Poslanici Parlamenta Južne Koreje izglasali su opoziv predsednice Park Geun Hje zbog umešanosti u korupcijski skandal, zbog čega su se pojačali pozivi da podnese ostavku.

Borislav Korkodelović, dobar poznavalac prilika u toj državi za Sputnjik kaže da je do smene predsednice došlo jednim relativno bizarnim povodom.

„Predsednica Park već više decenija ima veoma blisku prijateljicu, gospođu Čoi, koja je koristeći prijateljske veze sa predsednicom, uticala na velike poslovne krugove da joj pomognu u formiranju dve nevladine organizacije koje su podržavale sport i kulturu i u koje se slilo više od 65 miliona dolara. Priča je krenula pre nekoliko meseci u jednim relativno levičarskim i veoma nacionalističkim novinama koje su objavile seriju članaka o toj aferi. Predsednica je zbog toga morala da otpusti neke od svojih najbližih saradnika iz takozvane ’Plave kuće‘, a na kraju je tužilaštvo iz Seula utvrdilo da je i ona sama osumnjičena da je dozvoljavala takve radnje gospođe Čoi. Ta žena je sada sa još nekoliko bivši saradnika predsednice Park u zatvoru, a Parlament, ali i nezavisna komisija tragaju za dokazima šta se sve krije iza tog slučaja“, objašnjava Korkodelović.

On napominje da je ta afera izazvala veliko nezadovoljstvo naroda i da je u proteklih šest subota gotovo dva miliona ljudi izašlo na ulice Seula i drugih gradova u Južnoj Koreji.

„Ta zemlja ima 50 miliona stanovnika, a kada dva-tri miliona ljudi, kao prošle subote, izađe na ulice u demonstracijama na kojima se odlučno zahteva ostavka predsednice Park, onda mogu da se shvate dimenzije tog nezadovoljstva. Za mene je to jedna od najznakovitijih činjenica vezano za taj događaj, taj revolt naroda. Kolone nezadovoljnih ljudi u Seulu su dugačke 3 kilometra, to je neprekidna masa ljudi koji u rukama drže kandila i baklje, tu su mlade žene sa decom, univerzitetski profesori, kao i studenti i srednjoškolci koji su zbog svojih rezultata na PISA testovima ponos Južne Koreje, obični ljudi... Ne bi me začudilo da na nekoj od sledećih dodela Nobelove nagrade za mir upravo ti demonstranti budu nominovani za nagradu“, kaže Korkodelović.

Kako kaže, Južna Koreja je 11. ekonomska sila sveta, članica G20 i saveznik Amerike, ali i zemlja koja sada ulazi u jedan vrlo neizvestan period.

Međunarodna organizacija "Hjuman rajts voč" zatražila je uvođenje embarga na isporuke oružja Saudijskoj Arabiji zbog rata u Jemenu, i ukazala da su Sjedinjene Države možda saučesnik u tamošnjem "zverstvu".


Ta organizacija čije je sedište u Njujorku, navela je danas da je za mesec dana više od 160 civila ubijeno uglavnom američkim bombama, prodatim Saudijskoj Arabiji koja prevodi arapsku koaliciju u borbi protiv pobunjenika u Jemenu.


"Hjuman rajts voč" kaže da je oružje nedavno kupljeno od SAD korišćeno u avionskim napadima u septembru i oktobru, što SAD dovodi u riziku da postanu saučesnik u nezakonitim napadima. Istraživačica te organizacije Prijanka Motaparti je rekla da "Obaminoj administraciji nestaje vremena da u potpunosti obustavi prodaju američkog oružja Saudijskoj Arabiji, ili će biti zauvek povezana s ratnim zločinima u Jemenu".

Ruski ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da je evropski bezbjednosni sistem nastavio da se raspada, i da to nije "Evropa koju svi želimo".

Kako prenosi Tas s, on je na samitu ministarstkog savjeta OEBS-a u Njemačkoj kazao da je situacija u Evropi i dalje nestabilna.

"Osnova vojno političke bezbjednosti Evrope nastavlja da se osipa i raste broj terorističkih napada. Diplomatija i obostrano korisne veze su zamijenjene ultimatumima i duplim standardima, koji vrše jednostrani pritisak i prisilu", rekao je Lavrov.

Prema njegovim riječima, nepristrasna analiza vojnih potencijala u Evropi vezana je za rušenje mita o Rusiji kao opasnosti.

"Trebalo bi razmotati mapu kontinenta i zajedno pogledati šta i gdje je raspoređeno. Uvjereni smo u rezultate takvog istraživanja koji bi raspršio mit o opasnosti od Rusije i grafički prikazao gdje su stvarno rizici", rekao je Lavrov.

Kako je ocijenio, situacija nije tako beznadežna i trebalo bi odbaciti "ratobornu retoriku" koja i dalje postoji.

"Ako želite razgovor sa nekim, ne bi trebalo i dalje da ga optužujete i zahtijevate dijalog koji bi se održao pod vašim uslovima", rekao je Lavrov.

Nuklearni rat više nije nešto nezamislivo jer bi ga mogla izazvati američka vojska na Pacifiku, očito s ciljem suprotstavljanja Pekingu, kaže John Pilger u svom novom dokumentarnom filmu ‘The Coming War on China’, koji će se emitirati na Russia Today.

Prema ovom nagrađivanom novinaru i redatelju, izvješća mainstream medija o ambicioznom proširenju Pekinga i povrat zemlje u Sjevernom Kineskom moru zapravo je odgovor na američke vojne aktivvnosti oko kineskih granica.

Okretanje američkog predsjednika Baracka Obame Aziji 2011. godine rezultuiralo je izgradnjom 400 američkih baza, uključujući i one u Guamu, Južnom kineskom moru, Južnoj Koreji i Japanu, čime je okružena Kina.

‘Omča oko Kine’

Tako je stvoreno nešto što se u Pilgerovom filmu naziva ‘omča oko Kine’, napravljena od raketa, ratnih brodova i nuklearnog oružja.

‘Dobitnik Nobelove nagrade za mir Barack Obama u nuklearni je arsenal uložio milijarde dolara. Uložio je i milijarde budućih dolara za rat u svemiru. Treba nam neprijatelj za sav taj novac, a Kina je savršena za to’, rekao je James Bradley u dokumentarcu.

Američki predsjednik Barack Obama naredio je da se ukinu restrikcije na vojnu pomoć za strane snage u Siriji ističući kako je to od "esencijalne važnosti za nacionalne sigurnosne interese SAD-a". Nadalje, u izjavi Bijele kuće navodi se kako "strani borci" podupiru "američke specijalne operacije u borbi protiv terorizma u Siriji" te kako se zbog toga restrikcije na dostavu vojne pomoći više neće odnositi na njih.

Drugim riječima, ovo znači da je SAD spreman daleko snažnije, i tehnički naprednije, naoružavati militante u Siriji koje ovdje zapravo naziva svojim suborcima u "borbi protiv terorizma".

Ukoliko se ovo ne odnosi samo na Kurde, odnosno YPG i SDF snage, onda je odluka zapravo apsurdna. Naime, velik broj tzv. pobunjenika, odnosno islamističkih militanata koji ratuju protiv sirijske vojske, direktno surađuje s Al-Qaedom i često se bore rame uz rame protiv zajedničkog neprijatelja - sirijskih vladinih snaga.

Iako je Obami preostalo još samo 40-ak dana na vlasti, izgleda kako planira podupirati rat u Siriji sve do zadnjeg dana.

Militanti terorističke organizacije Nusra front i njihovi saveznici poslednjih nekoliko dana intenzivno bombarduju blokirane gradove Fua i Kefraja na severu Sirije kao odgovor na ofanzivu sirijske vojske u Alepu, saopštio je Sputnjiku izvor u lokalnom parlamentu Fua i Kefraje.

„Čim su militanti počeli da trpe značajne gubitke u Alepu, za gradove Fua i Kefraja su nastupili teški dani. Naša avijacija izvodi napade po pozicijama militanata, ali to je samo kap. Mislim da će Fua i Kefraja uskoro biti uništene. Poslednjih dana poginulo je desetine ljudi“, rekao je sagovornik agencije.

Gradovi Fua i Kefraja već tri godine zaredom su okruženi militantima. U opsadi ostaje oko 20.000 ljudi. U gradovima nema predmeta prve pomoći. Dolaze saopštenja o pogibiji 2.000 ljudi, od kojih 400 dece. „Ja vas veoma molim za pomoć. Smrt više nije problem, ali biti bez kuće, na ulici, zajedno sa decom u takvo vreme i još pod bombama i raketama — to je više od užasa“, rekao je član lokalnog narodnog saveta.

Za poslednje tri nedelje vojska i pripadnici samoodbrane zauzeli su više od 80 odsto teritorije istočnog Alepa.

Probivši odbranu u istorijskom delu grada, vojska je naterala neprijatelja da beži u južne kvartove. Oni su, praveći enklave, postali poslednja zona odbrane militanata. Prema podacima pripadnika samoodbrane, sada ekstremisti kontolišu samo 10-12 kvadratnih kilometara teritorije istočnog dela Alepa.

Oko 8.500 ljudi, među kojima 2.900 dece, izašlo je u poslednja 24 časa iz delova Alepa pod kontrolom terorista uz pomoć ruskih vojnika, saopštio je Centar za pomirenje sukobljenih strana u Siriji.

Osim toga, istočne četvrti grada nastavljaju da napuštaju borci koji su odlučili da prekinu otpor.

„Četrnaest boraca je nakon polaganja oružja otišlo u zapadni deo grada prema sirijskim trupama. U skladu sa odlukom predsednika Sirije, svi su pomilovani“, naglasili su u Centru. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov je ranije izjavio da je sirijska vojska prekinula aktivna vojna dejstva u istočnim četvrtima Alepa, da bi održala još jednu, najveću do sada operaciju izvlačenja civila. Ruski ministar je rekao da se radilo o konvoju od oko osam hiljada ljudi.

Tokom protekle tri nedelje sirijska vojska i pripadnici samoodbrane oslobodili su više od 80 odsto teritorije istočnog Alepa, koji su teroristi zauzeli 2012. godine. Nakon probijanja odbrane u sredu, u istorijskom delu grada vojska je primorala ekstremiste da beže u južne četvrti. Sada je ova enklava poslednja zona otpora terorista.

Prema podacima pripadnika samoodbrane, trenutno ekstremisti kontrolišu najviše 10-12 kvadratnih kilometara oblasti na istoku Alepa.

Luka Bar, glavna luka Crne Gore, strateški je dragocena kao jedina morska luka duž južne obale Evrope koja pripada državi koja još nije članica NATO-a, objavio je američki list „Vašington tajms“ povodom ratifikacije protokola o pristupanju Crne Gore NATO-u u Komitetu za spoljne poslove Senata SAD.

Kako je objašnjeno, nakon ratifikacije, Senat treba da na plenarnom zasedanju dvotrećinskom većinom odobri taj dokument, nakon čega ide na potpis predsedniku države, što predviđa Ustav SAD.

Kako se navodi u tekstu, šef Komiteta za spoljne poslove Senata SAD Kob Korker rekao je da Crna Gora treba da bude spremna da prihvati sve obaveze koje proističu iz članstva u NATO-u.

„S obzirom na veliki broj izazova sa kojima se suočava NATO, važno je da svaka država preuzme obavezu da izdvaja dva odsto BDP-a za odbranu“, rekao je Korker.


Kako zaključuje autor teksta u „Vašington tajmsu“, prijem Crne Gore će da naljuti Rusiju, koja je tražila da se ta država povuče sa puta približavanja savezu sa Zapadom.

Rusko Ministarstvo odbrane odgovorilo je na zajedničku izjavu lidera Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD o „humanitarnoj katastrofi“ u Alepu.

Zvanični predstavnik Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov je naveo da je „kreativni“ britanski spoljno-politički resor, koji je objavio to saopštenje, stavio lidere tih zemalja u nelagodnu situaciju.

On je objasnio da se u pismu objavljenom u njihovo ime govori o „humanitarnoj katastrofi“ u Alepu. Po tradiciji, u njemu nema nikakvih konkretnih podataka ni činjenica. Pravim džentlmenima svi treba da veruju na reč“, rekao je Konašenkov.

On je dodao da u Ministarstvu odbrane vlada utisak da je to „pismo“ bilo napisano veoma davno, a da ga njegovim navodnim autorima čak nisu ni pokazali pre objavljivanja.

Konašenkov je podsetio da je u ovom trenutku više od 70 odsto rejona pod kontrolom terorista već oslobođeno i tamo je već stiglo na desetine tona humanitarne pomoći.

Američki list „Vašington post“ izjavio je da ne može garantovati za tačnost informacija svog novembarskog članka o tome da su, navodno, Sputnjik i televizija RT objavili vesti koje sadrže lažne informacije.

„Vašington post“ je 24. novembra objavio članak o grupi nezavisnih istraživanja koji tvrde da su proučili slučajeve „ruske propagande“ za vreme predizborne kampanje u SAD. Jedna od grupa je bilaPropOrNot, čiji članovi ne objavljuju svoja imena i kontakte.

„’Vašington post‘ nije navodio nikakve sajtove i ne garantuje za istinitost zaključaka grupe PropOrNot u pogledu bilo kojih sredstava masovnih informacija, članak takođe nije predviđao takve tvrdnje“, navodi se u komentaru redaktora prema originalnoj publikaciji lista.

Kak je pisao „Vašington post“, grupa PropOrNot je objavila izveštaj o više od 200 sajtova koji su navodno objavljivali materijale „ruske propagande“. Prema tvrđenju grupe, neke od tih vesti su prvo objavljivali Sputnjik i televizija RT, pritom, prema rečima istraživača, materijali ovih medija su nekad mogli da sadrže lažne informacije. Jedan broj sajtova se pobunio protiv njihovog uključivanja u ovaj spisak i nakon objavljivanja člankaPropOrNot ih je izbrisao sa liste.

Sa svoje strane glavni urednik agencije Sputnjik i televizije RT Margarita Simonjan negirala je informacije iz članka u intervjuu Si-En-En.