Francuski naučnici su došli do zaključka da je u mnogim zemljama smrtnost od kovida-19 niža zbog specifičnosti njihovih nacionalnih kuhinja. Istraživanja su pokazala da određena hrana, ako se redovno konzumira, može smanjiti verovatnoću prodiranja virusa u organizam, kao i njegovo destruktivno dejstvo.

Neki prehrambeni proizvodi imaju funkciju prirodnog štita od virusa. Tu činjenicu su otkrili francuski istraživači koji su se zapitali zašto su u nekim zemljama stope obolelih i preminulih od kovida-19 značajno niže od onih kod njihovih suseda.

Na primer, u Iranu je stopa smrtnosti visoka, dok je u susednoj Turskoj i Turkmenistanu znatno niža. U Nemačkoj je broj obolelih i smrtnost niža nego kod najbližih suseda, a Južna Koreja je lider po ovim pokazateljima u svom regionu.

Jogurt i kefir — "živi štit" protiv virusa

Grupa od 25 naučnika na čelu sa profesorom pulmologije na Univerzitetu Monpelje, doktorom Žanom Buske (on je i bivši predsedavajući Svetske alijanse za borbu protiv hroničnih respiratornih bolesti SZO), obavezala se da identifikuje šta je zajedničko za zemlje sa najmanjim brojem obolelih. Uzimajući zemlje sa najnižim stopama smrtnosti u poređenju sa njihovim susedima (Turska, Grčka, Bugarska, Nemačka i Južna Koreja), istraživači su pronašli zajedničke elemente ishrane u tim zemljama.

Stanovnici Turske, Grčke i Bugarske redovno piju jogurt i kefir, koji predstavljaju "živi štit" protiv virusa. Naravno, u određenoj meri fermentisani mlečni proizvodi su uključeni u ishranu svih naroda, ali u ovim zemljama se ovo radi redovno, kako samostalno, tako i kao deo drugih jela.

Ranija istraživanja o antitelima koronavirusa, proteinima u krvi koji štite telo od naknadnih infekcija, govore da bi oni mogli da izblede u roku od nekoliko meseci.

Međutim, mnoga takva istraživanja nisu uzela u obzir višeslojnu odbranu našeg imunološkog sistema od raznih napada, konkretno, odbačena je uloga belih krvnih zrnaca koja poseduju impresivne moći sećanja. Ova krvna zrnca telu pomažu da se podigne na viši nivo u borbi protiv virusa.

Studija koja je objavljena u časopisu ''Cell'' sugeriše da svi koji dobiju kovid 19, čak i oni s blagim simptomima ili potpuno asimptomatski razviju T ćelije u telu koje identifikuju i uništavaju zaražene ćelije i informišu B ćelije o tome kako da razviju nova antitela koja će se boriti protiv virusa.

Ove T ćelije u telu mogu ostati i godinama, dok nivo antitela stvorenih u organizmu s vremenom opada nakon infekcije, prenosi Kliks.

Autori ove studije su analizirali krv 206 osoba u Švedskoj koje su imale kovid 19 s različitom kliničkom slikom. Otkrili su da, bez obzira na to da li se osoba oporavljala od teškog ili blagog slučaja, u svakom slučaju razvije snažne T ćelije, sposobne da odgovore kasnijim napadima virusa.

Još nekoliko sličnih optimističnih studija je urađeno u poslednje vreme. Studija koja je objavljena u julu je otkrila da su u grupi od 36 oporavljenih bolesnika svi proizveli memorijske T ćelije. U Nemačkoj su naučnici došli do rezultata da je 80 odsto pacijenata koji su učestvovali u istraživanju razvilo T ćelije specifično za ovaj virus.

Interesantno je otkriće i to da čak i ljudi koji nikada nisu bili izloženi koronavirusu mogu imati zaštitne T ćelije. Objašnjenje za takve rezultate naučnici vide u fenomenu koji nazivaju unakrsna reaktivnost - T ćelije verovatno potiču od prethodne izloženosti nekim drugim koronavirusima, onima koji izazivaju uobičajene prehlade.

