Niko ko maršira za pravdom i promenama ne želi zaista da zapali pekaru ili ukrade neke trenerke iz prodavnice sportske opreme. Ali u takvim situacijama i to se dešava. Razbijaju se izlozi. Bacaju se cigle i kamenje. Na civile se baca suzavac. Policija zaustavlja veliku masu. Ljudi se povrede. To ne mora da se desi, ali se desi.
Samo nekolicina ljudi uživa u nasilju i haosu. Drugi pokušavaju da izvuku korist od toga, podstiču sukobe i šire tenzije. Tada lete molotovljevi kokteli i policija puca na ljude. Na ulicama je krv, a barikade rastu i cela stvar uzima maha. Pored svega toga, mediji doprinose haosu, jedne nazivaju kriminalcima, druge fašistima.
I haos se širi. Predsednik mora nešto da uradi, pa podigne vojsku. Onda ga štampa nazove fašistom i diktatorom. Kažu da je prekršio svoja ovlašćenja i da mora da podnese ostavku ili da se povuče ili da bude uhapšen.
Ne govorimo o Sjedinjenim Državama. Govorimo o Ukrajini, 2014. Ili o Egiptu i Siriji, 2011., ili o Libiji 2010. Ili o Boliviji prošle zime. Ili o Venecueli svake godine, decenijama.
Da su se događaji koji se trenutno odvijaju u gradovima širom Sjedinjenih Država događali u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, mnogi od nas već bi rekli da iza toga stoji američki dip stejt. Sve upućuje na to.
Konstruisan narativ. Pogodni rekviziti. Agenti provokatori. Histerični mediji. Ista agenda.
Komentar: Razmislite na trenutak da se ono što se događa u Minneapolisu, New Yorku i Los Angelesu događa u Parizu i nizu drugih francuskih gradova već gotovo dvije godine .
The Guardian nikada Macrona nije nazivao fašistom. CNN nikad nisu imali live stream oko toga .
Usporedite pokrivenost Gilets Jaunes-om sa Black Lives Matterom, a potom i prosvjede na Maidanu .
Gumeni meci i suzavac isti su. Naslovi nisu.
Pogledajmo samo neke od naslova američkih medija:
Komentar: Dio teksta koje nije preveden na webtribune.rs možete pogledati u izvornom članku ovdje.