Nedostajući mikrobi: Kako preterana upotreba antibiotika izaziva savremene bolesti
Mikrobi igraju skrivenu ulogu tokom svake trudnoće. Tokom prvog tromesečja, određene vrste bakterija postaju više, a druge manje zastupljene. Do trećeg tromesečja, kada se približi termin porođaja, dešavaju se još veće promene brojnosti mikroba. Ispitivanje na desetinama trudnica pokazalo je iste rezultate.
Mnogi fiziološki u patološki aspekti trudnoće su bar delom kontrolisani od strane mikroba koji naseljavaju trudnicu i koji su evoluirali tako da pomažu i njoj i sebi. Ako nema dovoljno hrane, što se često dešavalo u ljudskoj istoriji, majčini mikrobi će promeniti metabolizam, tako da se iz hrane dobija više kalorija. Na taj način, mikrobi povećavaju izglede da će sledeća generacija doći na svet, i njima obezbediti novi dom.
Promene u sastavu mikroba mogu delimično biti odgovorne i za one dodatne kilograme koje majka dobija, kao i za povećane nivoe šećera ili glukoze, koji se često dešavaju u trudnoći. To ima smisla: majke skladište više energije kako bi povećale šanse za opstanak svog potomstva.
Kako mikrobi u majčinom sistemu za varenje skladište energiju, tako jedna druga populacija mikroba - ona u njenoj vagini - takođe počinje da se menja. Reproduktivno zrele žene nosioci su bakterija - laktobacila, koje njihov vaginalni kanal čine kiselijom sredinom. Ovo okruženje predstavlja jaku odbranu protiv opasnih bakterija koje su osetljive na kiselost. Takođe, laktobacili su razvili moćan arsenal molekula koji ubijaju druge bakterije.
Tokom trudnoće, ovi zaštitnički laktobacili cvetaju i suzbijaju druge bakterije, spremajući se za glavno zbivanje - porođaj. Kada majčin vodenjak pukne, velika količina tečnosti izleti zapljuskujući njene butine. Ovaj talas laktobacila brzo kolonizuje njenu kožu.
Bez obzira koliko brz ili spor porođaj bio, do tada sterilna beba brzo dolazi u kontakt sa laktobacilima. Bebina koža je poput sunđera koji upija majčine mikrobe. Prva tečnost koja dospeva u bebina usta su mamini mikrobi, uključujući i male količine fekalnih materija. Porođaj nije antiseptični proces, ali tako je već najmanje 70 miliona godina, koliko postoje sisari.
Čim se rodi, beba instiktivno svoja usta, sada puna laktobacila, okreće prema majčinoj bradavici i počinje da sisa. Porođaj čini da laktobacili u bebu ulaze zajedno sa prvim mlekom. To je najbolje što je moglo da se desi.
Laktobacili i druge bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu razlažu laktozu, glavni šećer u mleku, pretvarajući ga u energiju. Prva bebina hrana je vrsta mleka nazvana kolostrum, koja sadrži zaštitna antitela. Kartografija dešavanja koja uključuje vaginu, bebu, usta, bradavicu i mleko osigurava da prvi stanari u bebinim crevima budu bakterije koje vare mleko.
Ove vrste takođe sadrže sopstvene antibiotike koji sprečavaju i suzbijaju druge, potencijalno opasne bakterije da kolonizuju creva novorođenčeta. Laktobacili postaju prvi organizmi koji će dominirati bebinim do tada sterilnim sistemom a varenje; oni su osnova mikrobskih populacija koje će tu nastati. Sada, beba ima sve što joj je potrebno da započne nezavistan život.
Kada nakon nekoliko dana poteče i pravo majčino mleko, ono će sadržati ugljene hidrate - oligosaharide, koje beba ne može da vari. Ali posebna bakterija po imenu Bifidobacterium infantis, još jedna od prvobitnih kolonizatora u zdravim bebama, sposobna je da jede oligosaharide. Majčino mleko je tako sačinjeno da dobrim bakterijama daje početnu prednost u odnosu na loše.
