U centru Kumanova jutros je aktivirana eksplozivna naprava koja je napravila materijalnu štetu, ali nije bilo žrtava ni povređenih.

Do ekspolzije je došlo u tunelu koji povezuje glavni gradski trg sa parking-garažom, prenosi MIA.

Policija u Kumanovu je saopštila da su od eksplozije popucali prozori na susednim zgradama.

Za sada nema drugih podataka o pozadini ovog događaja.

SAD su odobrile Tunisu status "značajnog saveznika kao zemlje ne-članice NATO-a", saopštio je Stejt department i dodao da taj status otvara put ka većoj vojnoj saradnji između Tunisa i SAD.

"Status šalje snažan signal Tunisu kojeg podržavamo u nameri da se priključi demokratiji širom sveta", izjavio je portparol Stejt departmenta DŽon Kirbi i dodao je ta "priviligeija data Tunisu, kao simbol bliskog odnosa sa SAD".


Američki predsednik Barak Obama izjavio je u maju da Tunisu želi da odobri takav status jer je u toj zemlji počeli "arapsko proleće" pre četiri godine.


Status "značajno saveznika zemlje ne-članice NATO-a" ima 15-ak zemljama, među kojima Japan, Australija, Egipat, Bahrein i Maroko.

Taj status omogućava veću vojnu saradnju sa SAD, posebno u kupovini i razvoju naoružanja.

Za hrvatskog filozofa Srećka Horvata, koji zdušno podržava Sirizu od njenog nastanka, jedino dobro što se dogodilo u Evropskom parlamentu u nedelji nakon grčkog referenduma jeste to da su govori Aleksisa Ciprasa, Žan-Kloda Junkera i Donalda Tuska na površinu izneli ideološki jaz unutar Evropske unije - s jedne strane nastavak mera štednje, s druge 61 odsto Grka koji su odlučno rekli „ne”.

„Dobra stvar s grčkim referendumom jeste u tome da su kreditori hteli proizvesti raskol Sirize, a zapravo su proizveli raskol unutar same ’trojke’ (MMF, ECB, Evropska komisija)”, objašnjava za „Politiku”.

„Sada vidimo da čak i MMF, u dokumentima koji su procurili upravo u sedmici referenduma, očito priznaje da novo zaduživanje i nove mere štednje Grčku ne bi izvukli iz krize. Grčki dug danas iznosi 323 milijarde evra, što iznosi oko 177 odsto BDP-a. Među evropskim državama Nemačka je najveći kreditor, a odmah iza nje su Francuska i Italija. No, Grčka nije dužna poreskim obveznicima tih država već privatnim bankama. Plan grčke vlade, nakon neočekivanih 61 odsto podrške na nedavnom referendumu, jeste otpisati barem 30 posto duga kako bi Grčka ponovo stala na noge. Premda je sada bivši ministar finansija Janis Varufakis i u ranijim pregovorima spominjao pitanje duga, ovo je prvi put da je restrukturacija duga glavno pregovaračko oružje Sirize.”

Tezu o otpisu dela duga zagovaraju i neki ekonomisti svetskog ugleda...

Nedavno je i inače suzdržani francuski ekonomista Toma Piketi u nemačkom „Cajtu” izneo predlog da se održi konferenciju o dugu po uzoru na onu nakon Drugog svetskog rata, i to ne samo za restrukturaciju grčkih dugova već i drugih zemalja. Naime, da nije Nemačkoj 1953. otpisano čak 60 odsto duga, ne bi danas ona bila najsnažnija ekonomija čitave Evrope. Na pitanje šta predlaže kancelarki Merkel, Piketi je neobično oštar: „Oni koji Grčku danas žele izgurati iz evrozone završiće na smetlištu istorije.” Sve više se čini da će se upravo to i dogoditi, da bi Grčka uskoro mogla izaći iz evrozone.

Kada Slavoj Žižek ovih dana u „Nju stejtsmenu” piše da je negiranje ideološkog sukoba (na relaciji Atina - kreditori) upravo najčistiji primer ideologije, da li to onda znači da će za pronalaženje rešenja grčke krize neko morati da promeni ideološki pogled na svet?

Sve vreme ovih četiri, pet meseci pregovora između Grčke i Evrogrupe radilo se o tome da su Grci insistirali na političkoj prirodi problema, a to je ideologija mera štednje i novoga zaduživanja, dok su čelnici evrozone, predvođeni najgorim tehnokratom svih vremena Jerunom Dejselblumom insistirali na tehnokratskim rešenjima kao da pitanje Grčke uopšte nije političko pitanje. I to je licemerje Evropske unije. I zato je tako teško doći do rešenja.

Pišući iz Grčke uoči referenduma provukli ste ideju o kolonijalnom odnosu prema Grčkoj...

Setite se samo kako je tekla „tranzicija” u bivšoj Jugoslaviji. Prvo je osamdesetih, što danas gotovo da je svako zaboravio, Međunarodni monetarni fond dao čak šest kredita Jugoslaviji, a zauzvrat tražio prve „mere štednje”. Mesec dana nakon smrti Tita MMF daje Jugoslaviji najveći kredit u istoriji te institucije. Onda imate radničke proteste, pa imate nacionalizam, pa raspad Jugoslavije i onda smo, kad smo već želeli banane sa Zapada, dobili niz „banana država”. I da skratim priču, potom su situaciju iskoristili Nemci, Francuzi i ostali sa Zapada, ali u Srbiji i sa Bliskog istoka pokupovali naše telekome, tvornice, banke, naftne kompanije. A isto se, samo u još goroj meri, dogodilo Grčkoj. I šta je to drugo nego neokolonijalni odnos?

Predstavnik američkog Stejt departmenta Mark Toner izjavio je da zvanični Vašington ne smatra Rusiju pretnjom po SAD, prenosi Raša tudej (RT), dodajući da je takvo mišljenje iznela i Bela kuća.

Prethodno je komandant američke mornaričke pešadije general Džozef Danford, kandidat američkog predsednika Baraka Obame za Komandanta združenog komiteta načelnika štabova oružanih snaga SAD-a, rekao u Senatu da Rusija predstavlja najveću pretnju nacionalnoj bezbednosti SAD-a.

„Mi imamo neslaganje sa Rusijom zbog njenog postupanja u Ukrajini. Međutim, ne smatramo to vitalnom pretnjom za SAD“, kazao je Toner.

Predstavnik Stejt departmenta je rekao da američki državni sekretar takvom pretnjom smatra terorističke grupe poput Islamske države.


Takođe, kako je rekao, bez obzira na postojeće razlike, dve zemlje sarađuju povodom niza važnih pitanja.

Ministri finansija evrozone poručili su grčkom ministru finansija Euklidu Cakalotosu da Atina mora da ponudi „dublje reforme“ kako bi ih ubedila da otvore pregovore o trećem paketu pomoći, saznaje Rojters tokom pauze posle tročasovnog rada Evrogrupe.

Dva izvora su rekla britanskoj agenciji da postoji konsenzus između ostalih 18 ministara za stolom da levičarska vlada u Atini mora da preduzme dodatne korake da ih ubedi da će poštovati sve nove dugove.

To se uklapa sa komentarima koji dolaze iz Nemačke da Atina ne može jednostavno da predloži mere „koje su ostale neispunjene“ iz drugog paketa spasa, da bi se kvalifikovala za treći paket pomoći.

Ministri finansija zemalja koje čine evrozonu okupili su se danas na vanrednom sastanku u Briselu, gde treba da donesu konačnu odluku o tome da li će Grčka zadržati zajedničku evropsku valutu ili biti primorana da štampa sopstveni novac.

„Šanse da se dogovorimo (da Grčka ostane u evrozoni) su 60 prema 40 odsto“, rekao je novinarima austrijski ministar finansija Hans Jerg Šeling ulazeći u zgradu Evropskog saveta.

Iran i pregovarači iz svjetskih sila dali su si novi rok, do ponedjeljka, da bi eventualno ostvarili konačni dogovor oko iranskog nuklearnog programa.

Ovo je već treća odgoda roka u zadnja dva tjedna, a dolazi neposredno nakon što je Iran optužio Zapad za postavljanje dodatnih uvjeta o kojima ranije nije bilo riječi.

Obje strane ističu kako je progres ostvaren, no britanski MVP Philip Hammond navodi kako je isti "bolno spor", dok je njegov francuski kolega Laurent Fabius jučer napustio Beč ističući kako će se danas vratiti.

Dvije strane i dalje se spore oko nekoliko pitanja kao što je UN embargo na izvoz oružja u Iran, za kojeg SAD želi da ostane, ali i pristup međunarodnih inspektora vojnim lokacijama u Iranu. Također se od Irana traži da odgovara na pitanja o svojim vojnim aktivnostima. Dakako, brojni ovi uvjeti su Iranu neprihvatljivi.

Kijevski režim, koji čine preobučeni glavni akteri državnog prevrata u Ukrajini u februaru prošle godine, poslao je nacionalnu gardu u grad Mukačevo na jugozapadu zemlje u kojem došlo do razmene vatre između lokalne policije i dobrovoljaca iz neonacističkog Desnog sektora koji uživa vrhunsko pokroviteljstvo i CIA i američke ambasade.

Savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine, Anton Gerašćenko, saopštio je:

„Grupa naoružanih ljudi, njih 15-20, došla je do objekta koji ima veze sa poslanikom Mihailom Lanjem koji za sobom ima žalosno iskustvo iz 90-ih godina. Tu je došlo do oružanog konflikta čiji uzrok tek treba utvrditi. Na licu mesta se pojavila policija i prema napadačima upotrebila streljačko naoružanje i ispaila nekoliko projektila iz bazuke. Ubijena su tri napadača, a ranjena četiri milicionera i tri civila“.

Gerašćenko tvrdi da su i „napadači“ koristili bazuke i njima uništili dva policijska vozila.

Policija je „ostatak napadača“ (pripadnika Desnog sektora) blokirala u obližnjem šumarku i predložila im da polože oružje i predaju se.

Gerašćenko je prećutao da se radi o „sportskom kompleksu“ koji drži Lanj i da su „sektorovci“ iz mitraljeza prethodno pobili neke pripadnike njegovog obezbeđenja.

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko zatražio je da se „napadači na Mukačevo“ razoružaju i pohapse jer se država „mora suprotstaviti svakom banditizmu“.


„Komandant“ Desnog sektora u Zakarpatskoj oblasti, Aleksandar Sačko, izjavio je da su milicioneri „otvorili vatru bez upozorenja“ i zatražio da budu pozvani na odgovornost i milicioneri koji su učestvovali u „napadu“ i lokalni policijski funkcioneri.

Jedna žena izbodena je nožem na smrt, dok je još 12 lica povređeno u napadu u kineskom južnom gradu Šenženu, javila je agencija Sinhua.

Policija je saopštila da su svi povređeni u stabilnom stanju.

Napad 32-godišnjeg muškarca usledio je nakon bračne svađe, navodi agencija.

Nasilni zločini retka su pojava u Kini u odnosu na druge zemlje, ali je poslednjih godina zabeležen rastući broj napada nožem i sekirom, a u velikom broju slučajeva žrtve su deca školskog uzrasta.

Libanonska organizacija Hezbollah poručuje kako se sirijska vojska oporavila od pojedinih gubitaka u zadnje vrijeme te kako sada ponovno napreduje na nekoliko fronti.

U jučerašnjem govoru povodom pro-palestinskog "Quds dana" lider Hezbollaha, Sayyed Hassan Nasrallah, rekao je: "Nedavno, kada je pao Idlib, neki su rekli kako je Sirija gotova te kako se odbrojavaju dani. No, ono što se događa zadnjih nekoliko tjedna jasno pokazuje kako se stvari okreću. Čvrsta sirijska vojska krenula je u veliku kampanju u mjestima Deraa, Sweida, Hasaka i Aleppo".


Njegov govor dolazi neposredno nakon što su se pojavile informacije kako sirijska vojska okružuje ISIL-ove teroriste u gradu Palmira

Visoki spoljni dug SAD ozbiljan je problem cele svetske ekonomije - izjavio je Vladimir Putin na samitu ŠOS koji se održava u ruskom gradu Ufi.

„Ovo što se događa u Evropi - usporavanje ekonomskog razvoja, kriza u evrozoni i problemi oko Grčke - svi dobro znamo. Ali, u Sjedinjenim Državama je takođe u toku smanjivanje tempa rasta. Američki dug je već premašio nivo nacionalnog bruto-proizvoda. Ne bih da pogrešim, ali je u SAD BDP 17,8 biliona dolara, a dug se već popeo na $18,2 biliona“.


Ruski lider, koji je predsedavao samitima BRIKS-a i ŠOS-a, istovremeno je izrazio uverenje da će Kina, uprkos sadašnjim problemima, ostati lokomotiva svetske ekonomije.

„Razgovarao sam sa predsednikom Kine o stanju na berzama u njegovoj zemlji. Kinesko rukovodstvo je povodom berzi spokojno. Saglasan sam sa njegovim procenama“, naglasio je Putin.

Putin je istupio sa ovom ocenom imajući u vidu da su američki eksperti, komentarišući pad vrednosti akcija na kineskim berzama, upozorili da to nije lokalni problem jer se može negativno odraziti na celo svetsko tržište.

Vrednost akcija kojima se trguje na kineskim berzama dostigla je sredinom juna 10,5 biliona dolara, a Kina je i dalje prva ekonomija sveta po tempu rasta.

Eksperti švajcarske banke Kredit Svis ocenili su, inače, da državni vrh Kine raspolaže političkom voljom potrebnom za preduzimanje opsežnih mera radi stabilizacije situacije na berzama.

Po njihovoj proceni, Peking će pojačavati parirajuće političke mere sve dok one ne počnu da daju rezultate, a biće usmerene pre svega na osujećivanje panike i „lančane reakcije“.

Švajcarci su, takođe, procenili da bi Narodna banka Kine mogla početi da kupuje akcije bez ograničenja u trajanju i obimu kupljenih vrednosnih papira.