeće izbore, već da oblikuje postizbornu atmosferu. To je ključna tačka narativa koji, karakterišući Trampa kao tiranina (zapravo ga poredeći sa Hitlerom), uspostavlja uslove za nasilje — i to ne samo još jedan pokušaj Trampovog ubistva, već i političko nasilje masovnih razmera, koje za cilj ima destabilizaciju zemlje.

Kao što sam istakao u svojoj knjizi Nestanak predsednika (Disappearing the President), istraživanja Demokratske stranke i medijski izveštaji pokazuju da se mnogi visoki partijski zvaničnici i operativci pripremaju za mogućnost Trampove pobede. Shodno tome, njihovi planovi su usredsređeni na podrivanje budućeg predsednika, uz količinu nasilja koja bi bila neophodna da uzdrma njegovu administraciju.

Istaknuti postizborni scenariji predviđaju nerede koji bi se proširili do te mere da bi novoizabrani predsednik bio primoran da aktivira Zakon o pobuni. Tu bi se, u daljoj razradi scenarija, oružane snage SAD-a podelile jer bi neki visoki vojni zvaničnici odbili da prate Trampova naređenja. Ameriku bi to dovelo na ivicu ponora.

Poređenje sa Hitlerom

Omalovažavajući ga kao despotskog ludaka koji se mora zaustaviti pre nego što počne njegova "vladavina terora", režimska propagandna mašinerija ne samo da napada Trampa, već i preventivno ugrožava reputaciju i egzistenciju, a možda i slobodu, vojske. Poenta je da se vojska okrene protiv republikanskog kandidata. Odnosno: kada dođe vreme za akciju, da li ćete se zalagati za demokratiju ili stati uz tiranina koji vojsku vidi samo kao instrument za unapređenje svojih ličnih interesa?

Na primer, prošle nedelje je glavni urednik Atlantika, Džefri Goldberg, citirao bivše zvaničnike Trampove administracije koji tvrde da on prezire američke oružane snage i da, prema rečima Trampovog bivšeg šefa kabineta Džona Kelija, želi da kod njih ima jednako poštovanje kakvo je Hitler imao kod svojih generala.

Ovo nije prvi put da se Tramp poredi sa Hitlerom, a nije ni prvi put da se Keli, penzionisani general marinaca, okomio na svog bivšeg vrhovnog komandanta. Keli je bio ključni izvor za priču objavljenu pre izbora 2020. godine, takođe u Atlantiku i opet perom Džefrija Goldberga, da je Tramp navodno nazvao "naivcima i gubitnicima" američke vojnike iz Drugog svetskog rata sahranjene na francuskim grobljima.

Istinitost Kelijevog najnovijeg otkrića da se Tramp divi Hitleru mora se oceniti u svetlu činjenice da je čekao pet godina da takvu ekskluzivu otkrije, premda je malo verovatno da će to imati velikog uticaja na trenutni izborni ciklus.

Vojska, a posebno veterani "globalnog rata protiv terorizma", u velikoj meri podržavaju kandidata koji se protivi vođenju beskrajnih i strateški besmislenih ratova u inostranstvu. Štaviše, Tramp je izdržao daleko štetnije izmišljotine (poput lažnih tvrdnji da su ga ruske obaveštajne službe kompromitovale) koje su mu samo ojačale podršku.
Svrha "narativa o Hitleru" nije da promeni izborne preferencije levičarskog dela javnosti, koji je već u najvećoj meri svrstan protiv Trampa, nego pre da opravda preduzimanje ekstremnih mera protiv republikanskog kandidata i pokreta "Amerika na prvom mestu" (America First), kao i da obezbedi da se većina pripadnika oružanih snaga svrsta protiv njega. Stoga je to najbolje tumačiti u kontekstu nedavnih izveštaja koji obećavaju ili podstiču nasilje nakon glasanja u novembru.
Na primer, prošle nedelje, Njujork Tajms je objavio dugi intervju sa stručnjakom za fašizam koji je izjavio da je Tramp fašista. Pored toga, novine su objavile još jedan članak napisan od strane dvojice harvardskih profesora, koji poziva na masovnu mobilizaciju u slučaju Trampove pobede. Predlog podrazumeva da se privatna industrija pridruži organizacijama civilnog društva kako bi "ostrakizovali" Trampa i njegove pristalice i, učestvovanjem u velikim javnim protestima, izazvali krizu. Kamala Haris je, tokom tribine u organizaciji Si-En-En-a (CNN town hall), komentarišući Kelijeve optužbe u članku za Atlantik, izjavila da je njen protivnik "fašista".

