© Global Look PressHubbleova kompozitna sliku koja prikazuje prsten tamne materije u klasteru galaksije Cl 0024 + 17.
Ustvari, u trci naučnika da dođu do misterioznih čestica koje čine crnu materiju uragan je možda najbolja šansa.
Širom Mlečnog puta postoji niz takozvanih stelarnih tokova, skupova zvezda na mestima na kojima su nekad bile patuljaste galaksije ili jata. Nekad davno one su se sudarile sa Mlečnim putem i razbile se, ostavljajući za sobom tok orbitirajućih zvezda koje kruže oko galaktičkog centra. Jedan takav stelarni tok - S1 otkriven prošle godine - prolazi direktno putanjom našeg Sunca, navodi "Cnet".
Kako Sunčev sistem prolazi spoljnom ivicom Mlečnog puta, on prolazi kroz crnu materiju brzinom od oko 230 kilometara u sekundi. Neki naučnici smatraju da crna materija prisutna u toku putuje dvostruko većom brzinom od ove, oko 500 km/s, što će naučnicima na Zemlji dati bolju šansu da detektuju crnu materiju.
Naučnici nisu još sigurni šta je čini ali postoji niz kandidata, uključujući slabo interaktivne masivne čestice (WIMP), gravitaciono interaktivne masivne čestice (GIMP) i aksioni - hipotetičke elementarne čestice crne materije.
S obzirom da stelarni tok S1 putuje direktno kroz Sunčev sistem, uragan crne materije će verovatno ukrstiti put sa raznim detektorima raštrkanim po našom globusu, postavljenim da detektuju ove hipotetičke čestice.
Naučnici smatraju da trenutni WIMP detektori verovatno neće videti crnu materiju iz toka S1, međutim trebalo bi da detektuju "aksionsku crnu materiju".
Smatra se da crna materija čini čak 85 odsto sveukupne materije univerzuma, pa bi detektovanje njenih čestica - ili čestice - suštinski izmenilo način na koji posmatramo svemir.
Komentari čitatelja
na naše novosti