Turski lovci su povredili vazdušni prostor Iraka i bombardovali oblast El Imadija u provinciji Dahuk, saopštila je agencija Fars.

Kako saopštavaju očevici, vazdušni udari su izvođeni pola sata po položajima Radničke partije Kurdistana (PKK) u rejonima Dejrluk i Šiladži. Osim toga, prema podacima dobro informisanih izvora, turski lovci su napali baze PKK u planinskom delu Iračkog Kurdistana u regionu Kandil kasno sinoć.


Vazdušni udari su počeli nakon što je Turska rasporedila vojni kamp na severu Iraka u rejonu Bašika, koji se nalazi nedaleko od grada Mosul, koji je u ovom trenutku pod kontrolom DAEŠ-a. Turske vlasti su nazvali ovo planskom rotacijom u okviru vojnih vežbi.

U nedelju je premijer Iraka izjavio da vlasti zemlje ostavljaju pravo da preduzmu sve mere, uključujući obraćanje Savetu bezbednosti UN, ako turske snage ne napuste teritoriju te zemlje u roku od 48 sati.


Prema podacima iračkih vlasti, 4. decembra su turski vojnici sa vojnom tehnikom ušli u severnu provinciju Najnavu, pod izgovorom da obučavaju pripadnike kurdske samoodbrane koji se bore protiv terorista. Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo odbrane Iraka nazvali su prisustvo turskih vojnika „neprijateljskom akcijom“, koja nije bila dogovorena sa vlastima.

Turska lira suočava se sa najvećim godišnjim padom od 2008. i približava se novom rekordnom minimumu u odnosu na dolar, u vrijeme kada strane investicije uveliko bježe iz Turske, piše američka agencija "Blumberg".

Inostrani investitori su iz Turske ove godine povukli sredstva vredna 7,6 milijardi dolara, uključujući 1,4 milijarde u novembru, mjesecu u kom je partija predsjednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana AKP uspijela da osvoji većinu glasova na parlamentarnim izborima.

Prvobitna tržišna reakcija na rezultate izbora bila je pozitivna ali je, nakon eskalacije tenzija između Ankare i Moskve zbog ruskog vojnog aviona kog je Turska oborila u Siriji, povjerenje investitora uzdrmano.

Rusija je na obaranje njenog aviona odgovorila mjerama koje udaraju tursku privredu tamo gdje je najviše boli, u turističku industriju i izvoz u Rusiju, navodi "Blumberg".

Veliki spoljni dug čini Tursku osjetljivom na promjenu raspoloženja investitora, pogotovo u svijetlu očekivanja da će SAD podići kamatne stope, što utiče na kurs lire i na turske državne obveznice, navodi ekonomista londonske kompanije Kepital ekonomiks, Vilijam Džekson.

Strateg kompanije SEB iz Stokholma, Per Hamarlund, predviđa da će lira nastaviti da pada, a da će samo u decembru oslabiti 3,7 odsto u odnosu na dolar, na tri lire za dolar.

Džekson vjeruje da će lira do kraja 2016. pasti čak 11 odsto, pa će se za dolar dobijati 3,25 lira. Turska lira je u septembru oslabila na rekordni minimum od 3,0752 lire za dolar, a potom je do 20. novembra ojačala osam odsto. Zbog prošlonedjeljnog naglog slabljenja, međutim, njen pad od početka godine iznosi blizu 20 odsto.

Produženje evropskih antiruskih sankcija traže Sjedinjene Američke Države, saopštio je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov u intervjuu za italijanske medije.

„Znamo da su se Amerikanci sada rastrčali po svim evropskim prestonicama i traže da kroz nekoliko dana, kada se okupi Evropski savet, obavezno produže sankcije bez svake diskusije“, rekao je Sergej Lavrov.

„Džo Bajden se u svoje vreme hvalio kako je to upravo američka inicijativa i kako su Amerikanci ’pritisli‘ EU. To je odluka koju mi ne komentarišemo. Mi duboko žalimo zbog toga“, dodao je on.

Ministar vanjskih poslova Rusije je, kritiziravši one koji insistiraju na svrgavanju Asada s vlasti, rekao: Te osobe svojim postupcima samo pomažu širenju DAIŠ-a.

