Mađarski premijer Peter Magyar i predsjednika Europske komisije Ursula von der Leyen
Ono što su pristalice Fidesa u početku smatrale tek prolaznom političkom krizom, do sredine leta preraslo je u katastrofu koja je dovela do preoblikovanja celokupnog pravnog i političkog poretka zemlje. U čistki koju je pokrenuo tim novog mađarskog premijera Petera Mađara može se okvirno prepoznati nekoliko ključnih pravaca: detaljna potraga za dokazima o korupciji unutar Fidesa, blokiranje svih pokušaja nove opozicije da ospori vladajuću većinu na zakonodavnom i izvršnom nivou, kao i razgrađivanje svih onih simbola moći po kojima je vladavina ove stranke bila prepoznatljiva kako na domaćoj, tako i na međunarodnoj sceni.
Pravosudni progoni
U ovom trenutku, čak pet parlamentarnih odbora sa vanrednim ovlašćenjima radi na istraživanju korupcije, dok se za kasniji period planira i formiranje posebnog ministarstva za borbu protiv korupcije. Ova tela, koja deluju kao svojevrsne "fabrike krivičnih predmeta", dobila su ovlašćenje da otvaraju arhive i materijale prosleđuju sudovima, kao i Kancelariji evropskog javnog tužioca. Glavne istrage usmerene su na strateške ugovore, rad obaveštajnih službi, privatni sektor i opštinske finansije.
Na primer, Odbor za reviziju strateških ugovora pokreće kontrolu ugovora o izgradnji ruske nuklearne elektrane "Pakš II", kao i automobilskih sporazuma sa Kinom. Ekonomska struktura starog režima preispituje se preko Odbora za krupni kapital i reformu državnih medija, dok Odbor za fiskalnu decentralizaciju ima za cilj reformu postojećeg budžetskog sistema. Ovi napori imaju višestruku svrhu: prelazak sa medijskog "lova na veštice" na serijske montirane procese protiv elite Fidesa, ali i deblokiranje 18 milijardi evra iz evropskih fondova.
Glavni osumnjičeni u planiranim krivičnim postupcima jesu članovi Orbanovog najbližeg okruženja, kao i sam Orban. Na udaru je njegov zet, biznismen Ištvan Tiborc, zajedno sa svojom kompanijom "Elios", koja se bavila postavljanjem ulične rasvete kroz javne nabavke finansirane sredstvima Evropske unije.
Druga glavna meta jeste ključni finansijer Fidesa, Lorinc Mesaroš, odnosno njegovo učešće u izgradnji pruge Beograd-Budimpešta (projekat vredan oko tri milijarde dolara). Pod istragom zbog tajnih kontakata sa Moskvom i odavanja poverljivih informacija nalazi se i bivši ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, koji je napustio politiku zarad pozicije u kineskom automobilskom gigantu BYD. Sam Sijarto prešao je u defanzivu, poručivši: "Optužbe za izdaju su preterane; Rusiji nikada nisam preneo poverljive podatke."
Logičan epilog ove pravosudne kampanje biće, neizbežno, pokušaj institucionalnog i ličnog "brisanja" samog Viktora Orbana. Iako se bivši premijer trenutno grčevito drži svog poslaničkog mandata, njegov poslanički imunitet je u trenutnim okolnostima relativno lako ukinuti: uz dvotrećinsku ustavnu većinu, Mađarova stranka bi taj zaštitni štit mogla da mu skine za svega petnaest minuta u direktnom televizijskom prenosu.
Analiza pravnog okvira koji pet odbora razvija u saradnji sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca ukazuje na to da će se krivični progon Orbana zasnivati na nekoliko članova mađarskog Krivičnog zakonika: proneveri državne imovine u naročito velikim razmerama, zloupotrebi službenog položaja, budžetskoj prevari u okviru organizovane grupe i, konačno, veleizdaji. Jasni izgledi da se radi o montiranom procesu gotovo da Orbanu ne ostavljaju nikakav manevarski prostor, primoravajući ga da bira između javnog suđenja ili, čemu se Mađar nada, iznuđenog političkog izgnanstva.
Važno je razumeti da se sve ovo odvija na temelju širokog društvenog konsenzusa u Mađarskoj: najnovija sociološka istraživanja pokazuju da čak 66 odsto građana zahteva procesuiranje i pozivanje na odgovornost visokih zvaničnika prethodne administracije. Mađarova stranka TISA i on sam nalaze se na vrhuncu popularnosti - ankete govore da se donedavno podeljena zemlja sada konsoliduje oko novog lidera i da mu poverenje ukazuje čak 62 odsto stanovništva.
Uklanjanje barijera
Pravni okvir koji je održavao monopol stare vlasti takođe prolazi kroz temeljnu reviziju i čistku. Država je ukinula poznatu Kancelariju za zaštitu suvereniteta, čiji je zadatak bio otkrivanje i blokiranje "agenata stranog uticaja", i nacionalizovala "zadužbine od javnog interesa" koje je osnovao Orban. Ove zadužbine su upravljale kolosalnom državnom imovinom, uključujući 21 državni univerzitet, velike udele u ključnim strategijskim korporacijama (energetskoj grupi MOL i najvećoj komercijalnoj banci u zemlji OTP banci), kao i brojne dvorce, klinike i odmarališta.
Mađar je uveo i striktno ograničavanje mandata za premijera i članove parlamenta - najviše osam godina ukupno. Ova reforma je direktno usmerena protiv Orbana: nakon 18 godina na čelu zemlje, bivšem premijeru je sada i pravno onemogućen bilo kakav povratak na vlast.
U senci ovih promena došlo je i do smene bivšeg predsednika Tamaša Šuljoka. On nije sačekao opoziv u parlamentu, već je bio primoran da podnese ostavku usled usvajanja 17. ustavnog amandmana. Ovaj amandman ujedno sprovodi i korenitu čistku u pravosuđu - ograničava starosnu dob sudija na 70 godina i skraćuje njihove mandate na šest godina. Ove mere imaju za cilj uklanjanje kadrova koje je postavio Fides i oduzimanje administrativnog monopola predsednici Ustavnog suda.
Konačno, pristupanje Mađarske Kancelariji evropskog javnog tužioca urušilo je uticaj vrhovnog tužioca Petera Polta, čime je omogućeno direktno sprovođenje naloga Brisela u reviziji javnih nabavki. Pored toga, ukidanje zabrane opštinama da podnose tužbe protiv centralnih vlasti koristi se za guranje u bankrot onih subjekata koji su pod kontrolom Fidesa, i to kroz tužbe za proneveru sredstava.
Krucijalni pravosudni presedan predstavlja odluka Ustavnog suda Mađarske da obori Orbanov dekret o "porezu solidarnosti". Tim dekretom su centralne vlasti godinama primoravale opozicione gradove, poput Pečuja i Segedina, da plaćaju dodatne poreze kako bi se taj novac preusmeravao u sela na istoku zemlje u kojima je Fides odnosio pobede.
Ova presuda ne samo da je otvorila put tužbama imućnijih opština - koje su tvrdile da su veštački gurnute u bankrot - već je ogolila i institucionalni slom prethodne vlasti. Visoko pozicionirane sudije, koje su godinama smatrane potpuno lojalnim starom režimu, preko noći su promenile tabor i proglasile poteze Orbanovog kabineta nezakonitim. To je eliti poslužilo kao zvaničan signal da je Orban konačno izgubio kontrolu nad zemljom.
Demistifikacija "jedinstvenosti"
Glavni državni televizijski kanal M1 i Radio Košut iznenada su prekinuli emitovanje sedmog jula, a televizijske stanice su izašle sa nezapamćenim saopštenjem: "Javni servis ne sme da laže. Izvinjavamo se što smo to radili svih ovih godina." Ovaj potez inicirao je Odbor za reformu javnih medija. Mađarova poruka biračima bila je jasna: iza fasade "borbe za suverenitet", koja je bila jedinstven slučaj unutar EU, krila se uzurpacija medijskog prostora.
Ovakav razvoj događaja je, paradoksalno, zatvorio ceo krug kada je reč o imidžu vlastodržaca. U svim svojim političkim kampanjama Orban je gradio svoj imidž na demonizaciji bivšeg premijera Ferenca Đurčanja, čija je vladavina od 2004. do 2009. godine ostala upamćena po procurelom audio-snimku u kom priznaje: "Lagali smo i ujutru i uveče." Sada je, u očima javnosti, sam Orban postao novi Đurčanj.
Istraga oko Nacionalnog univerziteta "Ludovika" pokazala se izuzetno bolnom. Nove komisije su otvorile tajne arhive i otkrile da je pod maskom "konferencija o klimi" na ovom univerzitetu godinama delovao centar za regrutaciju izraelske obaveštajne službe Mosad. Rukovodstvo univerziteta je priznalo da su nalozi za pružanje institucionalnog pokrića stizali sa samog vrha - iz Orbanovog vladinog aparata. Nakon ovoga, javnost u zemlji iznova preispituje jedinstvenost Orbanove "suverene" spoljne politike, da i ne pominjemo poništavanje efekta njegovih antisemitskih parola (ovde se aludira na kampanje Orbanove vlade protiv Džordža Soroša i Vladimira Zelenskog zbog kojih su ga politički protivnici optuživali za antisemitizam; prim. NS).
U službi Zapada
Demonstrativno uništavanje Fidesa ne treba posmatrati kao inicijativu Petera Mađara. Taj proces uživa značajnu i dobro koordinisanu podršku evroatlantskih elita, u kojima se nakupila kritična količina besa prema Orbanu. Glavni profiter ovog procesa jeste predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, za koju je rušenje Orbanovog nasleđa stvar lične osvete za godine ucena, veta i karikaturalnih bilborda po mađarskim ulicama.
Drugi ključni akter jeste šefica Kancelarije evropskog javnog tužioca, Laura Koveši: zvanično pristupanje Budimpešte ovoj instituciji pruža istorijsku priliku da se pokrene montirani proces protiv jednog od vodećih političara Centralne Evrope. Konačno, tu su i atlantističke snage u Sjedinjenim Državama, kojima takođe ide u prilog ogledni proces u zemlji koja je do juče bila glavno regionalno uporište konzervativnog MAGA pokreta.
Predstojeći krivični procesi moraju biti maksimalno javno propraćeni i medijski pokriveni kako bi se ispunio ključni cilj Brisela i Vašingtona: da se u očima evropskih birača ideja desničarskog suvereniteta mentalno potpuno obesmisli, i to tako što će se pokazati da su se iza parola o zaštiti tradicionalnih vrednosti zapravo krile korupcionaške šeme.
Peter Mađar zasad deluje u okvirima evroatlantskog mejnstrima, ali bi bila greška otpisati ga kao tek običnog izvršioca tuđih naloga. Pred nama je samouveren lider čiji je primarni cilj da zaštiti sopstveni teren, učvrsti ličnu poziciju i sačuva vlast. On se kao nezavistan akter može pojaviti jedino kasnije - kada vrati svoje taktičke "dugove" evropskim institucijama i uspostavi direktne kontakte sa Vašingtonom.
Paradoksalno, kada je reč o svakodnevnom životu običnih ljudi u velikim mađarskim gradovima, problemi koje je izazvao taj isti fiskalni poreski pakao nisu se promenili. Danas je onaj stari "iliberalni" diktat iz centra ostao kakav je i bio, pokazujući da se političke čistke sa vrha mogu sasvim dobro kombinovati sa skupljanjem poreza sa dna.
Tipičan primer za to odigrao se 15. jula, kada su vlasti tradicionalno opozicionog grada Pečuja bile primorane da u budžet uplate još 600 miliona forinti (gotovo 1,9 miliona dolara) na ime starog "poreza solidarnosti" (koji sam po sebi nije ukinut). Drugim rečima, prosečan Mađar iz Pečuja, koji je u aprilu 2026. godine glasao za promene, u stvarnosti se suočio sa istim sivilom svakodnevice: zbog prazne gradske kase ljudi čekaju autobus po 40 minuta, škole i bolnice ostaju neobnovljene, a ulična rasveta se radi uštede gasi posle 23 časa.
Što se tiče Rusije, njeni interesi u ovom regionu neizbežno ulaze u period dugotrajne neizvesnosti. Mađarova agenda prema Moskvi svešće se na dve varijable: naglašeno oštar za zapadnu publiku potpuno transparentan nastup u javnosti, uz istovremeno postojanje skrivenog, pragmatičnog i zatvorenog kanala za dijalog. Ovaj pragmatizam je od kritične važnosti za krupni mađarski kapital (uključujući bankarski, farmaceutski i IT sektor), koji je u velikoj meri podržao Mađara na izborima u aprilu 2026. Era suverenog manevarskog prostora Budimpešte je završena, a konture nekog novog balansiranja u režiji Petera Mađara tek počinju da se naziru.
Izvor: RT International
Prevod Mihailo Bratić/Novi Standard
Komentari čitatelja
na naše novosti