Model teleskopa u prirodnoj veličini u Centru Godar
Teleskop Džejms Veb, čije je lansiranje predviđeno za 2018. godinu, zameniće čuveni teleskop Habl koji kruži u Zemljinoj orbiti na 450 kilometara visine i više od 25 godina posmatra najdalje i najmisterioznije objekte poznatog svemira.
Podaci koje je Habl poslao predstavljaju prekretnicu u spoznaji evolucije i razvoja univerzuma, rađanja i smrti zvezda, dokazivanja postojanja crnih rupa i sve bržeg širenja kosmosa. Obilje informacija koje je teleskop prikupio tokom godina operativne upotrebe predstavlja, između ostalog, osnov teorije rađanja kosmosa u takozvanom Velikom prasku.
Nova generacija teleskopa
Radovi na teleskopu Džejms Veb, koji je ime dobio u čast drugog direktora Nase, najzaslužnijeg za sprovođenje Apolo programa koji je kulminirao spuštanjem čoveka na Mesec, počeli su 1996. godine.
Taj izuzetan poduhvat rezultat je 20-godišnjeg udruženog napora Nase, Evropske svemirske agencije i Kanadske svemirske agencije.
Po lansiranju, predviđenom za oktobar 2018. godine, teleskop Džejms Veb naslediće vremešni Habl. Takođe će inkorporirati misiju SPICER - traženje i klasifikaciju ekstrasolarnih planeta.
Sa glavnim ogledalom prečnika 6,5 metara, novi teleskop je sedam puta moćniji od Habla, čije glavno ogledalo ima samo 2,4 metara.
Veličina ogledala i oprema koja predstavlja poslednju reč aeronautike i optike omogućiće naučnicima da zavire u svemir mnogo dublje nego što je to moguće danas.
Misija će ostati koncentrisana na detekcije prvih galaksija koje su se formirale posle Velikog praska, kao i na proučavanje najdaljih objekata putem kojih je moguće proračunati starost kosmosa. Snagu ovog teleskopa najbolje ilustruje izjava direktora projekta nobelovca Džona Madra da će moći da detektuje toplotu tela pčele na udaljenosti Meseca.
„Ako bismo želeli da znamo da li neka planeta ima dovoljno vode da bi postojao okean na njoj, mislim da bismo to mogli saznati", dodao je Meder.
Infracrvena astronomija
Teleskop Džejms Veb videće daleko preciznije zahvaljujući tehnologiji baziranoj na infracrvenom zračenju. Ugrađeni instrumenti predstavljaju vrhunac savremene tehnologije i omogućavaju mnogo precizniju identifikaciju najudaljenijih objekata dubokog svemira.
U naredne dve godine svi delovi će pre konačnog sklapanja biti podvrgnuti seriji ozbiljnih testova kako bi se osiguralo njegovo funkcionsanje u ekstremnim uslovima međuplanetarnog prostora.
To ukljujučuje osetljivost na vibracije, zvučne i gravitacione talase, pa i mogućnosti sudara sa kosmičkim otpadom, budući da će biti lansiran iza Meseca, što isključuje mogućnost intervencije u slučaju kvara.
„Ono što smo naučili kod kvara na Hablu jeste da ako ti je do nečega stvarno stalo, uvek dobro promisliš", dodao je Meder.
Komentari čitatelja
na naše novosti