© Kremlin.ruRuski predsednik Vladimir Putin sa kineskim kolegom Si Đinpingom na sastanku u Pekingu, 20. maj 2026.
Zašto Peking ne požuruje Moskvu da okonča Specijalnu vojnu operaciju i ne veruje u liderstvo SAD? Kako se dogodilo da je Rusija sirovinsko zaleđe Kine, a Tramp ostaje u senci? Da li je danas aktuelno govoriti o podeli sfera uticaja u svetu između Rusije, NR Kine i Amerike?
O ovim i drugim pitanjima u tradicionalnom intervjuu za sajt Ukraina.ru govorio je glavni urednik časopisa Rusija u međunarodnim poslovima, direktor za naučni rad Fonda za razvoj i podršku Kluba "Valdaj", Fjodor Lukjanov.
U sredu, 20. maja, završena je dvodnevna poseta Vladimira Putina Kini, koja se dogodila nekoliko dana nakon susreta Donalda Trampa i Si Đinpinga u Pekingu, gde su strane, između ostalog, razgovarale o sukobu u Ukrajini. Pritom su Rusija i Kina postigle dogovore o desetinama projekata, od energetike do bezviznih putovanja, dok sa SAD nije potpisan nijedan sporazum.
Fjodore Aleksandroviču, ranije ste izjavili da posete Vladimira Putina i Donalda Trampa Pekingu ne mogu da promene tok svetske politike - teško da će se lideri dogovoriti o nečem suštinskom, a konfrontacija i nestabilnost će se nastaviti. Da li se vaše mišljenje u međuvremenu promenilo?
- Stanje svetskog sistema je takvo da nijedan pojedinačni susret na bilo šta ne može da utiče. Štaviše, od samog početka su pojedine naše kolege imale čudnu ideju: "Putin i Tramp putuju u Kinu otprilike u isto vreme. Možda će se nešto dogovoriti u troje." Ali, čak i da se to dogodilo, to ni na koji način ne bi promenilo tok svetske istorije.
Svetski sistem se transformiše. Pritom je ta transformacija višesmerna, istovremeno se dešava mnoštvo različitih događaja. Ne primećuju se nikakvi znaci da će to u nekom trenutku preći u statično stanje. I tu nije reč o Rusiji, SAD i Kini. Reč je o opštoj promeni svetske paradigme.
Posete Trampa i Putina Kini bile su važne. Ali, oba susreta nastavljaju onu agendu koja je i ranije postojala između tih zemalja.
SAD i Kina pokušavaju da stabilizuju odnose, kako njihovo nadmetanje za liderstvo ne bi izmaklo kontroli. To im je u određenoj meri uspelo. Trampa, naravno, kritikuju da nije postigao ono što je želeo - to uglavnom čine njegovi oponenti unutar Sjedinjenih Država. Smatram da ti prekori nisu sasvim pravedni, jer baš u ovom slučaju Tramp razume realni odnos snaga: šta može, a šta ne može da se postigne. U tom smislu, poseta je bila korisna za obe strane.
Rusija i Kina imaju potpuno drugačiju agendu: mi se ne nadmećemo i ne borimo. Da, nismo saveznici, ali imamo 30-godišnje partnerstvo (nedavno smo obeležavali godišnjicu od potpisivanja prvih strateških dokumenata), koje se prilagođava svim svetskim promenama. I dogovori koji su usvojeni u Pekingu, još jednom to potvrđuju.
Posebno bih želela da se osvrnem na delegacije Rusije i SAD. "Zlatni" Trampov avion (najkrupniji američki biznismeni - od šefa Epla do osnivača Tesle i Spejs iksa Ilona Maska, pa čak i u Kini sankcionisanog Rubija) i ruska delegacija Putina (pet potpredsednika vlade, osam ministara, guverneri Centralne banke i niza državnih korporacija, čelnici regiona - Sečin, Miler, Timčenko, Gurjev, Miheljson, Deripaska) - šta je posebno i u čemu je razlika, po vašem mišljenju?
- Razlika je jasna. Mi imamo različite privredne strukture i različite tradicije. SAD - to su krupni preduzetnici. Rusija - to su državni zvaničnici. Ne može se reći da je nešto od toga bolje ili gore, jednostavno je drugačije ustrojeno.
SAD i Kina - to su pre svega obimni odnosi u sferi ekonomije, koji toliko povezuju odnose zemalja da, čak i kada bi to želeli, ne bi mogli da ih razvežu - u svakom slučaju, ne naglo. Na drugoj liniji se nalazi geopolitika. Da, ona je važna i za Amerikance i za Kineze, ali na prvom mestu i dalje ostaje kompleks ekonomskih pitanja. Stanje stvari u Kini i SAD zavisi od stabilnosti njihovih ekonomskih odnosa ili, makar, regulisane konkurencije.
Između Rusije i NR Kine je obrnuto. Mi imamo zajedničku geopolitiku i razumevanje međunarodnih procesa, pomažemo da ti procesi teku mirnije. Kod nas je to primarno, i za to postoji mnogo razloga. Jedan od njih je razumljiv - mi smo susedi. SAD i Kina mogu biti koliko god isprepletani, ali su daleko jedni od drugih, dok Rusija i Kina ne mogu pobeći od svog susedstva.
Za Rusiju su odnosi s Kinom decenijama najvažniji odnosi, koje je neophodno razvijati i usavršavati. To su dva moćna suseda sa ogromnim fizičkim vezama (od kojih je jedan, ako ne najveća sila na svetu, onda pretendent na svetsku dominaciju) - nemoguće je tome ne posvećivati prioritetnu pažnju. Ekonomija upravo proizlazi iz takvih veza.
Da rezimiram: kod SAD i Kine iz ekonomije proizlazi geopolitika, a kod Rusije i Kine - obrnuto.
Ako uzmemo u obzir ukupnu međunarodnu reakciju i tekstove u svetskim medijima povodom Trampove posete Pekingu i kasnijeg susreta Putina i Sija, stiče se utisak da su Tramp i SAD u krajnje nepovoljnom, čak gubitničkom položaju. Prvo, SAD su se "zaglibile" u Ormuskom moreuzu, i, ako je verovati iranskim medijima, ukinule su sankcije na iransku naftu za vreme trajanja pregovora. Drugo, Ministarstvo finansija SAD produžiće na 30 dana izuzeće od sankcija, koje je isteklo 16. maja, za pomorski transport ruske nafte. Treće - Tramp je, grubo rečeno, ućutao po pitanju Tajvana. S druge strane, jača uticaj grupacije bliske USAID-u, čiji je glavni zadatak obuzdavanje Kine, Rusije i Severne Koreje. Pomozite mi da razmrsim ovo geopolitičko klupko. Može li se reći da Rusija i Kina sada imaju čvršće veze nego SAD s Kinom?
- To je teško porediti, jer je priroda tih odnosa suviše različita. Naravno, Tramp je doputovao u Kinu izgledajući mnogo bleđe nego što bi želeo. Poseta je zapravo trebalo da se dogodi u martu, ali su je odložili zbog rata koji su SAD započele protiv Irana. Mada se Tramp nadao da će brzinski rešiti to pitanje i doći kao pobednik. A ispostavilo se da je došao kao sused koji je napravio nered i koga svi grde. Otprilike ovako:
- I šta si to ovde uradio? Šta ćemo sad s tim?
- Pa, čekajte. Hajde da sve to zajedno sredimo.
- Ne. Ti prvo reši to što si napravio.
Ne znam da li se Tramp kaje što je započeo rat s Iranom, ali je objektivno stvorio velike probleme. Kina ima drugačiji ton, što su primetile i zemlje koje joj simpatišu, i one koje je ne prihvataju. Kina je mnogo samouverenija u sopstvene snage i razume da SAD nisu na maksimumu svojih mogućnosti. Kina se naglašeno pozicionira kao sila ravna SAD. Može se dugo raspravljati ko koga prestiže, ali one poseduju status zemalja koje utiču na ceo svet više od svih ostalih.
U odnosima Rusije i Kine pitanje ravnopravnosti ili neravnopravnosti se ne postavlja. Da, na Zapadu veoma vole temu u stilu: "Vazal je došao kod sizerena", ali neka se zabavljaju kako žele. Naravno, mi imamo asimetrične odnose u pogledu ekonomije, što je glupo poricati. Kina je gigant neverovatnih razmera, naročito se to odnosi na industrijsku moć. Mi imamo problem s tim što nam je zbog potpunog prekida odnosa s Evropom i gotovo potpunog razlaza sa SAD teško da balansiramo odnose sa istočnim zemljama.
Ambijent je veoma pompezan, naglašava se srdačna atmosfera. Spektakl sa Trampom je demonstracija u stilu: "Hajde dođi, popričaćemo." A, slikovito rečeno, spektakl Putina i Sija je susret starih prijatelja. Mislim da je Kini sada Rusija mnogo važnija, čak i u ekonomskom smislu.
Situacija s Iranom je za Kinu krajnje neprijatna, makar zato što ne zavisi od njih samih. To nije potpuni krah za Peking, koji je diversifikovao uvoz, ali problem postoji i na njega se ne može uticati. A Kinezi nikako ne vole nepredvidivost, i zbog toga još više gledaju na Rusiju kao na pouzdanog partnera.
