Istraživanja su postojala i pre pandemije, ali je korona-virus ponovo doveo do diskusije o genetski zasnovanoj vakcini. Kakve šanse ona donosi, sa kakvim je rizicima skopčana?

Prema široko važećoj teoriji, virusi su prodrli u organizam i u ćelijama su sposobni da se razmnožavaju. Oni u određenim ćelijama ponekad, ali ne uvek, izazovu simptome bolesti. Imunosistem može da prepozna virus i napadnute ćelije i da ih odbrambenom reakcijom odstrani. To imunosistemu uspeva kod najvećeg broja virusa, ali ne kod svih - izuzetak je, recimo, HIV.

Šta je obična vakcina?

Uobičajena vakcina podrazumeva unošenje oslabljenih ili umrtvljenih izazivača bolesti, ili njihovih delova, u organizam. Prema važećoj medicinskoj školi, imunosistem reaguje na strana tela antitelima i memoriše taj odgovor u "memorijske ćelije". Tako organizam u sledećem susretu sa virusom reaguje bolje i efektivnije, pa se virusna infekcija sprečava ili u najmanju ruku bivaju sprečeni teži oblici bolesti. Što bi značilo da telo postaje imuno. U kojoj meri i koliko to traje - to zavisi od mnogo faktora.

Šta su vakcine zasnovane na DNK i RNK?

Ovakve vakcine sadrže genetske informacije izazivača bolesti. Ćelije organizma u koje se unese vakcina prevode te informacije u proteine. Bezazleni delovi virusa takođe izazivaju odbrambeni odgovor imunosistema. Tako organizam i posle ove vakcine može brže da reaguje na pravi virus.

Vakcina na bazi RNK - ribonukleinske kiseline - se unosi u organizam u obliku takozvane "informacione RNK", koja sadrži neku vrstu uputstva za izgradnju antigena, proteina koji provociraju odgovor imunosistema.

Vakcine na bazi DNK - dezoksiribonukleinske kiseline - funkcionišu slično, ali molekuli DNK moraju najpre da prodru u jezgro ćelije da bi ih "informaciona RNK" prepoznala i potom tu poruku iznela iz ćelijskog jezgra.

Prednosti ovih vakcina su mogućnost proizvodnje veće količine u kratkom vremenu i uz manje mere bezbednosti - za proizvodnju nije potreban uzročnik ili njegovi delovi. I vakcinisanje je jednostavnije takozvanim "vakcinacionim pištoljima".

Rizici koje donose ovakve vakcine

Vakcine zasnovane na DNK i RNK sa sobom nose teoretski mogućnost da unošenjem stranog genetskog materijala u ćeliju on prodre u genetski materijal, genom, same ćelije. Moguće posledice su pojačano formiranje tumora ili autoimune bolesti. Obimna ispitivanja na životinjama nisu potvrdila ovu mogućnost.

Nasuprot tome, vakcina zasnovana na RNK ne prodire u ćelijsko jezgro, pa ne postoji ni teorijska opasnost da bude integrisana u genom ćelije domaćina. Teoretski je ipak moguće da virusi koji su prisutni u ćeliji "prepišu" RNK u DNK i tako ipak dospeju u genetsku strukturu domaćina. Do sada takav proces nije zabeležen.

Svi ovi teoretski rizici, koji navodno nisu zabeleženi u praksi, odnose se na manji broj ćelija u organizmu, a ne na genom čoveka koji je vakcinisan. Tvrdnja da ovakve vakcine utiču na čovekov genom je netačna.

Ovakve vakcine su relativno nestabilne i moraju se stabilizovati, osim toga, potrebni su im transportne materije, na primer nanočestice. Neželjena dejstva nisu dovoljno ispitana, ali pre izdavanja dozvole za proizvodnju i ovi aspekti moraju da se pokriju u velikim kliničkim studijama.

Kakva su iskustva?

Do sada ni jedna vakcina, bazirana na DNK i RNK, nije dobila dozvolu za primenu na ljudima. Više njih se nalazi na kliničkom ispitivanju - vakcina se daje dobrovoljcima. Za vakcinisanje životinja nekoliko ovakvih vakcina je već dobilo dozvolu.

U Evropskoj uniji je moguće da se dozvola dobije za celi prostor Unije, ako se traži dozvola za primenu vakcine od Evropske agencije za lekove (EMA). Dve države članice preuzimaju u ime svih ocenu vakcine. U Nemačkoj je nadležan Institut Paul Erlih (PEI) pri Saveznom institutu za vakcine i biomedicinske lekove.

Trenutno se radi i na drugim vrstama vakcine - belančevine uzročnika se takođe upotrebljavaju kao antigen. Postoje i takozvane vektor-vakcine koje upotrebljavaju bezazlene viruse da bi izazvale odgovor imunosistema.

Slušanje Mozartove glazbe ne izaziva samo ugodu, nego može utjecati na poboljšanje zdravstvenog stanja, dokazali su kanadski znanstvenici koji tvrde da su kompozicije austrijskog skladatelja smanjile broj napadaja u pacijenata koji boluju od epilepsije.

Po podacima Svjetske zdravstvene organizacije (WHO) epilepsija, najčešći neurološki poremećaj, pogađa otprilike 50 milijuna ljudi u svijetu.

