Naime, osobe koje su bile izložene takvom ponašanju ili su doživele nepristojnosti, vremenom prestanu da reaguju na tu negativnu društvenu pojavu. I ne samo to, one veoma često i same počnu da se ponašaju loše prema drugima, šireći agresivno raspoloženje na okolinu.
Trevor Foulk, Endru Vulum i Amir Erez sa Univerziteta Florida, pokušali su da otkriju uzroke jedne druge pošasti - nevaspitanja.
U nizu studija, Foulk i njegove kolege pokazali su da žrtve nepristojnog ponašanja postaju i same vinovnici istih destruktivnih postupaka.
Kako prenosi "Njuzvik", američki istraživači su raznim testovima otkrili da nisu zarazni samo ekstremni oblici negativnog ponašanja (poput maltretiranja, udaranja) već i oni "bezazleniji", kao što su verbalne neučtivosti, s kojima se svakodnevno susrećemo na poslu, u prevozu, u prodavnici, školi...
Oni su ustanovili da ljudi "usklađuju" svoje ponašanje prema ponašanju drugih, te da se zaraza, kao i kod gripa, najčešće širi nezavisno od naše svesti, pa čak i od naše volje.
Izloženost nepristojnom ponašanju, navode istraživači, ne samo da jasno utiče na naše vladanje i način na koji reagujemo na nekulturu drugih, već nas podstiče da se i sami tako ponašamo, te širimo zarazu na sve oko sebe, zaključuju autori studije.
Komentar: Ovaj pravac ponašanja prema većoj zlobi i bezosjećajnosti na nivou društva se može nazvati ponerizacijom: Intervju s dr. Andrzejom M. Łobaczewskim možete pogledati ovdje.