Stručnjaci kažu da je savet iz 1983. čiji je cilj bio smanjenje broja smrtnih slučajeva usled srčanih bolesti zasnovan na pogrešnim pretpostavkama.
Smernice o prednostima nemasnih mlečnih prerađevina i margarina u odnosu na punomasno mleko i puter delom su odgovorne za epidemiju gojaznosti, smatraju sada naučnici.
Novi pregled naučnih studija pokazao je da istraživanja na osnovu kojih su napravljene preporuke pokazao je da su one zapravo pogrešno protumačene i da se ne vidi razlog zbog kog je preporučeno ljudima da odbace masnoće i povećaju unos ugljenih hidrata.
“Sadašnji pregled pokazuje ne samo da treba preispitati ovu preporuku, nego da ona nije trebalo da bude ni donesena”, kažu naučnici.
Šest relevantnih ispitivanja tokom pet godina obuhvatila su 2.467 muškaraca, od kojih je većina imala srčani udar ili neku srčanu bolest. Naučnici su tokom perioda istraživanja pratili povezanost između masnoća u ishrani, nivoa holesterola i rizika za srčane bolesti.
Ispostavilo se da nije bilo razlike u broju smrtnih slučajeva kod onih koji su bili na nemasnoj ishrani i onih koji su se hranili punomasnim proizvodima, kaže profesor Ijan Brum sa Robert Gordon univerziteta u Aberdinu, čije istraživanje je objavljeno u britanskom stručnom časopisu “Open Heart”.
Osim toga, Brum kaže da je preporuka vezana za povećanje unosa ugljenih hidrata na 50 odsto energetskog unosa jednim delom odgovorna za epidemiju gojaznosti i dijabetes tipa 2.
Ipak, Rahul Bal iz britanske fondacije Rojal Berkšir kaže da i ovo istraživanje treba posmatrati oprezno.
"Postoje jaki argumenti da je preterano isticanje zasićenih masti kao glavnog krivca za srčane bolesti odvratilo pažnju od rizika koje nose drugi nutrijenti, kao što su ugljeni hidrati. Međutim, nije rešenje da se jedno menja drugim", kaže on pozivajući na umerenost u konzumaciji svih grupa namirnica.
Komentar: Da, treba umereno konzumirati sve što ovih 10 korporacija žele da mi pojedemo. Jedino tako će njihova zarada biti maksimalna.
Pročitajte još: