Prvi kamp za 500 izbeglica, opremljen u Siriji uz pomoć Rusije, otvoren je u gradu Hami u centralnom delu ove arapske republike.

Kamp je izgrađen na hipodromu u centru Hame na teritoriji od 500 kvadrata. U njemu je razapeto 25 šatora sa krevetima i grejalicama za zimu, a ima četiri kuhinje, dve mobilne elektrostanice i tehnička sredstva za čuvanje vode. Ruski avioni su dopremili 15 tona hrane. Za vreme otvaranja, sirijski kuvari su pripremili prvi obrok za 200 osoba.

Otvaranju kampa prisustvovali su guverner provincije Hama Hasan Omar Halaf, rukovodstvo vojnih resora Sirije i predstavnici sveštenstva.

„Hvala Ruskoj Federaciji za pružanje pomoći za formiranje kampa i dopremanje opreme neophodne za život. Zbog situacije u Siriji, ovaj kamp nam je veoma potreban za razmeštanje privremeno raseljenih građana iz provincija, gde su u ovom trenutku u toku borbene akcije“, rekao je guverner.

Ukrajina, Poljska i Slovačka besne što su zapadnoevropski energetski giganti sklopili sa „Gaspromom” sporazum o proširenju gasovoda do Nemačke.

Krinica, Poljska - Odluka zapadnoevropskih energetskih giganata da sa ruskim „Gaspromom” uđu u projekat izgradnje gasovoda „Severni tok 2”, koji će duplirati količinu gasa koja dolazi iz Rusije u Nemačku, u najmanju ruku razbesnela je bezmalo sve istočnoevropske lidere. Za poljskog predsednika Andžeja Dudu to je udar na „jedinstvo Evrope”, za slovačkog premijera Roberta Fica „izdaja”, a za ukrajinskog premijera Arsenija Jacenjuka ceo plan o proširenju gasovoda je „antievropski i antiukrajinski”.

Ruski energetski gigant je 4. septembra sklopio akcionarski ugovor sa nemačkim koncernima E.ON i BASF, holandsko-britanskim „Rojal Dač Šelom”, austrijskim OMV-om i francuskim „Enžijem” o izgradnji novog kraka gasovoda „Severnog toka”, koji bi od 2019. trebalo da od Rusije ide ispod Baltičkog mora do Nemačke. Kapacitet ove dodatne dve cevi gasovoda, koji zaobilazi Poljsku, Ukrajinu i Slovačku kao dosadašnje tranzitne zemlje, biće toliki da će moći da podmiri oko 15 odsto ukupnih potreba EU za gasom.

Kako je saopšteno, „Gasprom” ima 51 odsto udela u projektu, E.ON, „Rojal Dač Šel”, OMV i BASF po 10 odsto akcija, a „Enži” devet odsto akcija.

„Iznenada stiže najava iz ’Gasproma’ da je potpisan ugovor sa kompanijama iz zapadnih članica EU o izgradnji novog kraka ’Severnog toka’. Oni nas prave idiotima”, rekao je Fico u Kijevu, dodajući da se mesecima na sastancima Evropskog saveta razgovara o potrebi da se pomogne Ukrajini da ostane gasnotranzitna zemlja i da joj se pomogne u teškim zimskim mesecima. „Oni su izdali jednu članicu EU - Slovačku - i time su išli protiv političkih diskusija o Ukrajini, koji su vođeni na sastanku Evropskog saveta.”

Slovačka je glavna ulazna tačka za ruski gas koji ide gasovodima preko Ukrajine u Evropsku uniju. Međutim, Rusija nastoji da zaobiđe Ukrajinu kao tranzitnu zemlju pa je tako pokušala da izgradi „Južni tok”, a u međuvremenu pokušava da napravi dogovor i oko „Turskog toka”.

Prema rečima Fica, proširenjem „Severnog toka” Ukrajina će izgubiti milijarde evra koje su joj očajnički neophodne, a sada ih zarađuje od nadoknade za tranzit gasa, a i Slovačka će izgubiti stotine miliona evra prihoda.

Ništa manje iznenađen odlukom zapadnoevropskih giganata nije ni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk koji je ovaj plan nazvao „antievropskim i antiukrajinskim”. On ističe da će zbog toga Ukrajina izgubiti dve milijarde dolara prihoda od tranzita gasa u EU, a da će EU izgubiti mogućnost isporuke gasa najkraćim putem preko Ukrajine.