Iako ova vest o T ćelijama obećava, naučnici još ne znaju koliko tačno traje imunitet na koronavirus. Dobra stvar je što nakon infekcije njihov broj ne opada kao kod antitela, štaviše, studija je pokazala da se broj T ćelija čak i povećava tri meseca nakon simptoma koronavirusa.

Više od 40 posto ispitanika bori se sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem koji proizilaze iz pandemije korona virusa.

Novo istraživanje američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) otkrilo je da se skoro 41 posto ispitanika bori sa problemima u vezi sa mentalnim zdravljem koji proizilaze iz pandemije korona virusa - kako u vezi sa samom pandemijom, tako i mjerama koje su preduzete za njeno suzbijanje, uključujući fizičko distanciranje i ostajanje kod kuće.

"Primjetno povišena prevalenca prijavljenih štetnih mentalnih i bihevioralnih zdravstvenih stanja povezanih sa pandemijom COVID-19 ističu širok utjecaj pandemije i potrebu za sprečavanjem i liječenjem ovih stanja", napisali su autori studije, objavljene u časopisu Morbidity and Mortality Weekly Report.

U internetskom istraživanju, u kojem je učestvovalo više od 5400 odraslih koji žive u SAD-u, provedenom tokom posljednje sedmice juna, 40,9 posto ispitanika je prijavilo bar jedan problem u ponašanju ili u vezi s mentalnim zdravljem, prenosi Tanjug, pozivajući se na CNN.

Znatan porast anksioznosti i depresije

Od toga je 31 posto izjavilo da su iskusili simptome anksioznosti ili depresije, 26 posto je reklo da su doživjeli traume ili simptome poremećaja povezanih sa stresom, 13 posto je reklo da je započelo ili povećalo upotrebu psihoaktivnih supstanci, dok je 11 posto reklo da je ozbiljno razmatralo samoubistvo u posljednjih 30 dana.

Već pet meseci slušamo o tome kako je osnovni pokazatelj da li neko ima koronavirus PCR test, ali - kako on zapravo "radi" i koliko je pouzdan.

Velika većina ne zna ni da se kod nas rade dve vrste testova, odnosno oni koji ciljaju dva, kao i oni koji ciljaju tri gena. Ovaj drugi je, pretpostavljate, precizniji. Nepoznato je to koliko ih plaćamo, pogotovo što su oni za sve građane koji imaju zdravstvene tegobe besplatni, a uvozimo ih iz više zemalja.

"Testovi koje uvozimo iz Kine ciljaju dva gena, dok južnokorejski, koji su precizniji, ciljaju tri gena i specifičniji su za određeni virus, u ovom slučaju za kovid 19. To znači da će takav test manje da pogreši. Mi smo zadovoljni i kineskim i južnokorejskim testovima", otkriva za B92.net mikrobiolog dr Ana Lončar koja radi u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju koji od 6. aprila ove godine radi PCR testiranje na koronu.

Komercijalni testovi uvek nude određivanje dva gena i to je preporuka i Svetske zdravstvene organizacije. I to, kako navodi dr med. biohemije Milka Popović, najpre testiranje gena E nakon čega sledi potvrdni test gena RdRp koji se mogu koristi za skrining prvog reda slučajeva kovid 19. Određivanje samo jednog nije dovoljno za dijagnostiku, može biti eventualno za neki skrining ili studiju, ali kada je reč o dijagnostici uvek se određuju dva gena minimum.

"Preporučljivo je koristiti najmanje dve molekularne mete kako bi se izbegla situacija potencijalnog genetičkog odstupanja SARS-CoV-2 i unakrsne reakcije sa drugim endemskim koronavirusima. Neki testovi određuju gene proteina nukleokapsida N1 i N2, a neki na primer protein omotača E i još neki gen koji je tipičan za ovaj virus. Treći gen koji se najčešće određuje je humani gen i uvek je u sklopu testa kao kontrola", objašnjava dr Popović koja je konsultant u Beo-lab laboratoriji u kojoj čekaju na odluku Vlade RS da se uključe u testiranje na kovid-19.

Kako kažu naše sagovornice, vreme koje je potrebno da bi se test obavio je između 12-24 sata. Nema velike razlike u vremenu određivanja. Ponekad se na rezultat testa duže čeka, zavisno od opterećenja u laboratoriji kao i od toga da li test treba da se ponovi.

Trenutno na svetskom tržištu ima dosta proizvođača PCR testova i geni koji se testiraju se razlikuju od proizvođača do proizvođača. Verujemo i da se cene razlikuju u zavisnosti od toga koji se geni koriste, kao i od toga ko proizvodi testove.

Tačna cena testova koje Srbija uvozi i dalje je nepoznata. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, koji je zadužen za nabavku istih, nismo dobili informaciju o njihovoj ceni.

REMDESIVIR - Maske su pale, a stvari su postale i više nego jasne. Uz pomoć "pete kolone", korporacije su dobile bitku, jer svi naručuju vrlo upitna cjepiva, a sada i lijekove.

Europska komisija je kupila za sve svoje članice kontroverzni lijek Remdesivir, a račun od 63 milijuna eura ćemo platiti mi, iako to nismo tražili. "Pazite, ovo je samo prva narudžba", tvrde agencije. Kao da probaju puls ovcoidima, a kada prva pilula prođe, druge će ići puno lakše.

Briselska birokratska tvorevina odavno nemilice troši naš novac, dok im narodi 27 članica ulaze u agoniju iz koje se neće izvući sljedećih 20 godina.

Remdesivir nije obična "pepermint bombona" koja ne djeluje, a skupo košta, te se nalazi esencijalnoj listi koju su progurali razni farmaceutski lobiji. Ne, Remdesivir je lijek za sve i ništa s ozbiljnim nuspojavama i brutalno visokom cijenom u odnosu na klorokin kojem je istekao petent i koji se doista može kupiti po cijeni pepermint bombona. Klorokin djeluje i spasio je mnoge kojima je prijetila malarija, a danas, prema profesoru Didieru Raoulutu, uspješno smanjuje smrtnost oboljelih od koronavirusa.

Remdesivir je stvorila kontroverzna američka korporacija Gilead Sciences tvrdeći da liječi Ebolu, a naknadno je ovaj lijek povučen jer rezultati nisu bili zadovoljavajući.

Iako su se antitela pokazala od neprocenjive vrednosti u praćenju širenja pandemije, ona možda nemaju vodeću ulogu u stvaranju imuniteta, kako se ranije smatralo.

Dok najnovija istraživanja ukazuju na to da se antitela protiv Kovida-19 mogu izgubiti posle samo tri meseca, nova nada osvanula je na horizontu: zagonetne T-ćelije.

Dokazi se već neko vreme gomilaju. Naučnici su prvo otkrili pacijente koji su se oporavili od infekcije Kovidom-19, ali na misteriozan način nisu imali antitela protiv njega.

Zatim se ustanovilo da bi se to moglo pojaviti kod znatnog broja ljudi. A onda je otkriveno da mnogi od onih koji razvijaju antitela kao da ih gube posle samo nekoliko meseci.

Ukratko, iako su se antitela pokazala od neprocenjive vrednosti u praćenju širenja pandemije, ona možda nemaju vodeću ulogu u stvaranju imuniteta, kako se ranije smatralo.

Ako želimo da steknemo dugotrajnu zaštitu, sve više se čini da njen izvor mora biti nešto drugo.

Ali dok je svet bio zaokupljen antitelima, naučnici su počeli da uviđaju da možda postoji drugačiji vid imuniteta - onaj koji je, u nekim slučajevima, godinama neprimećen obitavao u telu.

Zagonetni tip belih krvnih zrnaca postaje sve značajniji. I iako dosad nije mnogo figurirao u svesti javnosti, mogao bi se pokazati ključnim u borbi protiv Kovida-19.

Mogao bi to biti veliki trenutak za T-ćelije.

T-ćelije su vrsta odbrambenih ćelija čiji je osnovni zadatak da pronađu i ubiju invazivne patogene ili inficirane ćelije. One to čine služeći se proteinima na svojoj površini, koji su u stanju da se povežu sa proteinima na površini uljeza.

Svaka T-ćelija je veoma specifična - postoje bilioni mogućih verzija tih površinskih proteina koji su u stanju da prepoznaju različite mete.