Prema izvještaju TV Sahar, Sergej Lavrov, ministar vanjskih poslova Rusije je danas (srijeda), još jednom, kritiziravši djelovanje koalicije pod vodstvom SAD-a, kritizirao i zemlje koje i dalje insistiraju na svrgavanju sirijskog predsjednika Bašara Asada. Prema pisanju agencije Interfaks, Lavrov je rekao: Kontinuirani zahtjevi za svrgavanjem Bašara Asada su igra s kartom kritiziranja i opasan korak. On je dodao: Formiranje široke međunarodne koalicije u Siriji i Iraku je prihvatljivo. Zemlje koje dovode u vezu stvaranje međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma sa svrgavanjem Asada, pomažu širenju DAIŠ-a. Ministar vanjskih poslova Rusije, koji je dao intervju grupi talijanskih novinara, je nastavio: Postoje razlozi koji pokazuju da, ako to američka koalicija zatraži, sirijski režim je spreman na saradnju s tom koalicijom u borbi protiv terorizma. On je dodao: Moguće je da se angažira centar stacioniran u Omanu za koordinaciju operacija SAD-a i Rusije u Siriji.

Azerbejdžan je danas prvi put posle 20 godina granatirao oblast Nagorno-Karabah, pri čemu je poginuo jedan vojnik, saopštili su pobunjenici.

„Oko 1.500 projektila je ispaljeno iz tenkova i raketnih bacača“, navodi se u saopštenju, preneo je AFP.

Azerbejdžan je ponudio drugu verziju događaja, navodeći da je Jermenija granatirala naselja u Azerbejdžanu. Nezavisno, Jermenija je saopštila da je uhapsila majora u penziji Garika Marutjana (38) pod sumnjom da je špijunirao za Azerbejdžan i prodavao državne tajne.

Jemenska vojska i narodni dobrovoljački komiteti ubili su 14 pripadnika američke obavještajne agencije Black Water, među njima su dva Britanca, jedan Australijanac i jedan Francuz.

Informativni TV kanal SAHR pozivajući se na zvaničnu jemensku novinsku agenciju SABA prenosi da su saudijski bombarderi izvršili četiri zračna napada na grad Hars u provinciji Hudže, te da su koristili kasetne bombe, koje su zabranjene na međunarodnom nivou. Saudijski borbeni avioni bombardovali su različita područja provincije Taez, u napadu je poginula nekolicina civila i uništeno je nekoliko kuća.

S druge strane vojni izvori iz provincije Taez navode da su jemenska vojska i narodni dobrovoljački komiteti ciljali saudijske graničare u području El Džeride. Također vojni izvori navode da je ubijeno šest kolumbijskih ekstremista te da je njihov vođa bio Australijanac Filip Steitman. U izvještaju se navodi da su isti bili agenti američke obavještajne službe Black Water.

Dok Sirija očekuje reakciju UN, nakon što je koalicija sa SAD na čelu bombardovala njenu vojsku, stručnjaci tvrde da niko sa sigurnošću ne može da kaže da je reč o slučajnoj ili namernoj grešci. Ovo bi mogao da bude razlog da Rusija i Amerika podele zonu borbenih dejstava, kaže za Sputnjik brigadni general u penziji, pilot Sreto Malinović.

U bombardovanju pozicija sirijske vojske u provinciji Dejr el Zor, u ponedeljak su poginula četiri, a ranjeno 16 vojnika sirijske vojske. U napadu je uništeno skladište municije i oštećena dva tenka. Koalicija je negirala napad tvrdeći da je gađala područje udaljeno 55 kilometara od mesta gde su ubijeni sirijski vojnici.

Da li se Turska sprema da nanese udar suverenitetu Iraka uz podršku rukovodstva Iračkog Kurdistana?

Član nacionalnog komiteta opozicione partije Severnog Iraka „Pokret za promene“ Aras Vali kritikovao je postupak Turske koja je povećala svoj vojni kontingent u regionu Bašika, iračke provincije Mosul.

Vali naglašava da je za ovakav korak neophodno bilo prvo dobiti odgovarajući pristanak parlamenta.