Dolazak ruskog vojnog osoblja i opreme prethodnih dana u sirijsku zračnu bazu sugerira da Rusija želi da operira vojnim letjelicama iz te baze.

Kako je rekao portparol Pentagona Jeff Davis, SAD još nisu primijetile dolazak ruskih borbenih aviona ili helikoptera u tu bazu, ali i dodao da je prošle nedjelje bio "postojan protok" i da djeluje da Rusija postavlja isturenu zračnu bazu, prenio je Associated press.

On je rekao da SAD pozdravljaju doprinos Rusije borbi protiv Islamske države u Siriji i Iraku, ali ne i ako je cilj da se vojno pomogne režim sirijskog predsjednika Bašara el-Asada.


List "New York Times" piše danas da je Rusija zračnim koridorima preko Iraka i Irana prebacila vojnu opremu i osoblje u zračnu bazu u Siriji, uprkos američkim pokušajima da se spriječe te isporuke.


Američki zvaničnici rekli su jučer da je najmanje sedam ogromnih ruskih transportnih aviona Antonov "An-124" prošle nedjelje poletilo iz baze na jugu Rusije da kroz irački i iranski zračni prostor prenese opremu u Siriju.

Vlada SAD se nadala da će spriječiti ruske isporuke Siriji time što je Bugarska zabranila prelet ruskih vojnih aviona, ali je Rusija letove brzo preusmerila preko Iraka i Irana. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je najavio da će se to nastaviti uprkos primjedbama SAD, prenosi B92.

Ruski avioni su sletjeli u bazu kod sirijskog grada Latakije, koja bi mogla biti najznačajnije rusko vojno uporište na Bliskom istoku, kažu američki zvaničnici, a prenosi njujorški list u tekstu na svojoj internet - stranici.

Američki general direktno zadužen za borbu protiv ISIS-a našao se na udaru kritika kad je pred Senatom izjavio da je program Pentagona da naoruža i obuči sirijske pobunjenike, a na koji je utrošeno 500 milijuna dolara, potpuno podbacio. Štoviše, general je rekao da je do sada obučeno tek "četiri,pet boraca", piše Huffington Post.

General Lloyd Austin kritiziran je da je državni novac, s kojim se planiralo obučiti 5000 boraca, uzalud bačen. Ipak, ovo nije nikakva novost. Poznavatelji situacije u Siriji odavno znaju da je ovaj program problematičan. Štoviše, velik je broj onih koji su od početka govorili da je program obuke pobunjenika od početka osuđen na propast.

Nakon što je SAD obučio i naoružao prva 54 borca da se bore protiv Assada, dio njih su oteli i ubili pripadnici Al Nusre, sirijske podružnice al Qaede.

CIA imala više uspjeha

Ipak, za razliku od Pentagona, CIA je imala više uspjeha u treniranju i obučavanju pobunjenika u Siriji te je s budžetom od oko milijardu dolara iz Jordana vratila u zemlju oko 10 000 boraca.

Bivši ministar finansija Grčke, pisac i profesor ekonomije Janis Varufakis stigao je u London, gde je posavetovao lidera laburista Džeremija Korbina kako da obezbedi sigurnu budućnost Velikoj Britaniji, u kojoj neće biti mesta za nepravednu kapitalističku „kazino ekonomiju“.

„Glavna misao koju bih želeo da im prenesem: ne plašite se medijskih pokušaja da vas omalovaže. Sistemski mediji će pokušati da vas rastrgnu na komade, ali vi treba da im odgovarate razumnim argumentima, sa strašću, sa smislom za humor, ne zaboravljajući sopstveno dostojanstvo“, izjavio je Varufakis.

On je naveo da se politika i ekonomska situacija u Velikoj Britaniji mnogo razlikuje od Grčke.

„Stvar nije samo u tome da je britanska ekonomija mnogo jača od grčke. Stvar je u tome da se jedna zemlja nalazi u evrozoni, a druga ne. Zato britanska vlada, nezavisno od toga koja partija dođe na vlasti, ima određeni suverenitet i određenu slobodu, koje nema ni u jednoj od zemalja evrozone“, naglasio je bivši ministar ekonomije.

Prema njegovim rečima, već pet godina Grčka se nalazi u velikoj depresiji i situacija se samo pogoršava.

