NATO će najesen održati svoje najveće vojne vežbe od 2002. godine, uz učešće 36.000 vojnika, koje ne povezuje s napetošću u odnosima s Rusijom. Vežbe će se održati od 3. oktobra do 6. novembra, uglavnom u Italiji, Španiji i Portugaliji, izjavio je na konferenciji za štampu u Vašingtonu francuski general Žan-Pol Palomeros, vrhovni komandant savezničkih snaga za reformu NATO.

Nazvane „Spoj trozupca“ vežbe će biti „visokog intenziteta“ uz angažovanje uključivati 27 od 28 zemalja NATO, i sedam zemalja-partnera NATO, rekao je on.

Po rečima generala Palomerosa, vežbe nisu konkretno povezane s krizom u Ukrajini i s rastućom napetošću sa Rusijom.

„Odluka (o vežbama) je doneta na samitu (NATO) 2012. godini u Čikagu. U to vreme, još smo imali odlično partnerstvo s Rusijom. Nema agresivnog stava, NATO ispunjava svoju ulogu u stvarima kolektivne odbrane i upravljanja krizama“, dodao je Palomeros.

Scenarija vežbi obuhvataju sve komponente savremenog ratovanja, kao što su raketna odbrana, sajber-napad i „hibridno ratovanje“, uz propagandne aktivnosti. Društvene mreže će biti deo vežbe, s fiktivnim protivnicima, ali verovatno i s pravim, objasnio je general.

„Ne mogu ni da zamislim da neće biti posete našim sajtovima na Internetu“, zaključio je Palomeros.

Nakon pada Berlinskog zida 1989. godine činilo se da su ograde, zidovi i barijere u Evropi postale stvar prošlosti. Čitav kontinent radovao se okretanju novog lista i početku ere solidarnosti i tolerancije u kojoj neće biti podela. Današnja Evropa je daleko od one koju su svi zamišljali nakon pada „gvozdene zavese“.

U ovom trenutku duž granice Mađarske i Srbije u toku je izgradnja 174 kilometra dugačke ograde koja bi trebalo da spreči migrante da ulaze u tu zemlju. Ironija je da je upravo Mađarska bila ta koja je 1989. godine srušila ogradu na granici sa Austrijom kako bi pokazala solidarnost u rušenju pomenute „gvozdene zavese“.

Ipak, Mađari su sve samo ne jedini koji svojim postupcima gaze po osnovnim principima i postulatima solidarnosti i tolerancije koje zastupa EU.


Mađarska policija hapsi izbeglice na granici sa Srbijom.
Ranije ove godine, Bugaska je objavila plan o izgradnji ograde koja će se prostirati dužinom od 160 kilometara duž granice sa Turskom, kroz koju dolazi veliki broj migranata.

Bugarski zid nije toliko daleko od grčkog koji je podignut 2012. godine sa istom svrhom. Grci su svoju 10 kilometara dugu „barijeru“ od migranata podigli kako bi sprečili ulazak izbeglica koje su u velikom broju dolazile iz Turske. Takođe, postavili su branu na reci Evros, preko koje su migranti takođe dolazili brodovima. Ipak, gledajući današnju sliku, to im nije mnogo pomoglo.

Britanska vlada potrošila je 10 miliona dolara kako ojačala i povećala ogradu u francuskom gradiću Kaleu, koja se nalazi oko Evrotunela, železničke veze između njihove zemlje i Francuske. Čak je i Paskal Aer, šef policije u Kaleu, zadužen za rešavanje krize sa migrantima rekao da je izgradnja ograda „guranje problema pod tepih“, te da se s time problem prebacuje na holandske luke i Belgiju. Toliko o solidarnosti i toleranciji.

Čak su severnoafričke španske enklave Seuta i Melilja, koje se nalaze u Maroku, još 2005. godine podigle zidove koje bi sprečile prelazak migranata kako na njihovu, tako i na teritoriju Evrope.