„Ne slažemo se sa postupcima koji se vrše bez prethodne saglasnosti parlamenta i vlade. Ovaj korak će u težak položaj staviti i rukovodstvo Kurdske autonomije Severnog Iraka, ali i centralno iračko rukovodstvo.“

Predstavnik opozicije ističe da Turska svojim delovanjem u Iraku pokušava da spreči sprovođenje vojnih operacija protiv DAEŠ-a i Al Kaide.

Da bi se razumele američke namere, najpre je potrebno razumeti šta američki zvaničnici zapravo misle kada govore o stabilnosti, napretku i reformama.

Kada je pre dva dana u intervjuu „Danasu“ („Optužbe da SAD želi nestabilan Balkan su ruska propaganda“) američki ambasador u OEBS-u Danijel Bajer rekao da „Sjedinjene Američke Države imaju jasnu politiku da podržavaju nastavak konsolidacije na Balkanu“, da „ohrabrujemo obe strane da nastave postizanje napretka u razgovorima“ Beograda i Prištine, da je želja SAD da se „učvrsti regionalna stabilnost“... nije izgovorio ništa posebno novo, a naivnijima među nama mogao je da zazvuči i kao osoba sa plemenitim namerama kojoj na srcu naročito leži naša dobrobit. U čemu se pak može naslutiti i zaključak da svako protivljenje američkoj politici zapravo predstavlja samoubilačko protivljenje toj našoj dobrobiti koja, je l‘, i čini srž američke politike.

Ali naravno da nismo naivni. I da smo, posle svih neveselih iskustava u poslednjih četvrt veka, i te kako skloni sumnji u američke dobre namere. A pravilno iščitavanje Bajerovih reči — i ne samo Bajerovih, on je tek povod za ovu priču — ove će sumnje i dodatno potvrditi. Potrebno je, samo, razumeti ovaj rečnik američke hegemonije u kome su američki interesi sakriveni iza formulacije koje u normalnoj komunikaciji označavaju nešto lepo, korisno i pozitivno.

Dvema svojim rečenicama sâm nam je Bajer dao ključ za razumevanje ovog iskrivljenog novogovora, orvelovskog u svojoj suštini. „SAD će nastaviti da na budućnost Balkana gleda kao na svoj nacionalni interes i da zajedno sa narodima Balkana nastavi napredak u dobrom upravljanju i učvršćivanju regionalne bezbednosti“, kazao je Bajer. I: „Očigledno je da će odluka NATO-a da pozove Crnu Goru u članstvo učvrstiti regionalnu bezbednost“.

Šta sve ovo zapravo znači? Znači da će Balkan biti opisivan pozitivno, kao stabilan i bezbedan, samo ako je ustrojen u skladu sa američkim nacionalnim interesom. Dakle, ako je pod američkom dominacijom u okviru NATO pakta. Stabilnost i bezbednost, „nastavak konsolidacije na Balkanu“, otuda imaju značenje uspostavljanja američke dominacije nad Balkanom.

Oborivši ruski avion Su-24, Turska je pokušala da potkopa antiterorističke napore, čak i da dovede do neuspeha politički proces u Siriji koji je počeo da se nazire u Bečkom dogovoru, izjavio je Sergej Lavrov italijanskim medijima.

„Naša ocena onoga što se desilo 24. novembra ne može se promeniti. Ne vidimo drugo objašnjenje, osim želje da se unište antiteroristički napori, učine neefikasnijim, da se Rusija dovede do toga da prestane sa aktivnostima u sirijskom vazdušnom prostoru ili možda čak i da se uništi i politički proces koji je započet na osnovu Bečkog sporazuma“, rekao je ruski ministar Sergej Lavrov.

Predsednik Vladimir Putin se svom turskom kolegi lično izvinio za kršenje turskog vazdušnog prostora od strane ruskih aviona, kaže ruski ministar.

„Zaista, desilo se jednom, 3. decembra, kada je naša avijacija počela akcije na sirijskoj teritoriji, da se naš avion na nekoliko sekundi nađe u vazdušnom prostoru Turske. Turci su nam uručili protest i mi smo se izvinili. Putin je lično razgovarao sa Erdoganom. Za apsolutno neznatno narušavanje koje, Turci su to dobro znali, ni na koji način nije značilo da mi planiramo neke neprijateljske akcije prema Turskoj“, rekao je Lavrov.