„ECB, Evropska komisija, MMF i ostali — nameću nam dodatna skraćivanja, pretvarajući veliku depresiju u ogromnu“, dodao je Varufakis.

Prema mišljenju političara, ove institucije mogu da „otiru noge“ o Grčku zahvaljujući strukturi evrozone, kao i mogućnosti da u svakom trenutku zatvore banke.

„Njima je trebalo da pokažu narodima drugih zemalja — Španije, Italije, Portugalije, Irske, pa i Francuske — „ako se usudite da izaberete vladu koja će ustati protiv nas, mi ćemo vas ugušiti“, izjavio je on.

Ukrajina uvodi sankcije zbog Krima i sukoba na istoku, među njima i novinari BBC-a, Die Zeita i španjolski novinar.

Ukrajinske vlasti su objavile u srijedu da su odredile sankcije za oko 400 osoba, među kojima nekoliko zapadnih novinara i 90 pravnih osoba za koje drže da su upletene u rusko pripojenje Krima i u sukob na proruskom istoku.

Popis osoba kojima su određene sankcije, a koji je objavilo predsjedništvo, uključuje i visoke ruske i separatističke dužnosnike, ali i brojne novinare, od kojih nekoliko zapadnih.

Među njima se nalaze trojica dopisnika BBC-a u Moskvi, jedan dopisnik njemačkog lista Die Zeit i jedan španjolski novinar, prenosi Hina.

Zabranjen ulazak na ukrajinski teritorij

Njima je odsad zabranjen ulazak na ukrajinski teritorij. Sankcije su određene na godinu dana, precizira se.

Ukrajinski predsjednik Petro Porošenko je potvrdio tu odluku, koju je 2. rujna usvojilo Vijeće za nacionalnu sigurnost i obranu, dodale su vlasti.

Objava tog popisa se događa dok je samoproglašena Narodna Republika Donjeck u srijedu potvrdila da će 18. listopada održati izbore, kojima se oštro suprostavljaju vlasti Kijeva i upozoravaju da bi mogli prekinuti mirovni proces.

Rusija se ne bavi smenjivanjem režima, izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov komentarišući izjave da je Ruska Federacija 2012. godine navodno predlagala plan svrgavanja sirijskog predsednika Bašara el Asada sa vlasti.

„Rusija se ne bavi smenjivanjem režima, nikada nije predlagala ’elegantan‘ ili ’neelegantan‘ odlazak s vlasti, a to je veoma lako i proveriti. Rusija je od samog početka sirijske krize ponavljala, na najrazličitijim nivoima, da samo sirijski narod, kroz demokratske procedure, može da odredi svoju budućnost“, rekao je Peskov odgovarajući na pitanja novinara.

U intervjuu listu „Gardijan“ bivši predsednik Finske i dobitnik Nobelove nagrade za mir Marti Ahtisari je izjavio da je navodno 2012. godine Rusija predlagala plan za rešavanje krize u Siriji, a jedna od njegovih tačaka, koju je u razgovoru sa njim pomenuo stalni predstavnik Rusije u UN Vitalij Čurkin, bila je „elegantni odlazak Asada“ sa funkcije.

Peskov nije želeo da komentariše izjave američkog državnog sekretara Džona Kerija da podrška Rusije Asadu doprinosi širenju konflikta u Siriji.

„Mislim da to treba da komentariše Ministarstvo inostranih poslova Rusije“, rekao je on odgovarajući novinarima.

SAD insistiraju na ostavci Asada i zato su protiv toga da mu se pruži bilo kakva pomoć. Ruska Federacija je više puta pozivala „međunarodnu koaliciju“ da sarađuje sa sirijskim vlastima pod okriljem Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u borbi protiv Islamske države. Ranije je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio da Moskva nikada nije krila da pruža i da će pružati vojno-tehničku podršku sirijskom rukovodstvu radi borbe protiv terorizma.

Oružani sukob u Siriji traje od marta 2011. godine. U njemu je, prema podacima Ujedinjenih nacija, poginulo više od 220.000 ljudi. Vladinoj armiji suprotstavljaju se odredi boraca koji pripadaju različitim oružanim formacijama. Najaktivniji su borci ekstremističkih organizacija Islamska država i Džebhat al Nusra.