Zbog toga što T-ćelije mogu da se zadrže u krvi godinama posle infekcije, one doprinose i "dugotrajnoj memoriji" imunskog sistema i omogućuju mu da odgovori brže i efikasnije kada se izloži starom neprijatelju.

Nekoliko studija je pokazalo da ljudi inficirani Kovidom-19 uglavnom imaju T-ćelije koje mogu da targetiraju taj virus, bez obzira na to da li su dobili simptome. To je sve u okvirima poznatog.

Ali naučnici su nedavno takođe otkrili da neki ljudi na testovima mogu biti negativni na antitela protiv Kovida-19, a pozitivni na T-ćelije koje su u stanju da identifikuju virus.

To dovodi do pretpostavke da bi neki nivoi imuniteta protiv bolesti mogli biti dvostruko prisutniji nego što se ranije mislilo.

Najčudnije u svemu je to što su naučnici, kada su testirali uzorke krvi uzete mnogo godina pre izbijanja pandemije, pronašli T-ćelije posebno skrojene kako bi detektovale proteine na površini Kovida-19.

To navodi na zaključak da su neki ljudi već imali neki nivo zaštite protiv virusa pre nego što je on uopšte zarazio čoveka. I čini se da taj procenat uopšte nije mali: 40-60% osoba neizloženih virusu imalo je te ćelije.

Sve su veći izgledi da bi T-ćelije mogle biti skriveni izvor imuniteta na Kovid-19.

Ključna uloga T-ćelija mogla bi i da razreši neke začkoljice koje dosad nismo mogli da objasnimo - od dramatičnog uvećanja rizika od zaražavanja kako raste starosna dob do misterioznog otkrića da virus može da uništi slezinu.

Definisanje važnosti T-ćelija nije samo pitanje stručne znatiželje. Ako bi naučnici saznali koji aspekti imuno sistema su najvažniji, mogli bi da usmere svoje napore u stvaranje delotvornih vakcina i tretmana.

Svako treće dete širom sveta ima koncentracije olova u krvi u nivoima koji mogu dugoročno naštetiti zdravlju, otkrila su nova istraživanja.

Oko 800 miliona dece i mladih ljudi ispod 19 godina verovatno će imati nivo olova u krvi iznad ili iznad 5 mikrograma po decilitru (5 mg/dl), navodi se u izveštaju koji prenosi Gardijan.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji ne postoji bezbedan nivo izloženosti olovu, jer čak i u veoma niskim koncentracijama deluje kao opasan toksin, ali nivoe iznad 5 mg/dl američki centri za kontrolu bolesti smatraju razlogom za akciju.

Nalazi iz istraživanja Instituta za zdravstvenu metriku i procenu, koje je objavio Unicef, ukazuju na trenutne opasnosti za decu od olova, koje se već decenijama ne koristi u benzinima, bojama i vodovodnim cevima.

"Ovo je apsolutno šokantna brojka", rekao je Nikolas Ris, politički stručnjak u Unicefu i autor izveštaja.

"Znamo već dugo za otrovnu prirodu olova, ali nismo znali koliko je ona rasprostranjena i koliko dece je pogođeno", dodaje Ris.

Olovo je snažan neurotoksin i velika izloženost tom metalu može izazvati smrt, dok niži nivoi izazivaju simptome u rasponu od bola, povraćanja i napada do problema u razvoju, mentalnih teškoća i poremećaja raspoloženja, navodi Tanjug.

Niži nivoi takođe mogu izazvati prerano rođenje dece.

Odakle olovo i zašto su deca ugrožena?

Imunološki sustavi nekih ljudi koji nisu bili izloženi koronavirusu mogli bi biti bliski s patogenom, što bi moglo smanjiti ozbiljnost bolesti ako takva osoba dobije covid-19, pokazuje nova studija o kojoj piše CNN.

Studija je u srijedu objavljena u znanstvenom časopisu Nature on Wednesday i otkrila je da u uzorku od 68 zdravih odraslih osoba u Njemačkoj, koje nisu bile izložene koronavirusu, njih 35 posto ima T-stanice u krvi koje su reaktivne na virus.

Što su T-stanice?

