Izraelska gvozdena kupola
Izraelska vazdušna odbrana "Gvozdena kupola" je propast, ruski sistemi zapravo rade - evo i zašto. Ključni neuspeh sistema "Gvozdena kupola" je to što on pokušava da presretne palestinske rakete sa zadnje strane.

Tokom najnovije runde sukoba u Gazi, izraelski sistem vazdušne odbrane "Gvozdena kupola" (koji se koristi za odbijanje lokalnih napada raketama i minobacačima) uspeo je da presretne manje od 25 odsto raketa koje su ispaljene na Izrael od strane palestinskih oružanih grupa.

Ovo se desilo uprkos činjenici da su palestinske rakete bile gotovo potpuno primitivne po savremenim standardima dizajna oružja - putujući relativno sporo i po vrlo predvidivom kursu, ne manevrišući odbrambeno i bez ikakve elektronike kontramera da omete presretačke rakete.

Prema rečima Teodora Postola, sada penzionisanog ali vrlo cenjenog profesora za nauku, tehnologiju i međunarodnu bezbednost na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu (MIT), ključni neuspeh sistema "Gvozdena kupola" je to što njegove rakete za presretanje pokušavaju da uhvate dolazeće palestinske rakete sa zadnje strane - poređenja radi, moderniji Pancir-S sistem koji je napravila Rusija je programiran za presretanje dolazeće rakete spreda i sa strane.

Navodeći studiju o sukobu Gaze i Izraela iz 2012. godine, Postol ističe zaključke ovog izveštaja da je Gvozdena kupola postigla stopu presretanja od manje od 5 odsto; kada su palestinski raketni napadi ponovo masivno ispaljeni na Izrael 2014. godine, izveštaji nakon napada o performansku Gvozdene kupole su ukazali na vrlo malo poboljšanja u sistemu.


Komentar: Israel's 'Iron Dome', paid for with donation of $800 million from US, failing spectacularly against homemade Palestinian 'rockets'


Nasuprot tome, sirijska vazdušna odbrana predvođena ruskim ekspertima, suprotstavila se zajedničkom napadu krstarećim raketama Amerike, Britanije i Francuske u aprilu ove godine i uspela da presretne 71 od 103 rakete - od kojih su sve bile tipovi sofisticiranih vođenih raketa dizajnirane da lete nisko, redovno menjaju kurs i imale su pomoć ometanja radarima kontramera iz raznih izvora.

Niz sistema vazdušne odbrane - neki od njih su stari, drugi relativno novi - bio je korišćen tokom napada u Siriji. Iako osam presretačkih raketa ispaljenih iz sirijskih starih S-200 sistema nije uspelo da obori ni jednu krstareću raketu, moderniji Pancir-s je zabeležio stopu presretanja od 90 odsto; drugi sistemi zabeležili nešto između. Na kraju, ukupna stopa uspeha je iznosila oko 70 odsto.