Ovo ludilo moramo odmah zaustaviti kako bi spasili svoje društvo, slobodu i indetitet - poručila je Le Pen optuživši vlast za dolazak prvog vala izbjeglica.

Predsjednica francuske krajnje desne stranke Nacionalni front Marine Le Pen dolazak izbjeglica u Europu usporedila je s invazijom barbara na Rim, javlja RT.

- Ako ništa ne poduzmemo, ovaj dolazak izbjeglica bit će kao invazija barbara u 4. stoljeću, a i posljedice će biti iste - rekla je Le Penova na skupu svoje stranke u blizini Pariza.

- Ovo ludilo moramo odmah zaustaviti kako bi spasili svoje društvo, slobodu i identitet - poručila je Le Pen optuživši sadašnju francusku vlast, ali i dio opozicije za dolazak prvog vala izbjeglica.

- Lideri su odlučili primiti izbjeglice, a da o tome nisu pitali svoje građane. Ti isti lideri uništili su Libiju i nastavljaju destabilizirati Siriju - kaže Le Pen.


Kontroverzna francuska političarka već je i ranije pokazivala netrpeljivost prema muslimanima uspoređujući ih s nacističkom invazijom.

Ako Rusija ne prestane da podržava predsednika Sirije Bašara Asada čeka je dalja izolacija - saopštio je portparol Stejt departmana Džon Kirbi.

„Iamo različite instrumente kojima to možemo da obezbedimo” - naglasio je Kirbi, ali je odbio da otkriva podrobnosti, naglasivši:

„Ne želim da iznosim nikakve pretpostavke povodom budućih sankcija”.

Sat ranije je portparol Bele kuće Džoš Ernest izjavio da Vašington povodom Sirije želi „konstruktivniju saradnju Rusije sa koalicijom koja se bori protiv Islamske države”.

Pritom je podvukao: „Konstruktivna uloga podrazumeva mnogo toga, a ne samo vojne kontakte. Samo, takva uloga isključuju podršku Asadu”.

Odmah u nastavku, i on je upozorio Moskvu da će se Rusija - bude li i dalje podržavala „Asadov režim” - suočiti sa još većom međunarodnom izolacijom”. Odnosno: da će biti još izolovanija od međunaroddne zajednice”.

Reagujući na ovo, portparol Vladimira Putina - Dmitrij Peskov - rekao je da je američka pretnja Rusiji daljom izolacijom neostvariva.

Odmah je dodao da je Putin otvoren za dijalog sa Barakom Obamom, ali da zasad dogovora o tome još nema.

Ernest je izbegao da američkim novinarima otkrije: da li Barak Obama planira da povodom Sirije telefonski razgovara sa ruskim kolegom Putinom. Ako planira - kada bi do toga moglo doći?

Ernest je, zapravo, odgovorio, ali ovako: „Do tog razgovora će doći kada naš predsednik odluči da će razgovor sa predsednikom Putinom biti u našem interesu. Tada će on podići slušalicu i pokušati da dogovori razgovor sa Kremljom”.

Strana koja ratuje je Rusija i ona ratuje protiv celog sveta, kaže šef za javnu diplomatiju NATO alijanse, Gerlinda Nihus, u intervjuu za ukrajinski list „Evropska pravda“.

U toku je informacioni rat koji je otpočela Rusija, kaže ona.

„Rusija se naoružala informacijama, ona aktivno plasira dezinformacije u vezi kvaliteta oružja, ali i o tome ko je na kojoj strani u konfliktima. Očigledno je to da Rusija vodi rat i protiv Ukrajine, i protiv NATO alijanse, i protiv celog sveta.“ - kaže Nihusova.

„NATO ne odgovara propagandom na propagandu. Iako se ruska propaganda pokazala veoma efikasnom, kritički odnos naspram Rusije je u porastu.“ - kaže prva žena NATO diplomatije.

„U mojoj zemlji, u Nemačkoj, preko 70% ljudi ima negativan odnos naspram Rusije i njenog lidera Vladimira Putina.“ - kaže Nihusova i dodaje da ogromna podrška koju Putin uživa u samoj Rusiji predstavlja „dosta složen problem“.

„Dopreti do ruskojezičnog stanovništva, posebno onog dela koji živi u Rusiji, veoma je teško. Međutim, mi dajemo sve od sebe.“ - kaže Nihusova.