prosvjedi hong kong
Zapadni mediji su hvalili nedavno održane proteste u Hongkongu. Njihovi naslovi isticali su da su protesti "uzdrmali" rukovodstvo u Pekingu. Protesti su organizovani sa ciljem da se izabrana vlada u Hongkongu spreči da usvoji zakon o ekstradiciji. Zakon bi dalje integrisao pravni sistem Hongkonga sa sistemom kopnene Kine (Mainland China), omogućavajući da osumnjičeni budu isporučeni kopnenoj Kini, Tajvanu ili Makaou kako bi se tamo suočili sa pravdom zbog zločina koji su počinjeni na bilo kom delu kineske teritorije.

Protesti protiv usvajanja zakona o ekstradiciji koriste se kao šire sredstvo suprotstavljanja kontinuiranoj reintegraciji Hongkonga sa Kinom, uz argument da se moraju poštovati uslovi "Jedna zemlja, dva sistema" koje su nametnuli Britanci nakon povratka Hongkonga pod kineski suverenitet 1997. godine.

Hongkong je jedna od teritorija koju je britanska imperija nasilno otela od Kine 1841. godine i od nje napravila koloniju kojom je upravljala skoro 150 godina, da bi je nevoljno predala Kini 1997. godine.

Uslovi "Jedna zemlja, dva sistema" koje su nametnuli Britanci značili su samo teoretski povratak Hongkonga Kini. U praksi, Hongkong je ostao trajna ispostava zapadnog uticaja unutar kineske teritorije. Ekonomska i vojna moć Zapada 1997. godine nije Pekingu ostavila drugi izbor osim da prihvati uslove.

Anglo-američki međunarodni poredak danas bledi, a Kina je sada druga najveća ekonomija na svetu, spremna da preuzme poziciju SAD kada dođe vreme. Sa svom svojom ekonomskom i vojnom moći koju poseduje, Kina je postepeno iskorenjivala ostatke britanskog kolonijalnog uticaja u Hongkongu - zakon o ekstradiciji je najnoviji primer ovog odvijajućeg procesa. Peking je povratio Hongkong putem ekonomskih i političkih sredstava. Projekti poput nedavno završene brze železničke pruge između Hongkonga i kontinentalne Kine i mosta Hongkong-Džuhaj-Makao su pomogli da se poveća broj ljudi iz kontinentalne Kine - radnika, posetilaca i preduzetnika - koji putuju u Hongkong, žive ili rade u njemu. Sa njima stižu i vrednosti, kultura i politika iz kontinentalne Kine.

Izabrana vlada u Hongkongu se sada sastoji od većine otvoreno propekinških stranaka i političara. One redovno i lako pobeđuju na izborima takozvane "pandemokratske" i stranke za "nezavisnost" Hongkonga. Upravo je ta legitimno izabrana, propekinška vlada Hongkonga nedavno predložila usvajanje zakona o ekstradiciji - što je činjenica koja se često zanemaruje u zapadnim medijima.

OBOJENI ILI "NARODNI" PROTEST"

Nesposobna da spreči usvajanje zakona legalnim putem, pro-zapadna opozicija Hongkonga je izašla na ulice. Uz pomoć zapadnog medijskog spinovanja stvara se iluzija o narodnom protivljenju zakonu o ekstradiciji i rastućem uticaju Pekinga na Honkong. Ono što ne samo da se izostavlja već i aktivno negira jeste činjenica da su glavni opozicioni lideri, stranke, organizacije i medijske operacije direktno povezani sa Vašingtonom preko Nacionane zadužbine za demokratiju (NED) i korporativnih fondacija poput Fondacije za otvoreno društvo.

Odavno je otkriveno da opoziciju Hongkonga sponzorišu Sjedinjene Države. Ovo uključuje celokupnu vrhušku takozvanih "Okupirajmo centar" protesta iz 2014. godine koji su poznati i kao "kišobran revolucija". Zapadni mediji su nedavne proteste protiv usvajanja zakona o ekstradiciji opisali kao nastavak "kišobranskih" budući da ih veliki broj istih organizacija, stranaka i pojedinaca predvode i podržavaju.

Zapadni mediji su ranije negirali tvrdnje da Zapad stoji iza protesta. Njujork tajms je 2014. godine u članku pod nazivom "Neki kineski lideri tvrde da SAD i Velika Britanija stoje iza protesta u Hongkongu", tvrdio:

prosvjedi hong kong
© Kin Čung/AP
Žena maše britanskom zastavom tokom protesta protiv centralne vlasti u Pekingu, Hongkong, 12. jun 2019.
Lideri protesta su rekli da nisu dobili nikakva sredstva od vlade Sjedinjenih Država ili sa njom povezanih neprofitnih grupa. Oni tvrde da su kineski zvaničnici odlučili da okrive prikrivene inostrane sile delimično i zbog toga što im je teško da prihvate da toliko običnih ljudi u Hongkongu želi demokratiju.
Ipak, ono što tvrde lideri protesta i ono što su dokumentovane činjenice su dve različite stvari. Članak u Njujork tajmsu priznaje da je:
...Nacionalna zadužbina za demokratiju, kao neprofitna organizacija direktno podržana od strane Vašingtona, u Honkongu 2012. godine dodelila grantove u vrednosti od 755.000 dolara i dodatnih 695.000 dolara prethodne (2013, prim. NS) godine, kako bi podstakla razvoj demokratskih institucija. Deo tog novca bio je namenjen "ravzoju građanskih kapaciteta - pretežno kod studenata - kako bi oni efikasnije učestvovali u javnim raspravama o političkim reformama".
KOME IDU DOLARI

Dok Njujork tajms i opozicija u Hongkongu negiraju da su ova sredstva otišla direktno u ruke demonstranata, godišnji izveštaji organizacija koje su ujedno i članice opozicije otkrivaju da jeste.

Opozicioni lideri Hongkonga koji dobijaju američku podršku su sledeći:

Beni Taj: profesor prava na Univerzitetu u Hongkongu i redovni saradnik Centra za komparativno i javno pravo (CCPL) koji se finansira od strane američkog NED-a i NDI-ja (Nacionalni demokratski institut, prim. prev.), a koji se takođe nalazi pri Univerzitetu u Hongkongu.

U godišnjim izveštajima CCPL-a za 2006. i 2007. godinu on je imenovan za člana upravnog odbora i na toj poziciji je bio sve do prošle godine. U godišnjim izveštajima CCPL-a za period od 2011. do 2013. godine, navodi se da je Nacionalni demokratski institut (NDI), podružnica NED-a, obezbedio finansijska sredstva za organizaciju kako bi ona "dizajnirala i napravila onlajn portal "Modeli opšteg prava glasa" na kojem javnost može raspravljti i davati povratne informacije i ideje o tome koji bi metod opšteg prava glasa bio najpogodniji za Hongkong".

U godišnjim izveštajima CCPL-a za 2013. i 2014. godinu, Taj nije naveden kao član upravnog odbora, već kao učesnik na najmanje tri konferencije organizovane od strane CCPL-a i kao nosilac na barem jednom projektu CCPL-a. Na najmanje jednoj konferenciji on je učestvovao kao govornik, zajedno sa drugom istaknutnom ličnošću protesta "Okupirajmo centar" Odri Eu. Godišnji izveštaji iz 2013. i 2014. godine takođe navode da NDI finansira CCPL-ov vebsajt "Osmisli demokratiju za Hongkong".

Džošua Vong: Lider protesta "Okupirajmo centar" i generalni sekretar stranke "Demosisto". Dok su drugi pokušavali da negiraju bilo kakvu povezanost sa Vašingtonom, Vong je doslovno otputovao u Vašington kada su se protesti završili kako bi primio nagradu za svoj trud od strane filijale NED-a, Fridom hausa.

Odri Ju Juemi: Predsednica Građanske stranke, koja je, pored toga što je govorila na događajima u organizaciji CCPL-a i NED-a zajedno sa Beni Tajem, na mnogo druih načina povezana sa američkim Stejt departmentom i njegovim NDI. Ona redovno prisustvuje forumima sponzorisanim od strane NED-a i njegove filijale NDI-ja. Ona je 2009. godine bila istaknuti govornik na forumu javnih politika koji je sponzorisao NDI, a čiji je formalni domaćin bio "Sinerdži net", takođe finansiran od strane NDI-ja. Godine 2012. ona je bila gostujući govornik na događaju Ženskog centra (sponzorisanog od strane NDI-ja) povodom "Međunarodnog dana žena" čiji je formalni domaćin bio Savet žena Hongkonga (HKCW), koji takođe, na godišnjem nivou, finansira NDI.

Martin Li: Jedan od glavnih lidera pokreta "Okupirajmo centar". Li je organizovao i fizički predvodio protestne marševe. On je, prema Saut Čajna morning postu, takođe redovno držao govore. Ali pre nego što je došao na čelo pokreta "Okupirajmo centar" u Hongkongu, on i Anson Čan su bili u Vašingtonu u prostorijama NED-a. gde su zatražili američku pomoć.

prosvjedi hong kong

Demonstranti u Hong Kongu protestuju držeći parole na engleskom jeziku na kojima piše „Slobodan Hongkong. Demokratija sada“
Tokom razgovora u Vašingtonu pod nazivom "Zašto je demokratija u Hongkongu bitna", Li i Čan su izneli ideju protesta "Okupirajmo centar" o nezavisnosti od Pekinga pred američkim auditorijumom u kojem su bili predstavnici strane vlade od koje su - gle ironije - Li, Čan i celokupna njihova opozicija veoma zavisni. NED je na kraju izdao saopštenje u kojem tvrdi da nikada nije sponzorisao Lija ili Čana, kao i da Li ili Čan nisu lideri pokreta "Okupirajmo centar".

Međutim, 2015. godine, nakon što se protest "Okupirajmo centar" okončao, Fridom haus, podružnica NED-a, nije na svoj događaj u Vašingtonu pozvala samo Beni Taja i Džošuu Vonga, već i Martina Lija, predstavljajući svu trojicu kao "demokratske lidere Hongkonga". Sva trojica su izašla na binu sa svojim potpisanim žutim kišobranima, predstavljajući svoju ulogu u "Okupirajmo centar" protestima, i naravno - otkrivajući time laži NED-a koji je negirao Lijevu vodeću ulogu u ovim protestima. Pored toga, višestruki američki diplomatski kanali koji su procurili (ovde, ovde i ovde) ukazuju da je Martin Li godinama bio u bliskom kontaktu sa američkom vladom i da je redovno tražio i dobijao različite oblike pomoći. Drugi opozicioni lideri Hongkonga, uključujući Edvarda Lijanga i Reja Vonga, doslovno su bili uhvaćeni u tajnim sastancima sa američkim diplomatama 2016. godine.

ODLAGANjE NEIZBEŽNOG

Uprkos navodnoj masovnosti protesta, treba imati na umu da su slični protesti iz 2014. i 2016. godine takođe bili masovni i disruptivni (remetilački), ali nisu uspeli da izmame ustupke niti od izabrane vlade Hongkonga, niti od Pekinga. Zakon o ekstradiciji će proći, ako ne sada - onda u bliskoj budućnosti. Proces reintegracije koji on predstavlja će takođe nastaviti da napreduje.

Što Sjedinjene Države budu duže trošile vreme, resurse i energiju na izlizane taktike kao što su sponzorisane rulje i političke subverzije, to će imati manje vremena, resursa i energije da se blagovremeno prilagode novom međunarodnom poretku koji će se neizbežno pojaviti, uprkos naporima Vašingtona da to spreči.

Tokom ovogodišnjem Šangri la dijaloga - godišnjeg foruma na kojem se raspravlja o azijsko-pacifičkoj bezbednosti - Sjedinjene Države su ponovile svoje zamisli kako će okružiti i obuzdati Kinu. Kako bi plan imao veću šansu da uspe, Sjedinjene Države će u svoje projekcije uključiti i države poput Velike Britanije i Francuske - posebno zbog neuspeha Vašingtona da okupi azijsko-pacifičke države u neku vrstu savezništva.

prosvjedi hong kong

Demonstranti sa parolom na kojoj piše „Pravi Honkonžani protiv komunista. Nikada se nećemo predati“, uz simbole stegnute pesnice, jun 2019.
Rastući uticaj Kine i njen stil vođenja međunarodnih odnosa zasnovan na investicijama, razvoju infrastrukture i nemešanju u unutrašnja pitanja drugih država je u takvoj suprotnosti sa vašingtonskom i evropskom prisilnom neoimperijalističkom spoljnom politikom da Zapad danas, uprkos vekovnoj startnoj prednosti, polako počinje da zaostaje.

Protesti u Hongkongu su organizovani kako bi odložili neizbežan kraj "primata" Zapada nad Azijom, i naročito njegovih nastojanja da dominira Kinom. Ovi protesti će nastaviti da ogoljavaju vašingtonske metode podsticanja političkih subverzija, kao i manipulativnu ulogu zapadnih medija u njihovom promovisanju i branjenju, kompromitujući tako slične operacije koje se izvode u drugim delovima azijsko-pacifičkog prostora, ali i širom sveta.
O autoru:
Tony Cartalucci je stručnjak za geopolitiku i pisac baziran u Bangkoku, .posebno za online magazin "New Eastern Outlook".