„Asošijeted pres“ (AP) je tužio Federalni istražni biro (FBI) zbog stvaranja i slanja lažnih vesti u ime agencije.

Prema podacima agencije, FBI je 2014. godine poslao link sa lažnom vešću AP 15-godišnjem dečaku koji je bio pod sumnjom da se sprema da aktivira bombu u školi u državi Vašington. Link je omogućio istražiteljima da špijunskim antivirusom zaraze kompjuter osumnjičenog.

„FBI je nezakonito prisvojio kredibilitet ’Asošijeted presa‘, čime je stvorena situacija u kojoj je to poverenje moglo da bude veoma potkopano“, citira agencija pismo svog konsultanta Karen Kajzer koje je poslato 2014. godine Eriku Holderu, koji se u tom trenutku nalazio na mestu državnog tužioca.

Prema mišljenju pravnika, iako je lažna informacija bila namenjena samo jednom osumnjičenom licu, ona je lako mogla da postane dostupna širokoj javnosti, da ju je on prosledio na socijalne mreže.

Agencija je zatražila od FBI da pruži informacije koje se tiču pravljenja vesti i izveštaja i da otkrije koliko puta se služba koristila ovakvim metodama, počevši od 2000. godine. Nakon odbijanja da u određenom roku ispuni zahteve, novinari su se obratili sudu, navodi agencija.

Šef Pentagona Ešton Karter smatra glavnim pretnjama za SAD „Islamsku državu“ i Rusiju.

Govoreći pred vojnicima pomorske pešadije u Kaliforniji, američki Ministar odbrane je na prvo mesto stavio „užasni fenomen pod imenom ‚Islamska država’, sa kojim treba da se borimo i pobedimo".

Na drugo mesto Karter je naveo politiku Rusije poslednje godine.

„Treba da se suprostavimo tome (akcijama Rusije), kako sa tačke gledišta naših nacionalnih interesa, taki i zbog toga što imamo važne saveznike i partnere u tom delu sveta, a imamo i važne obaveze u okviru NATO-a", rekao je Karter.

Po mišljenju ministra, akcije ruskog rukovodstva u Ukrajini „vode Ruse u pogrešnom smeru", jer to pojačava konfrontaciju sa drugim zemljama.

„Te dve (pretnje) su porasle. Treba da im se suprostavimo", dodao je on.

Ovo nije prva izjava američkog predstavnika o navodnoj „pretnji" od strane Rusije. U vezi s tim, zemlje NATO su preduzele niz mera za širenje vojnih aktivnosti u Evropi, uključujući rast američkog kontingenta, naglo proširenje programa vojnih vežbi i patroliranja, kao i rast vojnih budžeta. U Moskvi su sigurni da su optužbe na račun Rusije samo povod za NATO da poveća svoje aktivnosti.

NATO je danas otvorio novi edukativni trening centar u Gruziji, a analitičari upozoravaju da bi ovakvo dalje širenje NATO alijanse na granicama Rusije dodatno moglo proizvesti tenzije.

Podsećamo, uticajna analitička kuća Stratfor je nedavno objavila studiju u kojoj je ocenila da bi Ukrajinu kao centralni sukob Rusije i Zapada mogla zameniti Gruzija, upravo zbog novih NATO aktivnosti u ovoj zemlji.

Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO alijanse, na svečanom otvaranju NATO centra u Gruziji, rekao je da centar neće služiti toliko gruzijskim vojnicima, koliko će služiti za obuku vojnika iz celog sveta.

Zvanična Moskva savetuje Evropsku uniju, koja se suočava sa velikom migrantskom krizom, da ima na umu kakve posledice podsticanje konflikata u drugim zemljama može da ima po Evropu, izjavila je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

„Zaista smo spremni da ostvarimo punu saradnju sa zemljama koje pogađa ova kriza, posebno kad je reč o EU, u prevazilaženju posledica i razrešenju problema ilegalne migracije u Evropi“, rekla je Zaharova, a prenela agencija Tass.

