Velike boginje bi se mogle vratiti jer se topljenje leda u Sibiru povećava i otkriva stare sibirske grobnice

blic.rs
Čet, 18 Kol 2016 12:01 UTC

© Vladislav Samoylik

Velike boginje, smrtonosna bolest iskorenjena 1977. mogla bi se vratiti budući da se zaleđene sibirske tundre odleđuju i oslobađaju virus iz tela ljudi koji su preminuli u velikoj epidemiji pre 120 godina, upozoravaju stručnjaci.

Nekada je ta bolest bila jedna od najvećih pretnji čovečanstvu. Umiralo je više od 30 odsto zaraženih nakon što bi ispoljili simptome poput visoke temperature i karakrterističnog gnojnog osipa, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije.

Veruje se da su spore potencijalno fatalnog antraksa iz mrtvih ljudi i jelena koji su pokopani u večitom ledu već zarazile 254 pacijenta koji se trenutno nalaze u bolnici u Salakardu u blizini ruske severne obale. Ali eksperti strahuju da postoje znaci da najstrašnije tek dolazi.

Komentar: Izbijanje antraksa u Sibiru: Toplinski val probudio bakterije

- Tokom 1890-ih izbila je velika epidemija velikih boginja od koje je u jednom gradu je umrlo oko 40 odsto populacije. Naravno, tela su pokopana u gornjem sloju zaleđene zemlje, na oabalama reke Kolime. Sada, stotinak godina kasnije, nabujala reka erodira obale - kaže Boris Keršengolts iz sibirskog ogranka Akademije nauka.

Odleđivanje večitog leta ubrzava proces erozije.

Nakon što su spore antraksa pronađene na Jamalskom poluostrvu, stručnjaci iz Centra za virusologiju i biotehnologiju iz Novosibirska proveravaju situaciju s ostalim bolestima. Oni su pronašli ljudske ostatke koji imaju rane koje izgledaju kao posledice velikih boginja. Iako stručnjaci u zaštitnim odelima nisu pronašli sam virus, otkrili su delove njegovog DNK.

Večiti led u regionu Jakutije obično se topi 30 do 60 centimetara, ali ove godine se otopio više od metra, tvrdi Mihail Grigoriev, zamenik direktora Insitituta za ledene površine.

- Stenje i tlo Jamalskog poluostrva sadrži mnogo leda. Odmrzavanje može dovesti do brzog gubljenja tla, tako da postoji velika verovatnoća da će stari grobovi izbiti na površinu. Neki grobovi su na dubini od tri metra, prekriveni vrlo malim slojem zemlje. Spore bolesti (antraksa) su sada na slobodi - rekao je Grigoriev Sibirskom tajmsu.

Takođe postoji i strah da bi sibirski večiti led mogao osloboditi velike količine metana koji kada se ispusti u atmosferu ima mnogo veći uticaj na efekat staklene bašte od ugljen dioksida u začaranom krugu u kojem bi mogao dramatično da poveća stepen globalnog zagrevanja.

Jedna od poslednjih epidemija velikih boginja zabeležena je u Srbiji, u martu 1972. Odnela je 40 života - 26 na Kosovu, sedam u Beogradu, pet u Novom Pazaru, jedan u Čačku i jedan u Ležimiru kod Sremske Mitrovice. Obolelo je 184 ljudi, od čega 32 u Beogradu. Kako je kasnije utvrđeno, bolest je doneo tridesetpetogodišnji kosovski Albanac iz sela Danjane kod Orahovca s hodočašća u Meku.

O tom danima govori dokumentarni film Vojno medicinskog centra snimljen 1972.

I čuveni film “Variola vera” reditelja Gorana Markovića iz 1982. posvećen je izbijanju epidemije u Srbiji.