T-stanice su dio imunološkog sustava koji pomaže zaštititi tijelo od infekcije. Reaktivnost T-stanica sugerira da je imunološki sustav možda imao iskustva sa sličnom infekcijom i da bi mogao koristiti to pamćenje u borbi protiv nove infekcije. Kako bi njihov imunološki sustav mogao imati reaktivne T-stanice ako nikad nisu imali covid-19?

One su vjerojatno stečene u prethodnim infekcijama endemskim koronavirusima, napisali su u studiji znanstvenici s raznih institucija iz Njemačke i Velike Britanije. Korištenje ove memorije T-stanica s druge slične infekcije u odgovoru na novu infekciju naziva se "unakrsna reaktivnost".

Nova studija uključivala je analizu uzoraka krvi 18 pacijenata s covidom-19 u dobi od 21 do 81 godine te zdravih donatora u dobi od 20 do 64 godine iz Njemačke.

Imunitet na koronavirus kod osoba koje su preležale infekciju u većini slučajeva neće nestati ni posle nekoliko meseci, objašnjava za Nova.rs naš biolog Željko Radulović.

"Imunitet na koronavirus gubi se posle nekoliko meseci" bio je naslov članka koji je objavio "Gardijan", a koji je naš portal preneo. Članak govori o istraživanju koje su sproveli naučnici londonskog Kings koledža nad 90 pacijenata bolnice Gaj i Sejnt Tomas - oni su merili nivo antitela u krvi onih koji su preležali koronavirus, tri meseca nakon infekcije. Zapazili su da je kod 17 odsto pacijenta nivo antitela drastično opao, što je navelo novinare "Gardijana", kao i nas, da izvučemo zaključak da se imunitet koji osoba stekne može izgubiti, i da samim tim postoji opasnost od reinfekcije, a i ideja o kolektivnom imunitetu "pada u vodu". Ipak, to zapravo nije tačno, na šta nam je ukazao doktor bioloških nauka Željko Radulović.

Dr Radulović, koji je docent na "Stephen F. Austin State University" u Teksasu, objasnio nam je kroz nekoliko argumenata zašto su mnogi pogrešno protumačili ovo istraživanje.

Pre svega, opadanje antitela nije neočekivano i to nije znak da imunitet na virus ne postoji. Zatim, ovo istraživanje nije reprezentativno za čitavu populaciju, a takođe i ne ruši korist koju možemo dobiti od kolektivnog imuniteta. Istraživanje takođe ne implicira da će doći do reinfekcija. Ali, krenimo od početka.

Mere fizičkog distanciranja, koje su zbog pandemije koronavirusa uvedene širom sveta, dovele su do znatnog smanjenja broja slučajeva drugih zaraznih bolesti, pa je tako broj zaraženih gripom rekordno nizak.

U Kini, koja je zbog pandemije prva uvela opsežne mere karantina, broj slučajeva bolesti kao što su male boginje, zauške, kao i neke polne bolesti, znatno je opao, a najveći pad - od više od 90 odsto - zabeležen je u broju slučajeva gripa.

U nedavnom izveštaju o rasprostranjenosti gripa, zdravstvene vlasti Kanade istakle su "izuzetno nizak" broj slučajeva gripa u toj zemlji, a isto važi i za druge zemlje koje podatke o toj bolesti objavljuju sedmično, kao što su Velika Britanija i Australija.

Prema najnovijem izveštaju nadležnih u Južnoj Koreji, broj slučajeva gripa u toj zemlji za 83 odsto je manji u odnosu na isti period prošle godine, a jedna sidnejska bolnica trenutno beleži rekordno nizak broj pacijenata sa virusnim infekcijama koje nisu prouzrokovane koronavirusom, navodi Rojters.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da od gripa u svetu godišnje teško oboli tri do pet miliona ljudi, a umre do pola miliona ljudi.

Dok je, sa jedne strane, pad broja slučajeva gripa smanjio broj preminulih od te bolesti, kao i pritisak na zdravstvene sisteme zemalja širom sveta, stručnjaci strahuju da bi, sa druge strane, rekordan pad stope zaraze gripom mogao imati negativan uticaj na imunitet stanovništva u narednim sezonama gripa, navodi Rojters.