Predsjednik Venezuele, Nicolas Maduro, oštro je osudio proces u kojem se s vlasti nastoji srušiti brazilsku predsjednicu Dilmu Rousseff ističući kako iza svega stoji SAD te kako je cilj potpuno srušiti ljevičarski blok Latinske Amerike.

Podsjetimo, Venezuela je tradicionalni saveznik brazilske vladajuće Radničke Partije, naročito u vrijeme dok je njome vladao prethodnik aktualne brazilske predsjednice, Luiz Inacio Lula da Silva.

"Siguran sam da se iza ovog državnog udara nalazi etiketa 'made in USA'", poručio je Maduro za vrijeme govora na nacionalnoj televiziji.

"Moćni oligarsi, mediji i imperijalističke snage su odlučile dokrajčiti progresivne snage, narodno revolucionarno vodstvo i ljevicu na ovom kontinentu", poručio je Maduro.

Podsjetimo, zadnjih mjeseci već je nestala jedna snažna ljevičarska Vlada Latinske Amerike, ona u Argentini. Ako dođe do pada Rousseff u Brazilu, zemlje poput Venezuele biti će još usamljenije.

Za učešće na parlamentarnim izborima u Makedoniji listu kandidata predala je samo vladajuća VMRO - DPMNE. Ova činjenica dodatno komplikuje složenu političku situaciju u zemlji, a pojedini analitičari smatraju da je uvod u nove proteste, možda i nemire.

Albanci su pogazili reč, partija VMRO - DPMNE Nikole Gruevskog je ostala da se takmiči sa samom sobom. Vladajuća partija i njeni koalicioni partneri smatraju da izlaskom na izbore ispunjavaju dogovor iz Pržina, poštujući datum održavanja izbora, 5. jun, koji su na sastanku u tom mestu dogovorili lideri četiri najveće makedonske partije.

Opozicija bojkotuje izbore jer smatra da ne postoje uslovi da oni budu fer i demokratski. Pored partija koje nedeljama protestuju ispred državnih institucija, u njihov bojkot uključila se i najveća albanska partija DUI.

Bivši savetnik turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana Burhan Kuzu izjavio je da će Turska slati izbeglice u Evropu ako Evropski parlament donese „pogrešnu odluku“ razmatrajući predloge o odobravanju viza turskim državljanima.

Pretnja koju je izgovorio Kuzu, koji je i visoki zvaničnik vladajuće turske partije Pravde i progresa, usledila je u momentu dok rastu sumnje u sporazum između Turske i EU kako bi se suzbio priliv migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike, prenosi agencija Blumberg.

Turskoj je ponuđen sporazum o vizama, kao i finansijska pomoć i perspektiva obnovljenih napora ka prijemu u EU, a u zamenu za pristanak da primi izbeglice.

Brazilski senatori su na današnjem zasedanju posle više od 20 sati rasprave privremeno smenili predsednicu zemlje Dilmu Rusef sa dužnosti.


Prema rezultatima sednice, za opoziv je glasalo 55 senatora, a protiv 22. Po brazilskom zakonu opoziv je odobren ako za njega glasa prosta većina od 81 senatora, koliko ima gornji dom parlamenta.

Rusefova je suspendovana sa dužnosti kako bi se suočila sa postupkom utvrđivanja istinitosti optužbi da je prekršila poreske zakone i propise o korišćenju budžetskih sredstava.

Vlast će privremeno preuzeti njen potpredsednik Mišel Temer, prenosi AFP.

Amerika aktiviranjem američkog protivraketnog štita u Rumuniji stavlja Bukurešt na prvu liniju odbrane u slučaju globalnog sukoba Rusije i NATO-a, budući da taj sistem nije namenjen za uništavanje raketa dalekog dometa i ne bi zaštitio tu zemlju od potencijalnog ruskog udara, smatra vojni analitičar i pukovnik u penziji Goran Jevtović.

On za Sputnjik navodi da je američki sistem SM-3 namenjen za uništavanje raketa malog i srednjeg dometa, tako da razmeštanje ovog sistema treba sagledavati u kontekstu šireg plana NATO-a za proširenja na istok, a kada se uzme u obzir stvaranje crnomorske flote NATO-a, koja će uključiti i nemačke i italijanske brodove, onda to dobija posebnu dimenziju.

Istovremeno, zamenik direktora krimske filijale Ruskog instituta Strateških studija Sergej Jermakov smatra da ovo nije cilj čitavog NATO-a, već primarno Vašingtona, koji mu omogućava globalno liderstvo i jačanje pozicije u Evropi.

Najjača zemlja Južne Amerike, koju danas potresaju politički nemiri, preživljava veliku ekonomsku krizu, a glavni uzrok tome je skandal u čijem se epicentru našla predsednica Brazila Dilma Rusef.

Kombinacija unutarpolitičke situacije i spoljnih pritisaka, prevashodno od strane SAD, dovela je do toga da je samo prošle godine brazilska ekonomija oslabila za 3,8 odsto, dok preko 34 miliona građana živi u bedi.

Rusefova, pripadnica levičarske Radničke partije, optužena je da je nelegalno manipulisala vladinim računima tokom kampanje za reizbor 2014. godine, kako bi prikrila ozbiljnost ekonomske situacije. Iako je pitanje njenog opoziva već stiglo do Senata, ona i dalje tvrdi da je proces pretvoren u puč desničara tokom druge godine njenog drugog mandata.

Predlog Rusije da Ahrar el šam i Džeiš el islam proglase terorističkim organizacijama blokirale su u SB UN četiri zemlje - SAD, Velika Britanija, Francuska i Ukrajina.

Velika Britanija, SAD, Francuska i Ukrajina blokirale su ruski pregled u UN da se grupe Ahrar el šam i Džeiš el islamproglase terorističkim, saopštila je agencija Rojters, pozivajući se na diplomate.

Rusija je 26. aprila podnela zahtev da se u sankcioni spisak SB UN uvrste terorističke grupe Ahrar el šam i Džeiš el islam, koje su povezane sa DAEŠ-om i Al Kaidom. Kako je ranije izjavio stalni predstavnik Novog Zelanda pri UN Džerard van Bohemen, u Savetu bezbednosti UN su imali različite stavove o ruskoj inicijativi. Američke diplomate su dale na znanje da su protiv inicijative. Po mišljenju Vašingtona, to može da potkopa pokušaje da se stabilizuje primirje u Siriji.

Tako se samo skriva ono što misliš da bi trebalo uraditi, ali ne smeš da kažeš, jer se iza toga krije smanjenje plata, socijalnih prava, otpuštanje, smanjenje penzija... Mere štednje su pogrešne, jer smanjuju tražnju. One ne mogu ništa drugo nego smanjiti rast. Očekivanje da će privreda rasti bez tražnje stanovništva ili države je iluzorno. Nikada nemojte verovati bajkama da će strani investitori spasiti vašu privredu! Oni mogu da pomognu, ali i da naštete. Uostalom, oni i dolaze sa jasnim i legitimnim interesom - da mnogo zarade.

Ove reči Jože Mencingera, prvog vicepremijera i ministra ekonomije Slovenije nakon proglašenja nezavisnosti, sigurno se neće svideti dosadašnjem i budućem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću, koji je prošle sedmice izjavio da bi voleo da udvostruči subvencije kojima nastoji da privuče što više stranih investitora.

Te reči, međutim, nisu bile upućene Vučiću, jer ih je Mencinger izgovorio pre skoro 16 godina. NIN ih je objavio u rubrici "Izjave nedelje" u broju od 26. oktobra 2000, dakle samo tri sedmice posle 5. oktobra. U međuvremenu se u Srbiji mnogo toga promenilo, ali ne i stav Jože Mencingera, člana Evropske akademije nauka i umetnosti, o značaju i efektima stranih investicija.

Srpska javnost se još seća duela Mencinger - Vučić od pre dve godine, kada je Politika prenela delove Mencingerovog intervjua za Radio Slobodna Evropa pod naslovom "Uspori, Vučiću", na šta je premijer Srbije odgovorio autorskim tekstom "Ubrzaj, Srbijo"!

Na tvorca slovenačkog ekonomskog čuda i nekadašnjeg člana Saveta Centralne banke Slovenije često su se ljutili i u sedištu Evropske unije, zbog poređenja EU sa bivšom Jugoslavijom. Ni u Evropskoj centralnoj banci baš nije rado viđen gost, jer je ECB uporedio sa Narodnom bankom Jugoslavije, uz obrazloženje da je i ona počela da štampa novac - bez pokrića.

Mnogo bolje od kolega iz sveta, pa i ekonomskih nobelovaca, procenio je do kada će trajati ekonomska kriza. Dok su drugi licitirali datumima, Mencinger je pre nekoliko godina za NIN objasnio da će kriza trajati - dok se na nju ne naviknemo!

Dobar je poznavalac ekonomskih prilika u regionu, diplomirao je prava u Ljubljani, magistrirao ekonomiju u Beogradu, doktorirao u Pensilvaniji, bio rektor Univerziteta u Ljubljani, gostujući profesor Univerziteta u Pitsburgu, naučni saradnik Međunarodnog centra za ekonomska istraživanja u Torinu, direktor Ekonomskog instituta u Ljubljani, urednik mesečnika Privredna kretanja Jugoslavije, a poslednjih godina se i politički aktivirao.

Nekoliko dana posle prevremenih izbora, dok se čeka konstituisanje novog saziva srpskog parlamenta, kojem će dosadašnji premijer predstaviti svoj novi kabinet i program njegovog rada, Mencinger je bez mnogo oklevanja pristao da za NIN pojasni šta bi nova vlada trebalo da uradi na početku svog mandata.

Francuski parlament je danas izglasao predlog za produženje vanrednog stanja, uvedenog posle terorističkih napada u novembru prošle godine, kako bi ono bilo na snazi i tokom Evropskog prvenstva u fudbalu i biciklističke trke „Tur de Frans“.

Gorni dom francuskog parlamenta je produžio odluku o vanrednom stanju velikom većinom glasova, pošto je za taj predlog glasalo 209 poslanika prema samo 30 protiv, uglavnom iz komunističkih i ekoloških stranaka, prenela je agencija AFP.

Vanredno stanje je uvedeno nakon terorističkih napada 13. novembra u Parizu, u kojima je poginulo 130 ljudi, a već je bilo produženo u februaru i trebalo je da traje do 26. maja.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da su ruski avioni izveli više od deset hiljada letova u Siriji i uništili skoro 30.000 meta tokom kampanje.

Među uništenim metama je 200 naftnih rafinerija. Više od 500 gradova i sela oslobođeno je od terorista od početka ruskog angažovanja u Siriji.

„Od početka operacije, ruske vazdušno-kosmičke snage izvele su 10.000 letova i gađale mete u Sirijskoj Arapskoj Republici. Uništeno je više od 30.000 meta, uključujući 200 naftnih rafinerija“, izjavio je Putin na sastanku sa šefovima odbrambene industrije.