Wood stove
© Flickr user JKleeman
Nova naučna studija konačno je rešila pitanje o kojem naučnici već decenijama raspravljaju - koja je ključna razlika između ljudskog i majmunskog mozga.

Novi rezultati srušili su dosad popularnu teoriju prema kojoj su fascinantne ljudske kognitivne sposobnosti rezultat selektivne ekspanzije prefrontalnog, odnosno čeonog režnja u mozgu.

Naime, nova studija koju su sproveli neurolozi Suzana Herkulano Houzel sa Univerziteta Vanderbilt i njene kolege pokazala je da čeoni režanj ljudi, koji upravlja procesima apstraktnog mišljenja, složenog planiranja i odlučivanja, procentualno gledano sadrži isti udeo ćelija i zauzima isti volumen kod primata kao i kod ljudi.

“Ljudi moraju odustati od ideje da je ljudski mozak poseban”, kaže dr Herkulano Houzel.

“Naš mozak je u suštini mozak primata. Budući da je najveći među mozgovima primata, ima i jedno istaknuto svojstvo, a to je da ima najveći broj nervnih ćelija od svih primata. Ljudi imaju oko 16 milijardi, gorile oko devet milijardi, a orangutani i šimpanze između šest i sedam milijardi. To je zanimljivo, ali nije nešto izuzetno.”

Za našu pamet zaslužno je - kuvanje

U svojoj knjizi "The Human Advantage: A New Understanding of How Our Brain Became Remarkable" (MIT Press: March 2016) Herkulano-Houze predstavlja teoriju prema kojoj je glavni razlog za to što je ljudski mozak veći od mozga ostalih primata, čak i onih koji su telom veći od nas, kuvanje. Ono je omogućilo ranim ljudima da pređu energetsku barijeru koja je ograničavala veličinu mozga drugih primata. Ali mozak ljudi, čak i kada je narastao, u svojoj je strukturi ostao isti - majmunski.

“Nije bilo nikakve relativne ekspanzije u broju neurona čeonog režnja u evoluciji primata”, poručuje naslov nove studije dr Herkulano Houze i njene saradnice Marijane Gabi, objavljen u časopisu "Proceedings of the National Academy of Sciences".

U svojoj novoj studiji tim je uporedio mozgove ljudi s mozgovima sedam primata različitih veličina od makakija, preko babuna i marmozeta do kapucina. Rezultati su pokazali da je udeo čeonog režnja isti i kod ljudi i kod primata - oko osam odsto.

Osim toga utvrdili su da zapremina ljudske sive i bele mase odgovara očekivanoj zapremini za broj neurona i drugih ćelija u beloj masi kada se uporedi sa zapreminom istih tkiva kod primata.

“Naši veliki mozgovi su vrlo skupi. Oni svakodnevno troše oko 25 odsto ukupne potrošnje energije. Kuvanje nam je omogućilo da nadiđemo energetsku granicu koja ograničava veličinu mozgova primata”, objasnila je dr Herkulano Houze.

Na primer, gorile svaki dan provode oko osam sati u prikupljanju biljne hrane. Kada bi imali mozak veličine ljudskog, morali bi izdvojiti još sat i po za hranjenje.

“Uzmite za primer šargarepu. Ako je jedete sirovu, trebaće vam 10 do 15 minuta žustrog žvakanja, a vaš sistem za varenje moći će da iskoristi tek trećinu njenih kalorija. Međutim, ako je iseckate i skuvate par minuta, trebaće vam samo nekoliko minuta da je pojedete, a vaše će telo dobiti 100 odsto kalorija”, kaže dr Herkulano Houze.

Voditeljka studije kaže da su naši preci počeli da pripremaju hranu pre nekih 2,5 miliona godina, s prvom upotrebom oruđa. Prvi dokazi o korišćenju vatre za obradu hrane stari su oko 400.000 godina.

“Prvi izrađivači oruđa imali su mozgove veličine gorilinih. Međutim, negde pre 1,8 miliona godina mozgovi naših predaka počeli su postojano da rastu tako da su se u narednih 1,5 miliona godina utrostručili”, pojasnila je Herkulano-Houze.