migrants phone
© MONDO, Goran SivačkiMigrantima su mobilni telefoni od velike pomoći
Stotine hiljada kilometara ostavljaju iza sebe prelazeći sa kontinenta na kontinent, a jedino bez čega ne bi mogli da zamisle svoje putovanje je - mobilni telefon. Najsigurniji vodič kroz svetsko globalno selo nije teži od nekoliko desetina grama i staje u džep.

Migrantima iz Sirije, Avganistana, Iraka, Eritreje koji poslednjih meseci prolaze i kroz našu zemlju, „pametni“ telefon, sa kojim mogu da se prikače na internet, i mapa je i kompas i glavni izvor informacija i veza sa porodicom i „signalni pištolj“ pomoću kojeg mogu da jave da su živi - i da im treba pomoć. „Kad god dođem u novu zemlju, kupim SIM karticu, aktiviram internet i skinem mapu da vidim gde sam“, ispričao je tridesetdvogodišnji profesor muzike iz Sirije kog su novinari pronašli na polomljenoj klupi u jednom beogradskom parku dok je zurio u ekran svog „pametnog telefona“ i planirao sledeći korak ka severnoj Evropi. „Uhvati me panika kad baterija počne da se približava minimumu“, veli.

Izbeglice koje su proteklih dana stizale na grčko ostrvo Kos opisivale su svoje telefone kao najveću dragocenost koju imaju. Na moru su ih umotavali u plastične kese, a nekima su i život spasli, budući da su mali uređaji omogućavali obalskoj straži da im locira poziciju.

Gugl mape i dži-pi-es navigacija postali su sajber-vodiči migrantima na dugom i neizvesnom putu ka zemljama zapadne Evrope, a fejsbuk grupe, koje imaju desetine hiljada članova, mesto na kojem mogu da saznaju gde ima pogranične policije, koliko košta prevoz do određenih odredišta, gde se može prenoćiti, a gde nešto pojesti, tu se razmenjuju iskustva, postavljaju pitanja i dele saveti, kače fotografije... Besplatne aplikacije, „vajber“ i „WhatsApp”, omogućavaju im da se jave porodici, prijateljima. Tehnologija je promenila profil izbeglice 21. veka, koji ne mora da zavisi od krijumčara da bi se kretao Evropom. Iako na „Fejsbuku” postoje zatvorene grupe na arapskom jeziku na kojim krijumčari nude usluge prevoza do evropskih destinacija, kao da su turističke agencije, a ne ilegalni kanali transporta, njihov crni biznis ugrožava činjenica da sve više migranata ide već utabanim rutama o kojima na društvenim mrežama postoji dovoljno informacija onih dobronamernijih koji dele svoja iskustva sa drugima. Jedna od tih grupa je i „Kako emigrirati u Evropu” sa 39.304 člana. Navodno, zato su se od početka konflikta u Siriji i cene usluga krijumčara prepolovile. Izbeglice u eri interneta nisu prinuđene da beže iz ratnih područja bez dragih uspomena, to jest porodičnih fotografija koje čuvaju na telefonu.