"Imamo radnu verziju dijagnoze, ka kojoj najviše naginjemo, a to je da je posredi metabolički poremećaj koji je izazvan naglim padom šećera u krvi, što se dogodilo u avionu i što je dovelo do gubitka svesti", rekao je glavni doktor prve omske bolnice Aleksandar Murahovski..

"Nemački tim smatra da je Navaljni sposoban za transport, dok mi smatramo da je to preuranjeno. Oni preuzimaju rizik na sebe, mi se ne protivimo", rekao je on.

Supruga Navaljnog tražila je da se odobri njegovo prebacivanje na kliniku u Nemačkoj i čak se pismom obratila ruskom predsedniku.

Avion sa lekarima iz Nirnberga stigao je ranije u Omsk. Prema trenutnim informacijama, let tog aviona za Nemačku planiran je za subotu ujutro.

Takođe, lekari u bolnici u Omsku su spremni da prebace Navaljnog na aerodrom, izlazeći tako u susret molbi nemačkog medicinskog tima.

Supruga je u međuvremenu potpisala izjavu sa molbom za njegov transport, uz napomenu da je svesna da bi to moglo sa izazove pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja.

Kalinjinčenko je, takođe, izneo podatke o stanju u kojem se trenutno nalazi Navaljni.

Kako je rekao, njegov mozak je u stabilnom stanju i Navaljni sada nije u životnoj opasnosti.

"Encefalogram je pokazao da je njegov mozak u stabilnom stanju. Nema neposredne opasnosti po život", rekao je lekar.

Zarif je rekao ranije da SAD nema prava inicirati ponovno uvođenje svih sankcija UN-a Iranu.

"Pritisak SAD-a da UN ponovo uvede sankcije Iranu će imati opasne posljedice... Iran je prakticirao suzdržavanje u dobroj vjeri. Sada je red da se međunarodna zajednica suprotstavi ovom nezakonitom pritisku SAD-a", navodi se u pismu iranskog ministra vanjskih poslova.

Tokom prvog saslušanja pred sudijom na Manhattanu, bivši Trumpov savjetnik Steve Banon izjasnio se da nije kriv i pušten je na slobodu uz kauciju koja podrazumijeva obveznice od pet miliona dolara, koje će biti osigurane iznosom od 1,75 miliona dolara u gotovini ili nekretninama.

Trump je rekao da se dugo nije bavio Bannonom i nazvao projekt prikupljanja sredstava za koji su Bannon i još troje optuženi "neprimjerenim".

Trump je rekao da nema saznanja o kampanji za prikupljanje sredstava "Gradimo zid" u koju je Bannon bio uključen, ali rekao je da se ne slaže s tim projektom prvenstveno zato što se planira prikupiti privatna sredstva kako bi se platilo gradnja zida na južnoj granici s Meksikom.

"Nije mi se svidjelo. To je bilo je nešto što sam smatrao neprimjerenim", dodao je Trump.

"Događaji u Belorusiji nas veoma zabrinjavaju. Zabrinjavaju nas pokušaji da se iskoriste poteškoće sa kojima se trenutno suočava Belorusija, beloruski narod i rukovodstvo kako bi se spolja umešali u te događaje, procese. Nije im cilj samo da se umešaju, nego da beloruskom narodu nametnu pravila koja spoljni igrači smatraju korisnim za sebe. Niko ne krije da je reč o geopolitici, borbi za postsovjetski prostor. Videli smo tu borbu i u prethodnim fazama razvoja situacije nakon što je SSSR prestao da postoji. Poslednji primer je Ukrajina"

On je naglasio da je ubeđen da se beloruski narod samostalno može izboriti sa trenutnom situacijom.

"Nadam se da će Belorusi, kao i svi prijatelji Belorusa u inostranstvu, a Belorusija ima mnogo prijatelja, da će uspeti da sami reše svoja pitanja i da se neće slušati one kojima je Belorusija potrebna samo kao geopolitički prostor kako bi širili svoju destruktivnu logiku koja glasi 'ili ste sa Rusijom, ili ste sa Evropom'", rekao je Lavrov.

Prema njegovim rečima, tokom ukrajinskog majdana 2014. godine upravo s tom logikom "ili - ili" istupali su mnogi zvaničnici zemalja Evropske unije.

"Sada govore o 'posredništvu' - čujemo predloge iz Litvanije i Poljske, neko je rekao da bi OEBS trebalo da bude posrednik - pozivam sve koji iznose takve ideje da to ne čine preko mikrofona, nego da to direktno predlože Belorusima, pre svega beloruskom rukovodstvu. Svi koji govore da je posredovanje jedini način da se izađe iz trenutne situacije, pozivam da ne zaborave kako su naše zapadne kolege 'posredovale' 2014. godine tokom majdana u Kijevu", upozorio je Lavrov.

Saopštenja baltičkih zemalja, Poljske kao i Evropskog parlamenta o situaciji u Belorusiji su isključivo geopolitičkog karaktera, ukazao je Lavrov.

"Ovo što sada čujemo iz evropskih prestonica, pre svega iz baltičkih zemalja, kao i iz Poljske, Evropskog parlamenta - tu se ne radi o predsedniku Belorusije Aleksandru Lukašenku, ljudskim pravima i demokratiji. U pitanju je geopolitika, ta ista pravila koje naši zapadni partneri žele da uvedu u svakodnevni život na našem kontinentu i drugim delovima sveta", smatra ruski ministar.

On je rekao da se nada da će Belorusi, koji su nezadovoljni rezultatima izbora u Belorusiji, pokazati spremnost za dijalog sa vlastima.

Lavrov je konstatovao da izbori u Belorusiji nisu bili idealni, ali da ih ne treba iskorišćavati za potkopavanje normalnog dijaloga između vlasti i društva.

"Izbori nisu bili idealni, i ima više dokaza koji ukazuju na to. To priznaje i belorusko rukovodstvo, koje pokušava da stupi u dijalog sa građanima, koji protestuju protiv onoga što smatraju kršenjem svojih prava", rekao je ruski ministar.

Lavrov je dodao da primećuje da policiju u Belorusiji pokušavaju da isprovociraju, između ostalog i primenom grube sile protiv njih.

• Zaharova optužila Macrona za licemerje: Kada će on tražiti od EU da podrži prosvjede Žutih prsluka?
• "Koriste vas kao topovsko meso": Lukašenko poziva ljude da ostanu kod kuće, za prosvjede optužuje strano miješanje
• Bjeloruski predsjednik Lukašenko kaže da je na meti "obojene revolucije" i želi podršku od Putina
• Opsežno strano miješanje u Bjelorusiju pokušava 'destabilizirati' zemlju, ali nije dolazi iz Moskve - rusko MVP