Cena savremenih medicinskih čuda
Porođaj carskim rezom uglavnom nije prepoznat kao pretnja prenošenju mikroba sa majke na dete. Umesto da prođe kroz porođajni kanal i pokupi laktobacile, beba se hirurški izvlači iz materice kroz rez na stomačnom zidu.
Kada su majčin ili bebin život u opasnosti iz bilo kog razloga, izvodi se hitan carski rez, često sa vrlo kratkom pripremom. Akušeri često utiču na odluku pacijetkinje. Neki su vrlo oprezni čim vide bilo koji znak fetalnog stresa ili posumnjaju da bi porodilja mogla imati problema. Ciničnije rečeno, lakše je i traje kraće obaviti carski rez nego vaginalni porođaj. A većina lektara i bolnica zarađuje više novca na carskom rezu nego na prirodnom porođaju.
Iz svih ovih razloga, procenat obavljenih carskih rezova u SAD povećao se sa manje od jednog na pet porođaja 1996. godine, do jednog na tri porođaja 2011. godine, što je povećanje od 50%. Ako se ovaj trend nastavi, do 2020. će polovina svih beba rođenih u SAD (2 miliona godišnje) doći na svet uz pomoć carskog reza.
Pa šta? Zašto ne obaviti carski rez ako je to udobnije za majku i jednostavnije za akušera, i ako je jedina cena - povećanje bolničkog računa? Pa, postoji i biološka cena, a ona ima posledice na bebu.
Pre nekoliko godina u Puertu Ajakuhu u Venecueli, moja žena Glorija sprovela je prvo istraživanje sa ciljem da utvrdi da li postoji razlika u mikrobima pronađenim na novorođenim bebama koje su porođene vaginalno u odnosu na one koje su izvađene carskim rezom.
Učestvovalo je devet žena. Četiri ih se porodilo prirodno a pet carskim rezom. Glorija je uzela uzorke mikroba sa kože, sa sluzokože usta i iz vagine svake majke, sat vremena pre porođaja. Sekvenciranjem DNK, ustanovila je da su sve žene imale slične razmere glavnih bakterijskih grupa na uzorkovanim mestima.
Uzorci su uzeti i sa kože, iz usta i nosa svake bebe, manje od 15 minuta nakon porođaja. Takođe, nakon 24 sata, uzorkovana je i njihova prva stolica koja se naziva mekonijum.
Usta, koža i creva beba rođenih vaginalnim putem bila su naseljena mikrobima njihovih majki: vrstama iz roda Lactobacillus, Prevotella, ili Sneathia. Bebe rođene carskim rezom naselile su bakterijske zajednice koje se uobičajeno nalaze na koži - Staphylococcus, Corynebacterium, i Propionibacterium.
Dugim rečima, mikrobi koji su nastanili ove bebe nisu imali veze sa majčinom vaginom niti bilo čijom vaginom. Uzorci uzeti sa sva tri mesta - iz usta, sa kože i iz stolice, nalikovali su onim sa ljudske kože i onima koji su lebdeli u porođajnoj sali. Ove bebe nisu kolonizovali laktobacilusi njihovih majki. Nisu važna otmena imena ovih bakterija, već činjenica da osnivačke populacije mikroba nađenih na bebama rođenim carskim rezom nisu bile one koje je odabralo stotine hiljada godina ljudske evolucije.
Koliko bezbedno je previše bezbedno?
Još jedna pretnja bebinim tek stečenim mikrobima su antibiotici koji se daju majci. Većina doktora smatra da je bezbedno prepisati penicilin za sve vrste blagih infekcija tokom trudnoće - kašalj, upaljeno grlo, urinarne infekcije. Ponekad, čak i ako misle da majka ima virusnu infekciju, doktori joj za svaki slučaj daju antibiotike.
Kao što znamo, antibiotici utiču na mikrobe koji nastanjuju majku, suzbijajući osetljive bakterije i štedeći one otporne. Što je porođaj bliže, to je veća šansa da će majka ovu poremećenu populaciju mikroba preneti na svoju bebu.