„Evropska unija se suočava sa teškom migrantskom krizom, budući da je na njenu teritoriju od početka godine ušlo 340.000 ilegalnih migranata“, navela je Zaharova i dodala: „Vidimo da naši partneri u EU ne mogu adekvatno da reaguju na pogoršanje situacije. Očito da postoje ozbiljni propusti u migracionoj politici Unije.“

Portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova je rekla i da je Rusija već ranije, kad su izbijali sukobi na Bliskom Istoku, upozoravala na opasnosti od novih konflikata.

„Treba to da imamo na umu kad se na stolu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija sledeći put nađu rezolucije u kojima se traži pokretanje vazdušnih udara, zatvaranje vazdušnih prostora ili promene režima“, istakla je Zaharova.

„Trebalo bi da zauzmemo odgovoran pristup tim stvarima i da razumemo uzroke tih kriza koji potiču iz Evrope. Shvatamo da Evropa pati, ali treba takođe da imamo na umu patnje ljudi koji dolaze u Evropu“, zaključila je Zaharova.

Vladimir Putin ponovo pokušava da pomogne Bašaru Al Asadu da se vrati na međunarodnu arenu, svesrdno pokušavajući da ga uključi u borbi protiv „Islamske države” (ID). Moskva je faktički predložila Vašingtonu i njegovim partnerima dvostruki pristup protiv ID u Siriji, koji podrazumeva formiranje koalicije i podršku političkog procesa, piše „Le Huffington Post”.

Kako piše izdanje, očigledno je da borba protiv „Islamske Države” danas predstavlja prioritet UN, a Bašar Asad je deo tog procesa.

Ova odluka usaglašena od strane Saveta bezbednosti 17. avgusta bezuslovno predstavlja korak napred. Kao što je poznato, Vladimir Putin je pokrenuo inicijativu za stvaranje koalicije za borbu protiv ID, koja bi uključila Asada, jer, kako tvrdi izdanje, ruski predsednik veoma strahuje od prodiranja terorista u centralnu Aziju i na Kavkaz.


„Le Huffington Post” navodi da je su 2 do 5 hiljada pripadnika „Islamske Države” građani bivšeg Sovejtskog Saveza. Posle prvog čečenskog rata između ruskih i separatističkih snaga, pobunjenici su postepeno islamizovani, a sredinom 2000-ih su se pretvorili u aktivni islamski pokret na Severnom Kavkazu. U tom kontekstu, piše izdanje, urođenici Kavkaza igraju odlučujuću ulogu. Oni zauzimaju najviše pozicije među vojnim rukovodiocima ID. Autor ističe da je glavni cilj borbe protiv ove terorističke organizacije sprečavanje formiranja teritorija džihadista, koje bi predstavljale sklonište svim budućim teroristima.

Rasparčavanje Bliskog Istoku je u punom jeku, i SAD više nisu u stanju da kontrolišu ključne igrače, kao što je to slučaj u Turskoj, Saudijskoj Arabiji, Iranu i, u manjoj meri, Kataru i Izraelu.

„Nuklearni sporazum će samo pogoršati situaciju, jer ukidanje sankcija u perspektivi daje više slobode Irancima, koji će se potruditi da prošire svoj regionalni uticaj krozHezbolah, Hamas, Alavite u Siriji i Husite u Jemenu”, kaže geograf Fabris Balanš, direktor Istraživačke grupe za Sredozemno more i Bliski Istok.

U ovakvoj situaciji, smatra izdanje, šef Kremlja, oslanjajući se na dobre odnose sa šiitskim snagama, ima potencijal da formira novi savez protiv ID. Međutim, sigurno će morati da se suoči sa poteškoćama u pokušaju da ubedi sunitske države u regionu, sa izuzetkom Turske i Redžepa Tajipa Erdogana.

Iran trenutno nema nameru da obnovi diplomatske odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama, izjavio je za Sputnjik zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za evropska i američka pitanja Madžid Takt Ravanči.

„Na iranskoj strani trenutno ne postoji namera da se uspostave diplomatski odnosi sa Sjedinjenim Državama i da se otvori američka ambasada u Teheranu“, rekao je zamenik ministra.

Odnosi između Teherana i Zapada znatno su se poboljšali pošto su Iran i šest svetskih sila u julu postigli dogovor koji treba da obezbedi normalan razvoj nuklearnog programa Teherana i ukidanje međunarodnih sankcija. One su bile uvedene zbog zabrinutosti i optužbi Zapada na račun Iran da je pokušavao da razvije nuklearno naoružanje.

Posle potpisivanja sporazuma Iran i Velika Britanija su uspostavili diplomatske misije u svojim prestonicama.

Portparol američkog Stejt departmenta Džon Kirbi rekao je u ponedeljak da Vašington ne planira da ponovo otvori američku ambasadu u Iranu.

Vojni vrh Donjecke Republike saopštio je da se vojna situacija veoma zaoštrila i dodala da je „kijevski fašistički režim izdao zločinačku naredbu za granatiranje i raketiranje naših teritorija“

„Prvo su počeli da tuku naselja Bela Kamenka, Novolaspa, Starolaspa i Sarognatovka. Pritom su koristili minskim sporazumima zabranjenu tešku artiljeriju. Potom su se pod udarom našle Aleksandrovka, Marjinka i periferija Donjecka. Paljba dolazi sa položaja ukrajinske 72-ge mehanizovane brigade i 19-og bataljona motostreljačke pešadije. Protivnik koristi artiljerijske samohotke i haubice kalibara 152 i 122 milimetara, minibacače od 80 i 100 milimetara i tenkove“, navodi se u saopštenju.

Vojni vrh DNR je ocijenio da ukrajinska strana pokušava da isprovocira jedinice Novorusije da uzvrate.


„Kijevski režim očito želi da stavi van igre sporazume iz Minska. Paranoici na vrhu tog režima vode Ukrajinu u propast”, stoji u saopštenju.

Polarizirana interpretacija svijeta oko nas je najgora metoda koju možemo usvojiti u bilo kojem periodu, a naročito u kriznom kao što je ovaj. Prostor Balkana postao je fokus velike izbjegličke krize, najveće od vremena Drugog svjetskog rata, i posve je razumljivo da stanovnici na ovim prostorima žele itekako dobro razumjeti o čemu se zapravo radi.

Ljudi koji do sada nisu s odveć interesa pratili zbivanja na Bliskom istoku sada žele što brže znati što više. Od kuda izbjeglice dolaze? Zašto dolaze? Koji su to ljudi? Hoće li ostati kod nas ili će krenuti dalje? Hoće li se prilagoditi našem ili će mijenjati naša društva?

Sve su to normalna i legitimna pitanja. No, kako to i inače biva, kada god se veći broj ljudi nešto pita, odnosno kada žele o nekoj pojavi saznati više, velikom brzinom se angažiraju elementi koje možemo nazvati "informacijske blokade". Drugim riječima, pojedinac želi nešto saznati, ali put njegove spoznaje biti će jako kratak, točnije do večernjeg TV dnevnika ili izvještaja na nekom od mass-medija na internetu.

Što će tamo saznati o aktualnoj situaciji? Količina njegovog znanja, za koju možemo pretpostaviti - ako se ranije nije interesirao - da je bila ravna nuli, sada je još u lošijem stanju, sada je negdje negativno od nule jer "znanje" koje je primio često nema nikakve veze sa stvarnošću.

Kada je pitanje važno, informacijskim blokadama će biti podjednako važno da se na vrijeme, prije negoli pojedinac nabasa na kakvu istinu, servira određena interpretacija situacije i da se ista dovoljno ponavlja. Ponavljanje, dakako, ima svoju svrhu, jer njime se stvara vrlo čvrst bedem prema bilo kakvoj drugoj vrsti informacije ili interpretaciji.