Uz odgovarajuću higijenu usta važna je i zdrava ishrana, pa se tako ne preporučuju gazirani sokovi i prizvodi sa mnogo šećera. Sa jedne strane, važno je ono što činimo za zdravlje zuba, dok, sa druge strane, usna duplja sama radi na tome da se zaštiti.
Nova studija pokazala je da određene bakterije mogu zaustaviti, ili makar ograničiti, propadanje zuba. Iako „korisne bakterije" prirodno žive na zubima i oko njih, nemamo ih svi dovoljno. Naučnici stoga pokušavaju da proizvedu probiotike koji će podsticati razvoj dobrih bakterija.
Marsel Nasimento i Robert Burn, istraživači Univerziteta u Floridi, ispituju mikroorganizme usne duplje koji služe kao probiotici za zube. Kako bi ih pronašli i izolovali, uzimali su briseve bakterija kod dece, uzrasta 2‒7 godina.
Testirali su različite vrste bakterija sa namerom da utvrde koja od njih ima potencijal da spreči propadanje zuba. Šupljine u zubima, poznate kao karijes, formirale su se samo kod neke dece.
Najperspektivnije rezultate dobili su kod dece sa zdravim zubima. Naime, kod njih je izolovana bakterija A12, koja ima sve osobine potrebne za „borbu" protiv karijesa.
Šećer kao najveći neprijatelj
Zubi se kvare kada se u ustima nakupi previše kiseline koja oštećuje gleđ - čvrst spoljašnji premaz koji štiti zube. Kisele namirnice, kao što su limun i pomorandža, ispuštaju prilikom konzumacije kisele sastojke. Ipak, veći deo kiseline dolazi od bakterije poznate kao Streptococcus mutans.
U tom smislu, ako je A12 „stomatološki Supermen", onda je najveći neprijatelj zuba navedena bakterija, koja koristi šećer i stvara mlečnu kiselinu. Što se više šećera konzumira - to se bakterija brže razvija u ustima, stvarajući i veću količinu mlečne kiseline.
Kisela sredina jeste nepovoljna i ubija većinu korisnih bakterija. Dakle, vremenom S. mutans može postati dominantna populacija bakterija u usnoj duplji, što dalje dovodi do nastanka karijesa ili težih oblika bolesti usne duplje.
Novootkrivena bakterija A12 ima tri posebne sposobnosti koje će joj pomoći da pobedi S. mutans u borbi za zdrave zube. Prvo, stvara određene hemijske supstance kao što je vodonik-peroksid, koji može da ubije S. mutans. Vodonik-peroksid se upotrebljava za dezinfekciju rana i ogrebotina, a koristan je za ispiranje usne duplje. Drugo, A12 otežava da S. mutans formira biofilmove - zajednice mikroorganizama koje se drže na površini. Biofilm nastaje u ustima u vidu plaka kada zubi nisu oprani. Konačno i najvažnije ‒ A12 smanjuje kiselinu u ustima, jer stvara i amonijak koji neutrališe kiseline.
Žvake sa probioticima
Korisne bakterije će se najverovatnije dodavati u proizvode koje ljudi već koriste ‒ kao što su žvakaće gume, pasta za zube ili tečnosti za ispiranje usta. Dvejn Lansford, upravnik programa za mikrobiologiju Nacionalnog instituta za stomatološka i kraniofacijalna istraživanja u Betezdi objašnjava:
„Trik je u tome da će morati da se vodi računa da bakterija ostane živa u nečemu kao što je žvaka. Kada dođe do nečijih usta moraće da preživi dovoljno dugo i da se na različite načine bori protiv kiselosti i bakterija. To je veliki izazov za ove male bakterije. Samo će vreme pokazati da li je A12 na visini zadatka."
Studije su u razvoju, pa još uvek ne treba očekivati da će zubari pacijentima davati ovakav probiotik. Ipak, istraživači veruju da će probiotici za zdravlje zuba na kraju postati uobičajena stvar.
Dok sve ovo ne postane stvarnost, ne treba zaboraviti da ne postoji zamena za svakodnevno pranje zuba i održavanje oralne higijene.
Komentar: