Turska se, pod Redžepom Tajipom Erdoganom, u poslednje dve godine upustila u neverovatan niz aktivnih geopolitičkih intervencija po inostranstvu - od Sirije, preko Kipra, do Libije, a najskorije i na strani Azerbejdžana u teritorijalnom sukobu sa Jermenijom povodom statusa Nagorno-Karabaha. Neki su to nazvali Erdoganovom strategijom "Novog osmanskog carstva".
Međutim, slobodni pad lire i raspadajuća ekonomija prete da neplanirano okončaju njegove velike geopolitičke ambicije. Koliko je ozbiljna ekonomska kriza u današnjoj Turskoj i da li Erdogan ima plan B?
Slobodni pad lire
Krajem oktobra, usled izbijanja otvorenog sukoba između predsednika Erdogana - koji zahteva niske kamatne stope od centralne banke u cilju stimulacije rasta - i finansijskih tržišta - koja zahtevaju više kamatne stope kako bi se osigurala od rizika, turska lira je oštro pala za tri procenta u jednom danu. U toku 2020. godine, do ovog momenta, lira je pala za 34 odsto u odnosu na dolar i za 70 odsto tokom proteklih pet godina. Iako neki misle da će ovo stimulisati izvoz turske robe, ono što se zapravo događa je izlaganje čitavog turskog bankarskog sistema i ekonomije kolosalnoj dužničkoj eksploziji.
Problem je u tome što da bi podstakle Erdoganovu agendu rasta, turske banke su se okrenule interbankarskom, nisko-kamatnom, na dolaru baziranom tržištu kako bi pozajmljivale novac koji potom daju na zajam turskim potrošačima kako bi gradili kuće ili otvarali hotele i firme. Svaki put kada lira izgubi vrednost u odnosu na dolar, potrebno joj je još toliko lira kako bi otplatila stare dolarske dugove, a u momentu pisanja ovih redova to iznosi još 34 odsto u odnosu na januar.
Komentar: Pogledajte i: