Organizacije za ljudska prava Amnesti internešenel i Hjuman rajts voč pozvale su danas Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija (UN) da suspenduje članstvo Saudijskoj Arabiji.

Dve istaknute organizacije za ljudska prava saopštile su novinarima u sedištu UN u Njujorku da je Saudijska Arabija "sistematski kršila ljudska prava", uključujući ubistva žena i dece u jeku vojne kampanje koalicije koju ta država predvodi u Jemenu.

Organizacije dodaju da zbog toga Saudijska Arabija ne treba da bude u Savetu za ljudska prava UN.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je ranije u junu sklonio Saudijsku Arabiju sa liste država i organizacija koja krše dečja prava u konfliktu, što je naišlo na oštre kritike.


Organizacije za ljudska prava navode da je više od 900 civila poginulo u "nasumičnim" vazdušnim napadima predvođenim Saudijskom Arabijom.

Saudijski zračni avioni su izvršili napade na područje Taiza u Jemenu, prilikom čega je stradalo 40 nedužnih civila.

Novinska agencija Irna izvještava da je prilikom zračnih napada saudijskih oružanih snaga na području Taiza, na jugu Jemena, poginulo najmanje 40 jemenskih civila.

TV kanal Al Masire je objavio izvještaj u kojem stoji da je prema dosadašnjim informacijama broj poginulih 40, dok je 15 osoba ranjeno. Prema izvještajima, među žrtvama ovih saudijskih napada na Taiz, stradao je i veliki broj žena i djece. Isti napadi su također izazvali veliku materijalnu štetu infrastrukturi ovog područja.

Isto tako, na jugu Jemena, na području Mekele, desile su se četiri eksplozije. Odgovornost za ove napade je preuzela teroristička skupina DAIŠ, a u istim napadima je poginulo 35 osoba.

Vođe Evropske unije su na zasedanju u Briselu prvog dana samita razmotrili Globalnu EU strategiju za spoljnu i bezbednosnu politiku.

Oni su se založili za jačanje veza s NATO-om, pošto su o saradnji dveju organizacija razmenili mišljenja s generalnim sekretarom Atlantskog saveza Jensom Stoltenbergom.

Šefovi država ili vlada EU su u zaključcima posle prvog dana zasedanja podržali dalje snaženje veza između Unije i NATO-a, „u svetlu zajedničkih ciljeva i vrednosti, imajući u vidu neviđene izazove s juga i istoka“.

Ruski predsednik Vladimir Putin i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan razgovarali su danas i o ukidanju restriktivnih mera u vezi sa posetom ruskih turista Turskoj, javila je pres-služba Kremlja.

„Ruski predsednik naložio je Kabinetu ministara Ruske Federacije da stupi u pregovore sa turskim vlastima za nastavak saradnje u trgovini i drugim oblastima“, saopštio je Kremlj.

„Predsednik Turske me je uverio da će turske vlasti učiniti sve što od njih zavisi da omoguće bezbednost naših državljana na teritoriji Turske Republike“, izjavio je Putin na sastanku svog kabineta.

Predsednici Rusije i Turske su u razgovoru, koji je trajao 40 minuta, izrazili odlučnost da ožive međusobne odnose i da se bore protiv terorizma, saopštila je kancelarija turskog predsednika.

Volkswagen je pristao da otkupi nazad ili popravi gotovo pola miliona automobila sa spornim softverom. Saopštenje je izdalo Američko ministarstvo pravde. Poravnanje vredno 14,7 milijardi dolara nakon što je utvrđeno da izvesni Volkswagenovi dizel motori emituju 40 puta više nekih polutanata nego što je dozvoljeno zakonom.

Utvrđena su dva različita poravnanja. Prvo, Volkswagen mora vlasnicima vozila da ponudi otkup ili da ukine lizinge za modele sa 2,0-litarskim turbo dizelom. To se odnosi na 475.000 vlasnika VW-ovih automobila u SAD, a modeli pogođeni ovim dogovorom su Beetle (2010-2015.), Jetta (2009-2015.), Passat (2012-2015.), Golf 2013-2015., kao i Audi 2010-2013. i 2015. Audi A3.

Ministarstvo pravde kaže da VW mora da otkupi automobile po njihovoj prodajnoj vrednosti iz septembra 2015. (pre nego što je skandal javno objavljen), a to znači između 12.500 i 44.000 dolara u zavisnosti od modela, pređene kilometraže i godišta. VW mora da isplati sve kredite do 130 odsto od prodajne vrednosti vozila (na primer 26.000 za automobil vredan 20.000 dolara). Ovaj program će koštati maksimum 10,033 milijarde dolara.

Kupci koji su svoje dizel automobile uzeli na lizing mogu ili da ukinu lizinge ili da modifikuju vozila tako da ona budu u skladu sa zakonskom regulativom. Volkswagen još uvek nije odredio na koji način će popraviti automobili da bi oni bili u skladu sa EPA regulativom.