Tu je i sam porođaj. Žene na porođaju rutinski dobijaju antibiotike kako bi se sprečila infekcija nakon carskog reza. Antibiotici se takođe koriste da vbi se sprečila ozbiljna infekcija novorođenčadi izazvana streptokokama grupe B, baktijama koje nosi između četvrtine i trećine trudnica u SAD. One žive u crevima, ustima, na koži i ponekad u vagini, i retko kad uzrokuju probleme kod majke. Ali ponekad, streptokoke B grupe mogu biti smrtonosne za krhki imuni sistem novorođenčeta. Mada su takve infekcije retke, profesionalne grupacije preporučuju da se sve trudnice testiraju na ovu bakteriju pred porođaj. Ako je nalaz pozitivan, dobijaju dozu antibiotika pre nego što počne porođaj.
Svake godine u SAD, više od milion trudnica bude pozitivno na streptokoke B grupe, i dobija penicilin intravenozno tokom porođaja kako bi se zaštitile njihove bebe. Ali, samo jedna od 200 beba zaista može da se razboli ako majka ove bakterije prenese na nju. Da bi se sačuvalo jedno dete, 199 ostalih izlažemo antibioticima.
Problem je, naravno, u tome što znamo da su antibiotici širokog, a ne usmerenog dejstva. Osim što ubijaju streptokoke, ubijaju i korisne bakterije, ostavljajući u životu samo one otporne. Ova praksa menja sastav majčinih mikroba na svim delovima njenog tela neposredno pre nego što treba da otpočne međugeneracijski prenos.
Na bebe se takođe utiče na još neplaniranih načina. Svaki antibiotik koji dospe u krvotok fetusa ili u majčino mleko neminovno će uticati na to koji će je mikrobi nastaniti, a mi tek počinjemo da razumevamo šta ovo znači.
Konačno, bebe su izložene i direktno. Većina roditelja ne zna da sve bebe rođene u Americi dobijaju antibiotike odmah po rođenju. Razlog tome je što su, pre mnogo godina, kad još nije bilo antibiotika, žene, ne znajući da su zaražene, prenosile gonoreju na svoje bebe, što je izazivalo strašne očne infekcije koje su mogle dovesti do slepila.
I tako 4 miliona beba rođenih u SAD svake godine dobija antibiotske kapi za oči kako bi se sprečila veoma retka bolest. Doza je niska, ali verovatno utiče na sastav mikroba koji kolonizuju novorođenče. Trebalo bi da razvijemo način da ciljamo samo one bebe koje su pod najvećim rizikom, možda nekoliko stotina njih među milionima porođaja godišnje.
Iako bebe dolaze u svet krcat raznovrsnim bakterijama, nije nevažno koje će ih nastaniti. Prvi mikrobi koji kolonizuju novorođenče počinju dinamičan proces. Rađamo se sa urođenim imunitetom, mešavinom proteina, ćelija, deterdženata i spojeva koji čuvaju površine našeg tela, jer umeju da prepoznaju strukture zajedničke velikim klasama mikroba. Međutim, mi moramo da razvijemo prilagodljiv imunitet, koji jasno ume da razlikuje naš organizam i njegove korisne mikrobe, od uljeza. Mikrobi koji nas naseljavaju kad se rodimo su prvi učitelji u ovom procesu i oni imunom sistemu u razvoju govore šta jeste, a šta nije opasno.
Tokom prve tri godine naših života, mikrobi velike raznovrsnosti organizuju se u naš životni sistem podrške koji odlikuje složenost crevne flore odraslih. Ovaj kritični period postavlja temelje svim biološkim procesima koji se odvijaju tokom našeg detinjstva, adolescencije, odraslog doba i starosti - osim ako se nešto na tom putu ne ispreči.
Odlomak iz knjige Martina Dž. Blejzera: “Nedostajući mikrobi: Kako preterana upotreba antibiotika izaziva savremene bolesti” (Missing Microbes: How the Overuse of Antibiotics Is Fueling Our Modern Plagues, Martin J. Blaser).
Prevela: Jovana Papan
Izvor: Wired
Komentar: Novo istraživanje: Antibiotici koji ubijaju crijevne bakterije također zaustavljaju rast novih stanica u mozgu