Američki Stejt department je potvrdio da je osnovni cilj akcije SAD u Siriji uklanjanje s vlasti sirijskog predsednika Bašara el Asada.Odgovarajući na pitanje da li su SAD spremne da se zarad mira odreknu tog cilja, portparol Stejt departmenta Mark Toner odgovorio je negativno.
Toner je na konferenciji za novinare govoreći o prioritetima američke spoljne politike u Siriji naveo da se uklanjanje Asada sa vlasti u toj zemlji nalazi na listi prioriteta.
Kako je rekao, na prvom mestu među prioritetima SAD u Siriji jeste pobeda nad DAEŠ-om, a na drugom jeste okončanje rata u Siriji. Međutim, u diskusiji sa novinarima koja je potom usledila
postalo je jasno da pobeda nad DAEŠ-om ne odgovara SAD.Mark Toner rekao i da uspeh vladinih snaga u borbi protiv terorista preterano ne raduje Sjedinjene Države.
„Ne mogu da se radujem zbog oslobađanja takvih gradova kao što je Palmira, gde režim već pet godina sprovodi neverovatno nasilje nad njenim građanima“, rekao je Toner.
„Neki od bivših pomoćnika predsednika Obame, uključujući i Fila Gordona, javno govore da je najbolja varijanta jednostavno priznavanje činjenice da će Asad ostati na vlasti. On može da stavi pod kontrolu one delove zemlje koji se danas ne nalaze pod njegovim uticajem. I to će staviti tačku na građanski rat — upravo on je za vas drugi cilj u Siriji. Da li ste spremni da razmotrite pitanje o mogućnosti ostanka Asada na vlasti, ako to zaustavi krvoproliće?“, upitao je novinar Tonera.
Mark Toner odbacio takav scenario, potvrđujući da Sjedinjene Države nisu razmatrale i neće razmatrati očuvanje vlasti u rukama Bašara el Asada.
„Naš stav i stav Međunarodne grupe za podršku Sirije (MGPS) oduvek je bio da se očuva integritet i suverenitet Sirije u okviru njenih sadašnjih granica. Mi, takođe, ne verujemo da bi Asad mogao biti deo budućnosti Sirije, s obzirom na to što je uradio“, rekao je Toner. On je dodao da SAD dopuštaju mogućnost za mirovne pregovore isključivo između Asada i opozicije.
Komentar: Ako do sada nismo shvatili ko su izmišljeni "umjereni pobunjenici", koje Zapad nemilice pomaže, sada nam postaje jasnije. Zar treba da nas čudi što ovakve i slične "umjerene pobunjenike" sirijske vlasti odbijaju za pregovaračkim stolom?