Danas je u Pekingu počeo summit posvećen promicanju inicijative “Jedan pojas - Jedan put”, a kineski predsjednik Xi Jinping je na otvaranju obećao da će u ovaj ambiciozan projekt uložiti 124 milijarde dolara.
Osim toga, stvorit će se u “Fond puta svile” od dodatnih 100 milijardi juana, što je oko 14,5 milijardi dolara, priopćio je kineski predsjednik Xi Jinping na summitu u Pekingu.

Kina je ranije osnovala državni fond za financiranje u iznosu od 40 milijardi dolara.

Xi Jinping će danas i sutra biti domaćin čelnika i šefova država iz 110 zemalja koje sudjeluju na forumu za međunarodnu suradnju “Jedan pojas - Jedan put”.

Kako bi pokrenuli što više projekata za poboljšanje života svojih naroda, Kina će pružiti pomoć u vrijednosti od 60 milijardi juana (8,7 milijardi dolara) zemljama u razvoju i međunarodnim organizacijama koje sudjeluju u pokretu, priopćio je kineski predsjednik.

Xi je na summitu u Pekingu odlučno stao u obranu slobodne trgovine, čime je ponovio svoju izjavu sa “Svjetskog gospodarskog foruma” u Davosu početkom siječnja.

“Zajedno trebamo stvoriti okruženje koje će olakšati otvaranje i razvoj, uspostaviti fer, pravedan i transparentan sustav međunarodnih pravila trgovine i ulaganja, te potaknuti uredan tijek proizvodnje, učinkovitu raspodjelu resursa i potpunu integraciju tržišta”, rekao je Xi Jinping.

Rusija podržava projekat „Jedan pojas - jedan put“ i namerava da u njemu aktivno učestvuje, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin.

Kina je 2013. najavila novu strategiju ekonomskog razvoja „Jedan pojas — jedan put“ koja ima za cilj stvaranje infrastrukture i uspostavljanje odnosa između zemalja Evroazije. Projekat ima dva ključna razvojna područja: ekonomski pojas Puta svile i pomorski Put svile. Radi se o stvaranju trgovinskog koridora za direktne isporuke robe od istoka ka zapadu pod povoljnim uslovima.

Tokom „okruglog stola“ koji je održan drugog dana foruma „Jedan pojas — jedan put“, Putin je istakao da su zadaci koje je formulisao kineski lider Si Đinping ambiciozni i složeni za realizaciju.

„Sve što se predlaže je trend savremenog razvoja, izuzetno neophodno i u velikoj meri potrebno. Upravo zbog toga Rusija ne samo što podržava projekat ’Jedan pojas — jedan put‘, već će takođe aktivno učestvovati u njegovom sprovođenju zajedno sa kineskim partnerima i, naravno, svim ostalim zainteresovanim zemljama“, objasnio je ruski predsednik.

Afera “Russiagate” je otpuštanjem Jamesa Comeya od strane Donalda Trumpa dobila novo poglavlje, što je izazvalo pravu oluju u Washingtonu.

Trumpovi protivnici ga optužuju da je čelnika FBI-a otpustio “kako bi prikrio istragu koju je FBI pokrenuo o navodnim kontaktima između Rusa i njegovog osoblja kako bi se Trumpa favoriziralo u utrci za Bijelu kuću”.

No, čini se da je ovo tek početak oluje i da su neprijatelji Trumpa odlučni u namjeri da ga izbace iz Ovalnog ureda, bez obzira na izborni rezultat u kojem su bili gubitnici.

Među njima nisu samo demokrati, nego i neokonzervativci, a oni su zbog njihovog utjecaja na vojni i obavještajni aparat najopasniji neprijatelji.

U Americi je pokrenuta borba na život i smrt, a počela je jer se Trump u početku htio otrgnuti iz smrtonosnog zagrljaja neokonzervativaca, istog onog koji je slomio Georga W. Busha i iscrpio cijelu Obaminu administraciju.

Pa ipak, upravo na dan kada je ojačala oluja “Russiagate“, američki predsjednik se sastao se s ruskim ministrom vanjskih poslova Sergejom Lavrovom i bivšim državnim tajnikom Henryem Kissingerom.

Ovo su dva više nego značajna susreta. Prvi, jer jasno pokazuje da Trump još uvijek pokušava ne biti pod utjecajem određenih krugova kojima se htio suprotstaviti.

Drugi, jer Kissinger simbolizira, dobru ili lošu, “realpolitiku” protiv koje su se neokonzervativci uvijek borili.

Nakon informacija da je kandidat za predsjednika Francuske, Emmanuel Macorn bio žrtva hakerskog napada, francuske vlasti su pokrenule istragu, javio je AFP.

