"Najvažniji civilizacijski zadatak jeste zaštita planete od ekološke i klimatske degradacije", rekao je Putin na forumu "Razvoj parlamentarizma".

Šef države je naglasio da traganje za balansom između tehnologije i ekosfere ne znači odbacivanje progresa. Putin je dodao da ogromna uloga u konsolidaciji napora države i naroda u rešavanju zajedničkih problema pripada parlamentarnom društvu.

On smatra da će razvoj tehnologija uticati na politiku, otvoriti nove mogućnosti za širenje neposredne demokratije, ali da ipak treba imati na umu da je glavni izvor vlasti narod.

Putin priznaje da tehnologije — veštačka inteligencija, društvene mreže, rad sa velikim podacima mogu odigrati ogromnu pozitivnu ulogu u povećanju transparentnosti i demokratizaciji društveno-političkog života, u jačanju demokratskih institucija. Ipak, ruski lider smatra da je to moguće samo ako budemo svesni da "digitalizacija" ne može zameniti slobodu i da je narod uvek izvor vlasti, da je upravo čovek njegova glavna baza.

"Optužbe protiv Rusije za mešanje u američke izbore su vrhunac apsurda. Opšte je poznato kako se sve to završilo — ni sa čim, sa neuspehom", objasnio je Putin.

Prema njegovim rečima,, odsustvo zavere potvrđeno je i nalazima komisije američkog specijalnog tužioca Roberta Milera:

"Nisu uspeli da prikupe činjenice, samo zato što one i ne postoje".

"Interesantno je da su sankcije, nametnute našoj zemlji pod izgovorom ovih optužbi, još uvek na snazi. Iste vrste je i buka oko ruskog mešanjau izborne procese u Evropskoj uniji. To je objavljeno neposredno pred izbore za Evropski parlament. Činilo se da su u pitanju bili pokušaji da se Evropljanima unapred predloži da je upravo 'zlokobno mešanje Rusije' bilo razlog za loše rezultate pojedinih političkih snaga", istakao je ruski lider.

"Ali, glavni cilj njihovih autora ostao je isti: nastavak satanizacije Rusije u očima građana Evropske zajednice", dodao je Putin.

"Želim da budem veoma jasan: mi se nismo mešali i ne nameravamo da se mešamo u unutrašnje poslove ni zemalja Evropske unije ni drugih zemalja sveta. To je naša ključna razlika u odnosu na Sjedinjene Američke Države i neke od njihovih saveznika koji su, na primer, podržali državni prevrat u Ukrajini u februaru 2014. godine", naglasio je Putin.

Sistem bezbednosti u svetu, prema njegovim rečima, mora biti jedinstven i nedeljiv.

Putin se osvrnuo i na pitanje potencijalnog susreta sa novoizabranim ukrajinskim predsednikom, rekavši da bi takav sastanak bio moguć, ukoliko bi Vladimir Zelenski počeo da ispunjava svoja predizborna obećanja u vezi sa uspostavljanjem direktnog kontakta sa građanima u Donbasu.

Odgovarajući na pitanje o opasnostima Rusije u vezi sa širenjem NATO i sa optužbama Istočne Evrope o mogućim agresivnim potezima Moskve, Putin je rekao da je za "prevazilaženje sadašnje nezdrave situacije neophodno odustati od arhaičnih koncepata 'obuzdavanja' iz vremena Hladnog rata i 'blokovske filozofije'".

Prema Putinovom mišljenju, savremeni bezbednosni sistem — "treba da se zasniva na osnovnim principima međudržavne komunikacije, sadržane u Povelji Ujedinjenih nacija i u Helsinškom aktu, a koji uključuju i neprimenjivanje sile ili pretnje silom, nemešanje u unutrašnje poslove suverenih država i mirno, političko rešavanje sporova".

On je istakao i da Rusija ceni napore Italije u jačanju uzajamnog razumevanja na evroatlantskom prostoru i uvek je otvorena za zajednički rad sa italijanskim i drugim zapadnim partnerima u borbi protiv stvarnih bezbednosnih izazova i pretnji, uključujući i međunarodni terorizam, trgovinu narkoticima i sajber-kriminal.

Komentarišući odnose sa Ukrajinom, Putin je izjavio da su dijalog i poboljšanje odnosa Moskve i Kijeva mogući, ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski ispuni svoja predizborna obećanja i — "započne direktan razgovor sa svojim sunarodnicima u Donbasu i prekine da ih naziva separatistima", kao i pod uslovom da ukrajinske vlasti poštuju Minske sporazume i ne ignorišu ih.

Predsednik Rusije je dodao i da — "građani Ukrajine od Zelenskog i njegovog tima ne očekuju deklaracije, već stvarne akcije, što brže promene na bolje".

Putin je istakao da će nove ukrajinske vlasti morati da rešavaju probleme preostale od prethodnog rukovodstva zemlje.

"Prisilna ukrajinizacija, zabrana upotrebe ruskog jezika za milione građana Ukrajine, uključujući i zabranu predavanja na ruskom na univerzitetima i školama; divljanje neonacizma, građanski sukob na jugoistoku zemlje, pokušaji bivših vlasti da unište krhki međuverski svet — samo su mali deo neprivlačnog 'prtljaga' sa kojim će morati da se suoči novi predsednik", istakao je prvi čovek Rusije.

"I, naravno, vlasti u Kijevu moraju, konačno, da shvate da sukob između Rusije i Ukrajine nije u zajedničkom interesu, već je u najboljem interesu obe strane razvijanje pragmatične saradnje, zasnovane na poverenju i na uzajamnom razumevanju. Mi smo spremni za to", zaključio je predsednik Rusije Vladimir Vladimirovič Putin.