© 2000-2005 Getty Images, Inc.Poznati poljubac: Times Square, 14. kolovoza 1945
Strastveni francuski poljubac deluje na naš mozak poput droge, stimulišući prirodne hemikalije u telima, a može izazvati čari istinske ekstaze koju pokreće koktel hormona i neurotransmitera. Tokom ljubljenja naše telo postaje izuzetno aktivno šaljući milijarde informacija od mozga do jezika, mišića lica, usana i kože. Ti impulsi proizvode niz neurotransmitera koji direktno utiču na to kako se osećamo.
Kada se poljubac desi, telo i mozak dožive niz jedinstvenih hemijskih reakcija. Strastveni poljubac prvo širi krvne žile pa mozak prima više kiseonika nego inače. Obrazi se zacrvene, a puls ubrzava. Disanje postaje nepravilno i duboko. Zenice se šire, a pet od dvanaest moždanih živaca odmah se aktivira ‒ zahvaljujući njima, pojačava se čulo vida, kao i čulo mirisa, sluha, ukusa i dodira.
Poljubac je lep trik koji je priroda osmislila da zaustavi govor kada reči postanu suvišne. Ingrid Bergman
Dugi poljubac nam takođe omogućava da 'okusimo' tuđi ukus koji nam može otkriti tragove o njenom ili njegovom zdravlju i plodnosti. Jezici ‒ prekriveni malim izbočinama, idealno su dizajnirani za (podsvesno) prikupljanje takvih informacija.
Smanjimo stresPored toga, naše usne su povezane sa velikim delom mozga.
Strastveni poljubac može podići nivo serotonina koji nas dovodi do opsesivnih misli o ljubljenju partnera. Naučnici su zaključili da nivo serotonina kod novih zaljubljenih parova izgleda isto kao i kod pacijenata koji boluju od opsesivno-kompulzivnog poremećaja. Ljubljenje podstiče adrenalin, ubrzava rad srca i smanjuje stres.
Poljubac možemo shvatiti kao prvu liniju odbrane tela protiv veze ili braka sa pogrešnom osobom. Gordon Galup
Šta se dešava u mozgu tokom poljupca?
„Kad se ljubimo veliki deo mozga postaje aktivan", tvrdi Helen Fišer, profesorka antropologije na Univerzitetu Rutgers. Ona objašnjava da ti hemijski kokteli utiču na nivo privlačnosti i izbor partnera ‒ privlače nas ljudi koji imaju određene biološke profile.
Kada se ljubimo, svih pet glavnih čula istovremeno prenosi poruke. Milijarde živčanih veza aktivno šalju signale po čitavom telu, a oni svi konačno završe u postcentralnom girusu, području mozga koje obrađuje osećaj dodira, temperature, bolova...
Naš mozak reaguje na te signale proizvodnjom hemikalija koje nam pomažu da donesemo odluku o sledećem potezu. Dobar poljubac može biti kao droga, i može izazvati ubrzano strujanje hormona i neurotransmitera, stimulišući centre za uživanje.
Poljubac oslobađa velike količine dopamina, a upravo je ta hemijska supstanca odgovorna za želju, a i naučno je povezana sa zaljubljivanjem. Dopamin deluje na naš mozak kao droga ‒ zbog čega i postajemo zavisni od osobe u koju smo zaljubljeni. Mozak doživljava dopamin kao nagradu, a pošto ga ljubljenje stalno „nagrađuje", želja za tom radnjom se konstantno pojačava.
Kada ste zaljubljeni i kada osećate euforiju, imate nesanicu i gubitak apetita ‒ vaš mozak je jednostavno „omamljen dopaminom".
Poznato je da oksitocin smanjuje kortizol, hormon koji je odgovoran za osećaj stresa.
Zvuk poljupca nije tako glasan kao onaj koji proizvodi top, ali njegov odjek se oseća mnogo duže. Oliver Vendel
Ljubljenje takođe oslobađa i velike količine oksitocina, tzv. hormona ljubavi. Oksitocin je odgovoran za održavanje posebne veze između dve osobe. Zbog njega ljubljenje može održavati ljubav snažnom čak i nakon nekoliko godina veze. Drugim rečima, ljubljenje utiče na hormone i neurotransmitere koji su izvan naše svesne kontrole, a ti signali igraju veliku ulogu u osećanjima prema partneru.
Zato je korisno poslušati savet psihologa Gordona Galupa: „Kada pronađete pravu osobu, postoji samo jedan način da održite vezu aktivnom ‒ nastavite da se ljubite."
Priredila Aleksandra Stojanović
Komentari čitatelja
na naše novosti