Uvertira za nasilje

Ove priče su samo najnovije u čitavom nizu medijskih izveštaja koji upozoravaju na potencijalnu Trampovu diktaturu. Ljudi iz uticajnih krugova u Vašingtonu, poput Roberta Kejgana, rano su upozorili, pišući čak i pre Trampove nominacije, da će se, bez rastućeg otpora protiv republikanskog kandidata, Amerika naći "na nekoliko kratkih koraka ili na mesec-dva od mogućnosti diktature." U jednom članku iz januara, NBC je tvrdio da Tramp istražuje načine da iskoristi vojsku za ubistvo političkih rivala.
Na najvišim nivoima unutar Demokratske stranke pojačana je propaganda koja ima za cilj da napravi osnovu za primenu nasilja radi Trampovog zaustavaanja.
Kada su novinari pitali trenutnog predsednika Bajdena da li je uveren da će doći do mirnog prenosa vlasti nakon novembarskih izbora 2024, on je odgovorio: "Ako Tramp pobedi, ne, uopšte nisam siguran." Zatim se ispravio kazavši: "Mislio sam ako Tramp izgubi, uopšte nisam siguran. On misli sve što kaže, samo što ga mi ne shvatamo ozbiljno. On zaista misli: "Ako izgubimo, biće krvoprolića (bloodbath)."

Bajden je tu, zapravo, referisao na Trampov komentar iz marta meseca o kineskim naporima da izgrade fabrike za proizvodnju automobila u Meksiku. Izvoz tih automobila u Ameriku, rekao je Tramp, doveo bi do "krvoprolića" (bloodbath) za američku industriju automobila. Naravno, Bajdenova kampanja je zloupotrebila ovu Trampovu retoričku figuru da ga optuži za podsticanje "političkog nasilja".

Demokratski kongresmen iz Merilenda Džejmi Raskin je predstavio konkretniji scenario koji bi mogao dovesti do nasilja, kada je obećao da će Kongres ukloniti Trampa pozivajući se na treći član četrnaestog amandmana, koji zabranjuje svima "koji su uključeni u pobunu ili ustanak" da obavljaju federalne funkcije. "Na nama će, 6. januara 2025. godine, biti da kažemo gnevnim Trampovim pristalicama da je on diskvalifikovan," rekao je Raskin. "A onda će nam svima trebati telohranitelji u uslovima građanskog rata."

Ratni scenariji

Ali najznačajnije postizborne scenarije razvila je Rosa Bruks, bivša zvaničnica Pentagona u Obaminoj administraciji, čije je "ratne igre" (misli se na moguće nasilne postizborne scenarije, prim. prev.) iz 2020. godine, razvijene sa Projektom integriteta tranzicije (TIP), levičarska štampa označila kao "tačne".

Pre poslednjih izbora (2020), Bruksova i Projekat integriteta tranzicije (TIP) su, prema Gardijanu, "zamišljali tada prilično udaljenu ideju da bi Tramp mogao odbiti da prizna poraz i, tvrdeći da je bilo mnogo prevara prilikom glasanja poštom, osloboditi 'mračne sile' koje bi vodile ka nasilju. Svaki, ma koliko neuverljiv detalj simulacije se ostvario u vidu 'napada na Kapitol' 6. januara 2021."

To je prilično maštovit način da se zamagli istina. TIP je predvideo da će Tramp osporiti rezultate jer su partijski operativci unapred znali da će biti nepravilnosti na izborima, proizašle iz novih procedura poput masovnog glasanje poštom, biti očigledne. Stoga, zbog prethodne aktivnosti Rose Bruks i njene centralne uloge u mreži koja obuhvata medije i trenutne i bivše zvaničnike odbrane, njen rad je naširoko priznat kao mapa puta levice za planiranje mogućih situacija nakon izbora.

Za ovogodišnje novembarske izbore, Bruksova se udružila s novinarom Bartonom Gelmanom u razradi serije "ratnih igara" (nasilnih postizbornih scenarija, prim.prev.) u maju i junu mesecu, pod pokroviteljstvom Projekta budućnosti demokratije (DFP), koji je deo Centra za pravdu Brenan pri Njujorškom univerzitetu.

Kao i kod "ratnih igara" iz 2020. godine, obe suprotstavljene ekipe sastojale su se od bivših zvaničnika iz republikanskih i demokratskih struktura. Rezultati su objavljeni tokom medijske kampanje usred leta, kako bi se drugi zvaničnici i operativci pripremili za vrlo verovatne postizborne operacije.

Četiri članka su objavljena istog dana, 30. jula. U Nju ripabliku, Gardijanu i Vašington postu, objavljen je Gelmanov tekst, a sama Bruks je napisala jedan za Bulvark — pokazujući da scenariji koje su razvili, barem oni koji su obelodanjeni, pretpostavljaju Trampovu pobedu. Takav ishod podrazumeva pravljenje blokada.

Planirano ometanje, destabilizacija i nasilje "legitimisani" su narativom vođenim samopercepcijom u kojoj se tzv. branioci demokratije suprotstavljaju "autoritarnom" Trampu.

Bruksova i njen tim ignorišu dokaze o zloupotrebi vlasti od strane Bajdena i Kamale Haris i tvrde da će Tramp koristiti federalnu vlast protiv svojih protivnika. Prema tim "ratnim igrama", Trampova CIA i Ministarstvo pravde će otpuštati zvaničnike nacionalne bezbednosti koji budu zabrinuti zbog "politizacije obaveštajnih podataka i pritisaka za pokretanje idološki motivisanih istraga."

Tramp je taj koji će koristiti Poresku upravu (IRS) da napadne neprofitne organizacije. Po njegovom nalogu novinari će biti meta, a medijske kuće povezane s demokratama biće istraživane, dok će Federalna komisija za komunikacije oduzimati dozvole za emitovanje. Takođe, Bruksova piše da će Trampovo rukovodstvo primoravati visokopozicionirane vojne zvaničnike da podnesu ostavke zbog njihovog "protivljenja Trampovoj bliskoj vezi s Rusijom."

Ovakve prognoze zvuče kao paranoidna fantazija, ali, one su, zapravo, pažljivo osmišljene inverzije stvarnosti, koje imaju za cilj da "prerade" istoriju i zamagle postupke levice koji su uzdrmali osnove Republike.

Razbiti Republiku

Najalarmantniji scenario uključuje političke i vojne zvaničnike koji "odbijaju napore da se 'federalizuju' njihove jedinice Nacionalne garde i da se pošalju u gušenje antivladinih protesta u velikim gradovima Sjedinjenih Država."

To znači da postizborni plan predviđa (ili podrazumeva) široko rasprostranjeno nasilje, koje je toliko intenzivno da predsednik mora primeniti Zakon o pobuni. Prognoziraju se i podele u višim redovima američke vojske nakon što Tramp zameni načelnike štaba oficirima koji slede njegova naređenja, i rasporedi snage za gušenje nemira.
Eto gde vodi političko nasilje koje gaji destruktivna levica: krvlju natopljene ulice i podeljena vojska. Svrha "narativa o Hitleru" je da natera pripadnike vojske da se okrenu protiv Trampa. Na kraju krajeva, lojalnost Ustavu znači borbu protiv Hitlera, a ne povinovanje njegovim naređenjima.
Na primeru dva nedavna pokušaja ubistva Donalda Trampa, videli smo kako narativi režima istovremeno stvaraju uslove za nasilje i objašnjavaju isto. Kada je Tramp pogođen na mitingu u Batleru, u Pensilvaniji, zvaničnici Demokratske stranke i mediji ne samo da su negirali bilo kakvu vezu između pucnjave i njihove zapaljive retorike, već su okrivili samog Trampa.

Na kraju krajeva, on i njegov ambiciozni atentator u pokušaju bili su "od istog materijala": "Napadač i Tramp, na suprotnim krajevima putanje puščanog zrna, i dalje su spojeni kao zajednički neprijatelji zakona i demokratije," napisao je Dejvid Frum u, zamislite, Atlantiku.

Prema ovom stavu, Tramp je toliko duboko polarizovao zemlju da je konačno odgovoran i za nasrtaj na svoj život. Međutim, to je još jedna inverzija realnosti, prilagođena da zadovolji krvožednost mračnog režima. To je logika terora: nasilje naših žrtava nas prosto tera da ih pokoljemo.
Ova sebična logika ne samo da oslobađa levicu od odgovornosti za prethodne prestupe; ona se koristi i kao izgovor za buduće nasilje protiv Trampa, njegovih saradnika i pristalica. Nakon 5. novembra, ovaj "naoružani" (weaponized) narativ mogao bi biti proširen da opravda masovno nasilje koje bi imalo za cilj da razbije Republiku.
Izvor: tomklingenstein.com
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard