© Jim Richardson
Gradska svetla, poput onih na visokim zgradama i uličnih svetiljki, često ljudima ometaju san i tako dovode do određenih zdravstvenih problema.
Profesor Dejvid Hilman, direktor fondacije "Zdravo spavanje", kaže da se gradska svetla mešaju u naš unutrašnji sat (danju aktivnost, noću spavanje), utičući na našu dnevnu aktivnost i, u ekstremnim slučajevima, mogu da dovedu do mentalnih poremećaja kao što je depresija.
Gradska svetla takođe mogu da utiču na promene u krvi i povećaju otpornost na insulin i zapaljenja.
“Manjak sna nikada ne vodi pozitvno promeni u vašem zdravlju. Manjak sna, manjak zdravlja“, kaže Hilman.
Profesor objašnjava da svetlo potiskuje proizvodnju melatonina, hormona koji kontroliše naš unutrašnji sat. Melatonin je poznat i kao ’hormon tame’, zato što se njegova proizvodnja povećava čim zađe sunce i mi postajemo više umorni.
Prema Hilmanu, melatonin nas priprema za spavanje dva sata pre nego što konačno odemo u krevet. Naime, on pomaže telu da pređe u određeno stanje i snižava temperaturu tela.
“Da li imamo dovoljno sna? Nemamo, pogotovo onu koji žive u gradovima. Prisustvo gradskog svetla nije dobrodošlo jer se meša u naš telesni ritam. Ljudi često zbog svetlosti koja dopire kroz prozor ne mogu da zaspe, a čak i kod onih koji ga ne vide nesvesno utiče na količinu sna.“
Nedostatak sna šteti mozgu, slabi sposobnost pamćenja i prikupljanja informacija. Između 20 i 30 odsto ljudi se žali na nesipavanost i insomniju, tako da je to rastući problem, pogotovo kod omladine.
“Osim gradskog, treba brinuti i o svetlu koje dopire sa ekrana televizora, mobilnih telefona i računara. Korišćenje ovih aparata pre spavanja takođe utiče na san i kvalitet sna. Ne postoji univerzalno rešenje za svakoga pojedinačno, kada je u pitanju nemogućnost spavanja, ali mogu da savetujem maske za oči, ili potpuni mrak u sobi, kao i izostavljanje razmišljanja o stresnim stvarima.“
Komentar: