SAD ne priznaje legitimitet predstojećih parlamentarnih izbora na Krimu, saopšteno je danas iz Stejt departmenta.

„SAD ne priznaje legitimitet, niti će priznati ishod izbora koje organizuje ruska Duma na okupiranom Krimu 18. septembra“, navodi se u saopštenju portparola Stejt Departmenta Džona Kirbija.


Dvije i po godine nakon što je Moskva pripojila ukrajinsko poluostravo, građani se spremaju za glasanje, zakazano za sjutra, na svojim prvim izborima na kojima biraju poslanike za ruski nacionalni parlament, prenosi AFP.

„Naš stav o Krimu je jasan: poluostrvo ostaje sastavni dio Ukrajine“, rekao je Kirbi i dodao da sankcije uvedene Rusiji zbog pripajanja Krima, neće biti ukinute sve dok se kontrola nad Krimom ne vrati Ukrajini.

Radimo protiv sopstvenih interesa, zbog SAD smo Rusiji uveli sankcije, koje su više naštetile italijanskim proizvođačima nego Moskvi, kaže za Sputnjik Fulvio Grimaldi, italijanski reditelj dokumentarnih filmova.

Pristali smo da budemo militarizovana zemlja, jer kod nas se nalazi oko devedeset američkih vojnih baza, a imamo i sopstvene baze, to su baze NATO-a koje su takođe pod kontrolom SAD, smatra Grimaldi.

Prema njegovim rečima, Italija je prepuna baza i to je veliko opterećenje za ekonomiju zemlje.

„Kao prvo, mogli bismo da gradimo bolnice i škole umesto da trošimo pare na baze. Kao drugo, zbog tih baza Italija bi moga da se nađe na meti onih zemalja koje bi odlučile da se suprostave agresiji Alijanse“, ističe Grimaldi.

Sjedinjene Američke Države prvi put su predale Rusiji podatke o tome gde se u Siriji nalaze odredi opozicije koji su pod njihovom kontrolom: njihova preliminarna analiza svedoči o tome da još nije napravljeno razgraničenje umerene opozicije i terorista.


Specijalni predstavnik Ministarstva odbrane Rusije u Ženevi, zadužen za pitanja primirja i humanitarne pomoći, pukovnik Aleksandar Zorin, rekao je da je ruska strana dobila dokumente tokom susreta s predstavnicima Pentagona i američkih specijalnih službi u Ženevi.

„Danas su nam predali materijale koji se tiču oblasti u kojima deluju naoružane formacije pod kontrolom SAD i mi ih proučavamo. Preliminarna analiza je pokazala, međutim, da oni ne omogućavaju razgraničavanje umerene opozicije i Nusra fronta“, rekao je Zorin.

On je naglasio da Rusija prilikom kontakata s američkom stranom posebnu pažnju posvežuje „zahtevima za hitno dostavljanje informacija neophodnih za razgraničenje teritorije koja je pod kontrolom terorista i opozicije“.

Prošle sedmice Rusija i SAD su u Ženevi usaglasile plan o rešavanju situacije u Siriji koji, pored ostalog, podrazumeva primirje od 12. septembra, razdvajanje sirijske opozicije od terorista i nastavak borbe protiv terorista.

Bivši državni sekretar SAD i general Kolin Pauel naveo je da Izrael poseduje 200 komada nuklearnog oružja, u jednoj od imejl poruka do kojih su došli ruski hakeri ove nedelje.

Povodom govora izraelskog premijera Benjamina Netanjahua u martu 2015. u Kongresu SAD, o opasnostima koje predstavlja nuklearni sporazum s Iranom, Pauel je napisao da sumnja da bi iranski režim upotrebio atomsku bombu, čak i da može da je nabavi, pošto "momci u Teheranu znaju da ih Izrael ima 200, sve uperene na Teheran".

On je tu poruku poslao donatoru Demokratske partije SAD Džefriju Lidsu.

Izraelski lideri nisu nikada ni priznali, ni porekli da imaju nuklearno oružje, ali su uvek isticali da ga neće prvi upotrebiti u regionu.


Sudeći po izveštaju Federacije američkih naučnika iz 2014. godine veruje se da jevrejska država ima 80 do 400 komada nuklearnog oružja, iako autori dokumenta procenjuju da je ta brojka bliža 80, prenosi Tajms ov Izrael.

U imejlu koji je Pauel poslao 3. marta 2015. godine procena je više nego dva puta uvećana. Imajući u vidu da je on bio načelnik združenih oružanih snaga SAD, broj od 200 atomskih bombi ima veću težinu od medijskih izveštaja, autora i analitičara, dodaje isti list.

Mnogi Pauelovi imejlovi postavljeni su na vebsajtu BCLeaks.com. Pauel nije porekao njihovu autentičnost u izjavama za medije.

Francuske vlasti danas su Egiptu isporučile drugi ratni brod tipa "mistral" koji je prodat 2015. godine posle raskida ugovora s Rusijom.

Egipatiski mornari danas su na brodu istakli svoju zastavu. Brod će sa 180 mornara krajem septembra isploviti iz francuske luke Sen-Nazer ka Aleksandriji.

Francuska je početkom juna isporučila prvi brod koji je prodala Egiptu posle raskida ugovora s Rusijom.

Egipatske vlasti potpisale su s Francuskom u oktobru 2015. ugovor o kupovini dva ratna broda "mistral" koji su prvobitno bili namenjeni Rusiji, ali je taj dogovor raskinut zbog ukrajinske krize.

Stvaranje evropske vojske jeste sudbina EU, ali najveći problem predstavlja odnos prema SAD, budući da je nezamislivo da Vašington prihvatiti da ima snažnog evropskog partnera u okviru NATO-a, s obzirom da bi to u potpunosti promenilo suštinu dosadašnje bezbednosne arhitekture zapadne civilizacije, smatra vojni analitičar Aleksandar Radić.

Povodom najave predsednika Evropskog parlamenta Žan Kloda Junkera o formiranju zajedničke evropske vojne snage, koja bi se dopunjavala sa NATO-om, Radić za Sputnjik kaže da bi to bio jedan od vrlo očiglednih načina kako EU da pokaže da ima jedinstvo, i to kroz stvaranje zajedničkih oružanih instrumenata.

Prema njegovim rečima, već postoje predlozi rešenja kako bi to moglo da izgleda, a to su upravo pokazale Nemačka i Francuska, koje su još pre dosta godina formirale zajedničku brigadu koja funkcioniše u sastavu borbeno-taktičkih jedinica nacionalnih snaga, dok je komanda multinacionalna. Upravo takav oblik saradnje se, kako kaže, može protumačiti kao neka vrsta paralelnog NATO-a unutar same Alijanse.

Primirje u Siriji prekršeno je 45 puta u protekla 24 sata, izjavio je danas prvi zamenik načelnika Glavne uprave Generalštaba ruske vojske Viktor Poznihir, dodavši da se broj slučajeva kršenja primirja udvostručio u poređenju sa prvih 24 časa, javlja Tass.

Poznihir je danas rekao i da su vladine snage u Siriji počele da povlače vojnu tehniku radi stvaranja demilitarizovane zone, preneo je Sputnjik.

- Zabrinjava to što opozicione grupe sve više krše primirje. Dok je prvog dana primirja zabeleženo 23 kršenja, a drugog 37, trećeg dana je primirje prekršeno 45 puta - rekao je Poznihir na konferenciji za novinare u Nacionalnom centru odbrane Rusije.

On je dodao da je umerena opozicija u sredu bombardovala stambene četvrti Alepa i vladine snage u Latakiji.

Poznihir je za povećanu učestalost bombardovanja okrivio SAD zbog toga što nisu odvojile umerenu opoziciju od grupe Džabhat al-Nusra.


On je istakao da jasna razlika između teritorija koje su pod kontrolom Islamske države i Džabhat al-Nusre s jedne strane i umerene opozicije s druge strane, "predstavlja ključni prioritet sporazuma SAD i Rusije o nastavku primirja u Siriji".

Poznihir je, istovremeno, rekao da su sirijske vladine snage prekinule vatru i počele da povlače tenkove, oklopna vozila i artiljeriju na dogovoreno rastojanje, ispunjavajući uslove za stvaranje demilitarizovane zone.

Obaveštajne službe SAD su pojačale do najvećeg stepena od vremena Hladnog rata rad protiv Rusije, prebacivši pažnju sa terorizma na Moskvu, piše Vašington post, pozivajući se na izvore u obaveštajnim službama.

Mobilizacija obaveštajne delatnosti SAD se vodi u sferama tajnih operacija agenata CIA, pojačan je rad Agencije za nacionalnu bezbednost u oblasti sajber-špijunaže, satelitskih sistema i drugih obaveštajnih sredstava. Prema podacima izvora, SAD za to koriste resurse koji su ranije bili korišćeni u antiterorističkoj delatnosti, piše Vašington post.

Izvori navode i da je jačanje obaveštajne službe deo plana za obnovu moći SAD u isto vreme dok se Rusija ponovo pokazuje kao svetska sila. Navodi se da da se u poslednje dve godine SAD suočila sa aktivnom „agresijom“ Moskve u delu „aneksije Krima, mešanja u rat u Siriji i verovatnih hakerskih operacija protiv SAD i Evrope“.


Međutim, visokopostavljeni predstavnik američke obaveštajne službe je izjavio da specijalne službe SAD već duže vreme „igraju ulogu onog koji kaska“ u konfliktu sa Rusijom. Po njegovim rečima, iako je teroristička pretnja ozbiljna briga specijalnih službi SAD, poslednje direktive Bele kuće i Uprave direktora za nacionalnu obaveštajnu službu premestile su Rusiju na vrh spiska prioriteta obaveštajnih službi.

- Moskva nije mogla da obeća potpuno poštovanje režima prekida vatre u Donbasu, jer nije strana u sukobu - rekao je Peskov odgovarajući na pitanje da li je Rusija obećala Nemačkoj da će obezbediti poštovanje primirja u Donbasu, o čemu je u Kijevu govorio nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer.

Režim prekida vatre stupio je na snagu u subotu 1. septembra, u ponoć po lokalnom vremenu. O njemu su se strane dogovorile na sastanku Kontakt grupe u Minsku 26. avgusta. Prekid vatre vremenski se poklapa sa početkom školske godine.

- Normandijska četvorka nema smisla bez realnih pitanja Sastanak u "normandijskom formatu" na najvišem nivou biće održan u oktobru ukoliko na dnevnom redu budu realna pitanja za raspravu - izjavio je Peskov.

- Radi se o tome da, ukoliko se zaista pojave perspektive za razmatranje bitnih pitanja vezanih za realizaciju Minskog sporazuma, onda ima smisla da se održi sastanak ’normandijske četvorke‘ na najvišem nivou, ali je za to potrebna situacija sa realnim pitanjima koja bi mogla da se razmatraju - dodao je Peskov novinarima.

On je istakao da se "o tome govorilo prilikom susreta predsednika Rusije Vladimira Putina sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i predsednikom Francuske Fransoa Olandom u Kini". Rusija protiv izdvajanja sredstava MMF-a Ukrajini Moskva ne podržava odluku MMF-a o dodeli naredne tranše Ukrajini, istakao je Peskov.

- Mi ne podržavamo takvo rešenje i protivimo mu se. To je dosledna pozicija Rusije i, u stvari, ovde se ništa nije promenilo - rekao je Peskov novinarima.

Ranije je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila posle sastanka MMF-a da je doneta odluka da se za Ukrajinu izdvoje sredstva za narednu tranšu u iznosu od jedne milijarde dolara. Ona je dodala da ukrajinska ekonomija pokazuje znake oporavka, ali da stabilan rast zahteva završetak restrukturiranja suverenog duga.

Nemački poslovi sa Rusijom su „na ledu“ zbog sankcija, rekao je lokalni preduzetnik nemačkom listu „Tiringer algemajne“.

Prošle nedelje je nemački list „Cajt“ javio da se Savet EU sprema da objavi šestomesečni produžetak sankcija protiv pojedinaca i kompanija iz Rusije, koje ističu 15. septembra.

Kao odgovor na sankcije EU, Rusija je uvela kontrasankcije na uvoz prehrambenih proizvoda iz Evropske unije. Nemački list „Tiringer algemajne“ objavio je nezadovoljstvo nemačkih proizvođača hrane o efektima koje imaju ruske kontrasankcije.

Proizvođač hrane „Hajnih“ iz nemačke države Turingen, saopštio je da je pregovarao sa vitalnim trgovinskim partnerom u Rusiji, ali da je posao „stavljen na led“ zbog sankcija.

Generalna direktorka „Hajniha“ Kornelija Beau izjavila je da je odluka EU da uvede sankcije Rusiji rezultat narcizma političara u Nemačkoj i EU.