Stoga, kada za nas kažu da smo sirovinski privezak Kine, to nije sasvim tačno. Pre bi se reklo da je Rusija njeno sirovinsko zaleđe. I šta je tu loše? Nikada se nismo stideli toga što imamo velike resurse. Pitanje je samo kako njima raspolagati.
Ne mogu da kažem da će Kina sada poželeti da reši sve naše nesuglasice i momentalno izgradi sve gasovode koji su planirani, poput Snage sibira dva. Kina je izuzetno strpljiva i uporna. Uslove koje smatra pravednim za sebe, ona će i nametati. Ali, kod njih je nastupilo i objektivno razumevanje toga koliko je Rusija za njih važan partner.
Inače, mi smo sa kolegama iz "Valdaj kluba" pre mesec dana bili u Šangaju i videli kako se tamo atmosfera promenila. Dobronamernu distancu (prema Rusiji) zamenila je nametljiva aktivnost: "Hajde da uradimo ovo, hajde da uradimo ono."
Od strane biznismena ili političara?
- I jedni i drugi u Kini obično sprovode liniju koja je unapred usaglašena na najvišem nivou. Ovoga puta "linija" razgovora je bila isključivo praktična: "Hajde da brzo prevazilazimo sve začkoljice u odnosima s Rusijom i sarađujemo: od logistike, transportnih koridora, do carinskih prelaza." Dakle, postavljena je veoma konkretna agenda.
Da se prebacimo na temu Ukrajine. U zajedničkom saopštenju sa sastanka Vladimira Putina i Si Đinpinga rečeno je da Rusija i Kina smatraju neophodnim otklanjanje prvobitnih uzroka ukrajinskog sukoba. Takve reči je prijatno čuti, ali čini mi se da bi Kina mogla aktivnije da nas podrži na ukrajinskom pravcu. A i dronovi VSU se sklapaju od kineskih komponenti, iako o tome ne govorimo javno. Kako to razumeti?
- Kao normalnu situaciju između dve prijateljske i povezane, ali ipak različite velike sile. U nečemu se njihovi interesi poklapaju, u nečemu postoje protivrečnosti. Na sreću, što se tiče ovih drugih, malo ih je. Antagonizma nema, za razliku od odnosa SAD i Kine.
Može li se učiniti nešto da nas Kina aktivnije podrži na ukrajinskom pravcu? Odgovoriću vam, kao u popularnom mimu iz 2026. godine: "Može. A zašto?". Za nas to zvuči neprijatno, ali to nije kineski rat. Kina ne smatra da je se to toliko tiče.
Kakav je bio njihov početni stav? "Mi sve razumemo: bili ste prinuđeni na ovaj rat, niste mogli da ne odgovoritem proširenje NATO-a, itd. Ali to je vaša stvar, zato se sami snalazite." U tom smislu, Kina se ponaša konstruktivno i, rekao bih, čak pristojno - ne čini ništa konkretno na štetu Rusije.
Što se tiče kineskih komponenti za ukrajinske dronove - pa Kina proizvodi robu za ceo svet i neće stati. To je njihova glavna konkurentska prednost, a naša prebacivanja Ukrajini Kineze uopšte ne zanimaju. Ali, uz sve to, podrška Rusiji od strane Kine je veća nego što znamo. Odnosi velikih sila uvek imaju javni deo i onaj koji nije javan. Da, Ukrajini prodaju komponente, ali mi ne znamo šta i kako prodaju nama.
I onda, pogledajmo na taj problem iz drugog ugla. Zamislite da je Kina uvučena u oružani sukob zbog Tajvana ili nekih ostrva u Južnokineskom moru. Da li bismo mi imali želju da se uvlačimo u te sukobe? Ne. Da li bismo bili u obavezi da podržimo Kinu moralno ili čak ekonomsko-tehnički? Svakako. Ali to je njihov problem, koji će oni rešavati sami. Isto je i kod nas.
Naravno, Kinu pomalo iznenađuje to što se Specijalna vojna operacija odužila. Računali su da će se, s obzirom na asimetričnost potencijala Rusije i Ukrajine, sve rešiti mnogo brže. Ali Kinezi razumeju da su se okolnosti promenile i strpljivo čekaju da se to završi. S njihove tačke gledišta, to nikako ne treba da utiče na odnose Kine s Rusijom.
Pomenuli ste da je situacija s Iranom za Kinu krajnje neprijatna. Kažite, malo detaljnije, kako će se Kina ponašati u odnosu na taj problem?
- Kina i u ovom slučaju zauzima poziciju zainteresovanog posmatrača. Ne želi da se uvlači u taj sukob na strani Irana, iako pomoć pruža, kamuflirajući je na sve načine. A i ta pomoć se svejedno pruža u određenim granicama. I u slučaju Ukrajine, i u slučaju Irana, Kinezi se trude da ne učine nešto što će naneti štetu njihovim ekonomskim interesima i pitanju bezbednosti.
Ponavljam, sve svoje želje Kina po mogućnosti realizuje u praksi, a o posredovanju i regulisanju mogu da govore koliko god žele. (Mada u slučaju Ukrajine spoljno posredovanje nije potrebno)
Da, Tramp je pokušavao da iz toga nešto izvuče za sebe: "Kina nas je podržala u tome da Ormuski moreuz treba otvoriti." To je tačno. Samo Tramp misli da će Kina na neki način izvršiti pritisak na Iran, a Si je mislio na putpuno drugu stvar, odosno: "Ti tamo sredi stvari da se moreuz otvori."
Hajde da rezimiramo naš razgovor. Kako danas izgleda "strateški trougao" Rusija-Kina-SAD, s obzirom na to da su Rusija i SAD uvučene u vojne sukobe velikih razmera, a Peking je navikao da se distancira od sličnih vojno-političkih događaja (ali ipak sve više oseća njihov uticaj)?
- Kada se govori o trouglu, meni pred očima odmah iskače slika tesne povezanosti uglova te geometrijske figure. To zbunjuje. Da, trougao u širem smislu postoji: tri zemlje, tri svetske sile, svaka ima ogroman potencijal za suštinski uticaj na svetski sistem, uprkos korišćenju različitih instrumenata. Ali, jedna od stranica tog trougla (Rusija-SAD) je nerazumljiva.
Mi nemamo normalne odnose sa Amerikancima, iako se Rusija veoma obazrivo odnosi prema Trampovoj administraciji, koja, sa svoje strane, takođe ne želi da zaoštrava situaciju. Možemo li zajedno nešto da uradimo u tom trouglu? Za sada nema odgovora, a da bi se on pojavio, treba nekako razrešiti ukrajinsku krizu.
Odnosi Rusije sa Kinom i Kine sa SAD u celini su veoma različiti, i ne dopunjuju se. I, uzgred, Vladimir Putin je još pre nekih 10 godina u jednom intervjuu, odgovarajući na pitanje da li će se Rusija boriti za svetski uticaj, jasno rekao: "Mi smo tamo već bili. Više ne želimo." Tobože, neka se dva druga pretendenta razračunavaju, a mi ćemo održavati kontakte sa svima, ne uplićući se u sukob u koji bi SAD htele da nas uvuku na svojoj strani.
Ispada da su sporovi o tome da Rusija, SAD i Kina mogu da podele svet među sobom - besmislena zabava?
- Ta raspoloženja su danas malo osnovanija nego pre dve godine. Pritom, Tramp uvažava sfere uticaja, ali, istina, samo svoje. Kada kaže da je "zapadna hemisfera - naše dvorište", to ne znači da priznaje i drugima slično pravo, slikovito rečeno, na kontrolisane teritorije - on ne smatra da bi to trebao.
Ipak, koncepcija o tome da interesi SAD moraju da budu prisutni po celom svetu, Trampu takođe nije bliska, o čemu govori i Rubio - da se oni u tu igre ne mešaju. Da, njihovi interesi mogu postojati u svim delovima sveta, ali to ne znači da SAD moraju svuda da budu prisutne i sve da kontrolišu.
A sa Kinom je situacija zanimljiva. Kina sve to formuliše drugačije, u skladu sa svojom koncepcijom. Istorijski, kineska država je polazila od toga da je čitav svet sfera njenog uticaja. A sadašnja NR Kina suviše snažno zavisi od globalne ekonomije, zbog toga ne može da se ograniči na neku konkretnu sferu uticaja.
Što se Rusije tiče, ona se svog uticaja nije odrekla: za nas je važno da sa susednih teritorija ne dolaze pretnje našoj bezbednosti. To je danas složen zadatak naspram toga što se takve pretnje množe i uvećavaju: nekada naporima naših neprijatelja, nekada same od sebe. Ali, to ne znači da mi treba sve da kontrolišemo, iako smo dužni da sprečavamo unapred neprihvatljive scenarije za nas.
Nažalost, u slučaju Ukrajine je došlo do faze kada je to moralo da se sprečava silom. U drugim slučajevima treba nastojati da se deluje preventivno.
Intervju za sajt "Ukrajina.ru" vodila Ana Čerkasova
Izvor: ukraina.ru
Prevod: Novi Standard
Komentari čitatelja
na naše novosti