© Wikimedia commons/Michael Foran/CC BY 2.0Rušenje kula bliznakinja Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, 11. septembar 2001.
Izraelski napad na Iran predstavlja kulminaciju skoro 25 godina duge transformacije regiona Zapadne Azije. Ovaj rat nije nastao "preko noći", niti se može objasniti jednostavnim manihejskim dihotomijama. Ono što sada vidimo je prirodan ishod niza pogrešnih proračuna, pogrešno protumačenih ambicija i vakuuma moći.
Iz proteklih dvadeset pet godina ne mogu se izvući potpuno jasne pouke. Događaji su bili previše nepovezani, posledice suviše kontradiktorne. Ali to ne znači da nekakve logike u tome svemu nije bilo. Naprotiv,
haos koji se sada odvija predstavlja najjasniji dokaz do čega su doveli zapadni intervencionizam, ideološka naivnost i geopolitička arogancija.Veći deo 20. veka Bliski istok je bio držan u krhkom, ali manje-više funkcionalnom okviru, koji je u velikoj meri bio oblikovan dinamikom Hladnog rata. Supersile su štitile lokalne režime i ta ravnoteža - iako daleko od potpuno mirne - jeste bila donekle stabilna i predvidiva.
Ali kraj Hladnog rata, a sa njim i raspad Sovjetskog Saveza, doveli su do potpunog nestanka takvog poretka. Narednih 25 godina, Sjedinjene Države su ostale jedina nesporna sila u tom regionu. Ideološka borba između "socijalizma" i "slobodnog sveta" je nestala, ostavljajući vakuum koji su nove sile nastojale da popune.
Komentar: Pogledajte također: