© Donna Coveney/MIT
Noam Čomski, američki lingvista, filozof, istoričar i politički aktivista, poznat je po svom kritičkom stavu prema spoljnoj politici SAD i savremenom kapitalizmu, a naročito po kritici medija koju je izneo u knjizi "Proizvodnja pristanka: politička ekonomija masovnih medija".
Čomski je na svom sajtu naveo sedam, kako kaže, brilijantnih primera
ironije američke politike.1. Članci iz 2007. o "vojnom jačanju Narodne Republike Kine"Pentagon je potvrdio da je Kina ojačala svoj potencijal s 400 novih projektila, koji bi mogli da nose nuklearne bojeve glave. Došlo je do rasprava kako bi se utvrdilo - da li Kina želi da osvoji svet, da li su možda u pitanju pogrešne borjke ili je po sredi nešto treće?
Nešto ipak treba objasniti.
Koliko nuklearnih projektila poseduju SAD? Otprilike 10.000. Kina ih ima 400. To, dakle, dokazuje da Kinezi žele da osvoje svet.Ako se pažljivo čita strana štampa, razlog zbog kojega Kina jača svoje odbrambene snage nije toliko poznata agresivnost Pentagona, već to što je Amerika svakim danom sposobnija da locira i uništi ciljeve koje želi i to sa sve sofisticiranijom tehnologijom, ma gde god da se oni nalazili (čak i one pokretne), navodi Čomski.
Op pita, ko u ovom slučaju želi da osvoji svet? i odgovara: "Naravno, Kinezi!"
"Jer od onoga trenutka kada smo mi zavladali njime, oni ga pokušavaju osvojiti. Princip:
'mi posedujemo svet' je jednostavan i može objasniti sve rasprave o spoljnoj politici SAD-a".
Komentar: Holivudsko medijsko reklamiranje "pobjedničke" kampanje zapadne koalicije na čelu sa SAD-om, bitkom svih bitaka, izgleda da je zapelo u iračkom pijesku.