Jedinstvena Rusija je na 15. Kongresu potpisala političku Deklaraciju sa predstavnicima partijama pet balkanskih država - Srbijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Bugarskom, sa kojima je u poslednje vreme imala aktivnu međupartijsku saradnju, rekao je zamenik sekretara Generalnog saveta Jedinstvene Rusije Sergej Železnjak.

Sergej Železnjak, koji je potpisao Deklaraciju u ime ruske strane, je naglasio da Balkan za Rusiju ima veliki istorijski značaj, prenosi Sputnjik.

Potpisnice Deklaracije, kako se navodi, naglašavaju kontinuiranu posvećenost tradiciji prijateljstva i dobrosusedstva, usmerenosti "promovisanja očuvanja duhovnih, humanitarnih vrednosti, zaštiti hrišćanskih svetinja, spomenika duhovnog i kulturno-istorijskog nasleđa svetske civilizacije".

S obzirom na aktuelne probleme regionalne balkanske i evropske bezbednosti, strane ističu potrebu za pronalaženjem zajedničkih, vanblokovskih rešenja "na osnovu razumevanja međunarodne bezbednosti kao jedinstvenog prostora za saradnju i zajedničke odgovornosti za jačanje stabilnosti u Evropi i celom svetu i suprotstavljanje međunarodnom terorizmu i drugim savremenim izazovima i pretnjama".

Potpisnici Deklaracije takođe smatraju da je potrebno da se razvije i realizuje politika "novog popuštanja međunarodne napetosti".

Takođe, poseban značaj za Jugoistočnu Evropu predstavlja razvoj inicijative niza balkanskih političara o formiranju suverenih neutralnih država u regionu uz učešće Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne i Hercegovine.

Ovaj projekat ima za cilj da postane regionalna strateška doktrina i moći će dalje da se uključuje u evropske agende za formiranje nove kontinentalne bezbednosne arhitekture.

U Deklaraciji se naglašava interes za razvoj saradnje balkanskih zemalja sa Evroazijskom ekonomskom unijom, kao i za proširenje multilateralne saradnje u trgovinsko-ekonomskoj, finansijskoj, energetskoj i ostalim oblastima.

Ministar pravosuđa Turske je priopćio da je 28 ljudi poginulo, a više od 60 je ozlijeđeno eksplozijama koje su u utorak navečer odjeknule na aerodromu Ataturk u Istanbulu.

Prvobitno je javljeno da su odjeknule dvije eksplozije, no turska državna televizija priopćila je naknadno da ih je bilo tri.

"Trojica napadača samoubojica izveli su napad. Dvadeset i osam ljudi izgubilo je život a 60 je ozlijeđeno", potvrdio je novinarima guverner Vasip Sahin.

Edvard Basurin, zamenik glavnokomandujućeg DNR, izjavio je na konferenciji za štampu da je Kijev u poslednjih 24 sata izvršio 734 udara na teritoriji DNR.

Gađani su Zajcevo, Vasiljevka, Mihailovka, Spartak, Širokaja Balka, Jasinovatja, Staromihailovka, Dokučaevsk, Sahanka, Kominternovo, Kjubiševski i Petrovski reon Donjecka, kao i aerodrom u Donjecku, kaže Basurin.

Basurin je istakao da Ukrajina stalno dovlači tešku artiljeriju i da je primećeno u poslednjih dva dana nekoliko pozicija koje su ojačane sa novim sistemima teške artiljerije.

Amerikanci bi mogli da uskoro budu iznenađeni velikom promenom svetskog poretka, piše kinesko izdanje Global Tajms.

Global Tajms, inače izdanje pod kontrolom Komunističke partije Kine, označio je Sjedinjene Američke Države kao najveći svetski izvor strateškog rizika, a pisanje ovog lista prenosi i uticajni američki list Forbs.

Poseta ruskog lidera Vladimira Putina Pekingu je učvrstila globalnu stratešku stabilnost, piše kineski list.

"Zajednička izjava Moskve i Pekinga je pokazala da je i Rusiji i Kini dosta američke želje za svetskom hegemonijom." - piše Global Tajms.

Savez Rusije i Kine menja svet i uspostavlja nova pravila, a pokazuje se da SAD ne može imati nikakv uticaj ni na Moskvu ni na Peking u smislu potencijalnog razbijanja njihovog savezništva.

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izvinio se Rusiji zbog obaranja ruskog vojnog aviona SU-24 nad Sirijom. To bi, ocenjuju analitičari, mogao biti proboj u bilateralnim odnosima dve zemlje, koji su zahladneli nakon te tragedije, ali to još nije dovoljno.


Izvinjenje je bio prvi uslov za normalizaciju odnosa. Ankari ostaje da ispuni još dva uslova — da pronađe i privede pravdi one koji su odgovorni i da isplati štetu Rusiji nastalu usled tragedije.

Ankara je prvobitno izrazila spremnost da nadoknadi Moskvi materijalne gubitke za oboren bombarder, ali je ubrzo tu reč povukla.