Naime, prema medijskim navodima, Macrona su hakirali ruski obavještajci, no Wikileaks je danas objavio da je bivši američki predsjednik Barack Obama također bio umještan u izbornu trku u Francuskoj.


Kako je naveo Wikileaks, Obama je od CIA-e tražio da ukradu planove pojedinih političkih stranaka.

Sve države NATO-a su ratifikovale Protokol o stupanju Crne Gore u Alijansu, saopštila je Vlada Republike. Vojni ekspert Vladimir Kožin je izjavio za Sputnjik da će to za tu državu imati negativne posledice.

- Za Crnu Goru će to imati mnoge negativne posledice. Kao prvo, nisu svi Crnogorci podržali ulazak zemlje u Severnoatlantsku alijansu. Od značaja je i to što ranije Crna Gora nije uplaćivala nikakav novac u zajednički vojni budžet NATO-a, a sada će joj zavrnuti sve ruke i naterati je da ispunjava odluke Velškog samita iz 2014. godine i prošlogodišnjeg Varšavskog samita i da izdvaja 2 odsto od svog BDP-a. Oni će morati, jednostavno će ih naterati, da pređu na sistem naoružanja NATO-a, tj. da kupuju tehniku, oružje i municiju. A ako ne bude novca, nateraće stanovnike da stegnu kaiš i podele teško zarađenu slamaricu, na primer, na račun smanjenja socijalnih davanja. Osim toga, crnogorska vojska će sada ići na ratna žarišta u sastavu kontingenata NATO-a. Ukratko, desiće se delimičan gubitak vojno-političkog suvereniteta Crne Gore - rekao je Vladimir Kožin.

Ulazak Crne Gore u NATO će se po njegovom mišljenju odraziti i na njene odnose sa Rusijom.

- Praksa je već pokazala da su sve države koje su u poslednjem talasu primljene u NATO počele da neguju jako antirusko raspoloženje. Kao što znamo, ta bolest je duga i ne leči se brzo. Zato će se to odraziti i na naš zajednički turizam, i na biznis i na međuljudske kontakte - smatra vojni ekspert.

Vlada Crne Gore objavila je juče da su svi članovi Severnoatlantskog saveza ratifikovali Protokol o pristupanju Crne Gore Alijansi.

Ratifikacija Protokola od strane svih zemalja-članica NATO-a potpisanog u maju 2016. godine bio je neophodan uslov da se Crna Gora priključe tom savezu.

Premijer Crne Gore Duško Marković izjavio je da će formalno pridruživanje NATO-u, najverovatnije na narednom samitu Vojne alijanse tokom maja meseca, doprineti stabilnosti i ekonomskom interesu zemlje, ali i celom Balkanu, uključujući i povećan priliv stranih investicija u Crnoj Gori.

Ranije je Ministarstvo odbrane Crne Gore saopštilo da će godišnje izdvajanje Crne Gore za budžet NATO-a iznositi 450.000 evra, što je 0,027 odsto godišnjeg budžeta tog saveza.

Da je na francuskim izborima pobijedila Marine Le Pen, vjerojatno bi proces preustroja Europe tekao mnogo brže. Ovako će patnje uzrokovane krizom stagnirati, kako u Francuskoj, tako i ostatku Europske unije. Za Emmanuela Macrona se može reći isto što i za Berlusconija prije nekoliko godina: “Pustite ga neka vlada i shvatit ćete da je loš državnik.”

Svatko tko se iole razumije u politiku zna da je Macron običan sintetički proizvod, plastična lutka obučena u skupo odijelo da glumi predsjednika Francuske. Već se predviđa da će Francuska pod Macronom na kraju žaliti za Hollandeom, što je naizgled nemoguća misija, jer je odlazeći predsjednik u povijest otišao kao najgori lider Francuske ikada.

No, Hollande je bio predsjednik, kandidat Socijalističke stranke i političar sa svim mogućim manama i gotovo nijednom vrlinom, ali ipak čovjek. Ali Macron je proizvod, “zamrznut” i savršen koji predlaže istu podaničku politiku kakvu su imali Sarkozy i Hollande.

Čudne su tvrdnje nekih novinara da će Macron, koji ne pripada starom prvom ešalonu socijalista ili republikanaca, donijeti nešto “novo” u Elizejsku palaču. Isto su govorili za bivšeg talijanskog premijera Renzija, kojega zbog “energije i mladalačkog elana” uspoređuju s Emmanuelom Macronom.

Ali Macron i Renzi su obični starci, iako samo zbog godina izgledaju mladi. Kao što Renzi više nema budućnosti, neće je imati ni Macron. Predizborna obećanja, koja su se zapravo svela na slogan: “Ne glasajte za Marine Le Pen”, ubrzo će se rasplinuti i otopiti kao lanjski snijeg.

Svet treba da prekine sa ratobornom retorikom. Sa logikom starih pristupa ne mogu se rešiti ni jedan problem, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin na otvaranju foruma „jedan pojas - jedan put“.

„Nemojmo zaboravljati na one pretnje koje nose regionalni konflikti. Zone dugogodišnjih nesuglasica i dalje postoje u mnogim mestima u Evroaziji. Kako bi se razvezali ti čvorovi, treba, pre svega prekinuti sa ratobornom retorikom uzajamnim optužbama koje samo pogoršavaju situaciju", rekao je Putin.

„U celini, sa logikom starih pristupa ne može se rešiti ni jedan od savremenih problema. Potrebne su sveže ideje, bez stereotipa“, dodao je on.

Putin je siguran da Evroazija može da izradi i predloži sadržajnu agendu, uključujući pitanja bezbednosti, razvoj odnosa među državama, organizaciju ekonomije, socijalne sfere, sistem upravljanja, traženje novih drajvera rasta.

Države treba da poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, načine razvoja, izjavio je kineski predsednik Si Đinping na otvaranju međunarodnog foruma "Jedan pojas - jedan put".

Države treba da poštuju suverenitet, teritorijalni integritet, načine socijalnog razvoja, iskonske interese i brigu jedni za druge“, izjavio je Si Đinping, govoreći na forumu „Jedan pojas — jedan put".

Si Đinping je posebno naglasio da ova inicijativa treba da vodi ka miru.

„Veliki put svile je preživeo period procvata u mirno vreme i pada u vreme rata. Izgradnja „Jednog pojasa — jednog puta“ je nezamisliva bez mirne sredine, bez međunarodnih odnosa novog tipa u duhu saradnje bez konflikata i blokova“, naglasio je predsednik Kine.

„Duž Velikog puta svile je ranije bila zemlja gde je tekao med i mleko, a danas, na žalost, naziv mnogih mesta su postali jednostavno sinonimima konflikta i krize“.

On je pozvao da se „pojača međunarodna antikorupcijska saradnja kako bi „Jedan pojas — jedan put“ postao nepotkupljiv.

Ministarstvo inostranih poslova Rusije je iskritikovalo američku televiziju Si-En-En zbog članka o fotografijama šefa resora Sergeja Lavrova sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

„Iskreno nas iznenađuje još jedna u nizu besramna laž Si-En-Ena, objavljena 11. maja ove godine pod naslovom ’Bela kuća besna nakon trolovanja ruskim fotografijama iz Ovalnog kabineta‘“, navodi se u saopštenju resora.

Si-En-En je saopštio, pozivajući se na „izvore“, da je Moskva navodno preveslala Vašington objavivši zajedničke fotografije Lavrova i Trampa. Televizija tvrdi da fotografije nisu za objavljivanje i da Bela kuća „negoduje“ zbog njihovog pojavljivanja u javnosti. U članku se navodi i citat, opet anonimnog „predstavnika“ Trampove administracije.

„Oni su nas prešli. To je i problem sa Rusima — oni lažu.“

Moskva je naglasila da se mišljenje neimenovanog „činovnika“ iz Bele kuće razilazi sa zvaničnom pozicijom resora.

Ta informacija je pala u vodu na brifingu zvaničnog predstavnika Bele kuće istog dana kad i pomenuta emisija, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kako su podsetili u Ministarstvu, tokom obraćanja novinarima predstavnik administracije predsednika Sara Sanders je bez „negodovanja“ koje se čulo u Si-En-Enu ukazala da su sastanku Trampa i Lavrova u Ovalnom kabinetu prisustvovali zvanični fotografi obe strane, dok je objavljivanje fotografija izvršeno prema ustanovljenom protokolu.

„Ostaje da se zaključi da ovo nije prvi zvanični ispad Si-En-Ena sa očiglednom demonstracijom odsustva kako ozbiljnih ’izvora‘ u sadašnjoj Beloj kući, tako i profesionalne odgovornosti prema novinarskoj profesiji“, naveli su u Ministarstvu inostranih poslova Rusije.

Ministarstvo odbrane Rusije nema potrebu za savetima o izveštavanju o vojnim vežbama u zemlji, izjavio je portparol ruskog vojnog resora Igor Konašenkov komentarišući izjavu komandanta američkih snaga u Evropi Bena Hodžisa.
General je ranije pozvao Moskvu da se potrudi da belorusko-ruske vojne vežbe „Zapad 2017“ budu transparentnije. Hodžis je na ove vežbe pozvao novinare i posmatrače.