Provedeno istraživanje na jednoj Mozartovoj Sonati

Rezultati manje studije objavljeni u časopisu Epilepsia Open mogu biti ključ za otkrivanje potencijalne medicinske koristi od glazbe.

Znanstvenici su u istraživanju koristili Mozartovu "Sonatu za dva klavira u D duru, K 448" i prerađenu, živahniju verziju iste skladbe da bi ispitali hoće li ona pozitivno djelovati na epileptično stanje pacijenata.

"U posljednjih 15 do 20 godina puno smo saznali o tomu na koji način slušanje Mozartove glazbe pomaže pacijentima s epilepsijom i smanjuje učestalost napadaja", rekao je glavni autor studije dr. Marjan Rafiee s Instituta za mozak u Torontu.

"Dosad nije bilo odgovora na pitanje hoće li sličan učinak polučiti i slušanje drugoga auditivnog poticaja, odnosno kontrolne skladbe", dodao je Rafiee.

No pritom se liječnici nisu odučili za skladbu nekoga drugog skladatelja, već su dijelom izmijenili glazbenu strukturu izvorne verzije Mozartove sonate.

To sam rekao od prvog dana! Neizbježno je da ćete imati one koji će odbiti uzeti cjepivo, iako je predsjednik Trump promovirao da je cjepivo na putu i da će vjerojatno biti dostupno prije kraja godine.

Što će se dogoditi nakon odobrenja cjepiva? Hoće li nas se prihvatiti na cijepljenje jer se u protivnom nećemo moći vratiti poslu, a naša djeca neće moći ići u škole? Hoće li tvrtke odbiti ulaz svojim zaposlenicima jer nisu cijepljeni? Zamislite predstojeće tužbe, to je razlog zašto vođa Senata Mitch McConnell želi pisati o zakonodavstvu kojim se tvrtke oslobađaju tužbi.

Razvoj bilo koje vrste cjepiva zahtijeva pažljivo, metodično istraživanje i spremnost da se ideje koje se ne pokažu dobre odbace i da se počne ispočetka. Ne vidim da se to događa, a pritisak da se proizvede cjepivo usljed pandemije bi bilo pogubno za sve aspekte života. S nekoliko tvrtki i grupa koje pokušavaju biti prvi koji će donijeti cjepivo na tržište, bojim se da bi tvrtka koja dobije odobrenje možda mogla biti ona koja ima najbolje političke veze, a ne ona koja ima najbolje i najsigurnije cjepivo. Uzimajući u obzir broj povlačenja i vraćanja lijekova koji se stavljaju na tržište u posljednjih nekoliko godina, američka Uprava za hranu i lijekove nema najbolje iskustvo u istraživanju cjepiva.

Pitam još jednom: kako javnost može vjerovati lijeku koji je užurbano napravljen dok znanstvena zajednica još uvijek uči o ostalim zdravstvenim problemima koje je virus stvorio kod ljudi koji su se zarazili i nastavili živjeti? Vlada ne daje nikakvo pouzdanje da će sve što se proizvede biti u našem najboljem interesu.

Kako ne možete biti ozbiljno skeptični prema bilo kojem cjepivu proizvedenom u trenutnoj klimi mržnje, straha i političkog pritiska? Trebali biste biti. Iskušavanje eventualnog cjepiva protiv Covida-19 djeluje mi jednako pouzdano i sigurno kao i iskušavanje nekog od napitaka iz Harryja Pottera.

Cjepiva NIKADA ne bi smjela biti obvezna. Ne morate biti protivnik cijepljenja da ne vjerujete cjepivima koja su nastala na temelju brzih ispitivanja, a posebno za ona cjepiva koja su nastala bez longitudinalnih studija. Nisam jedino ljudsko biće na ovom planetu koje osjeća da nisu sva cjepiva sigurna. Mnogi se boje da bi ugrozili svoj imunološki sustav, dok zajednica protiv cijepljenja ima neke valjane razloge zašto je protiv toga. Sve razloge za zabrinutost treba saslušati. Samo guranje pod obavezno za ljude protivi se temeljnim ljudskim pravima.

Novo istraživanje pronašlo je dokaze da bi razina željeza u krvi mogla igrati ulogu u tome koliko ćemo dugo živjeti.

Premda studije o dugovječnosti uvijek treba uzimati sa zrnom soli, ova najnovija je poprilično impresivna zbog veličine uzorka. Naime, u nju su bile uključene genetske informacije preko više od milijun ljudi i to iz tri javne baze podataka. Znanstvenici su se prilikom analize podataka usredotočili na tri ključne mjere starenja: prosječan životni vijek (eng. lifespan), godine bez ikakvih bolesti (eng. healthspan) te doživljavanje vrlo visoke starosti (eng. longevity).

Uvidjeli su da je 10 ključnih regija genoma povezano s dugim životom, uključujući i set gena koji određuje na koji način naše tijelo metabolizira željezo. Ukratko, izgleda da je prevelika razina željeza u krvi povezana s većim rizikom od ranije smrti, piše Science Alert.

"Držanje razina željeza pod kontrolom moglo bi spriječiti neke bolesti povezane sa starošću"

"Ovi nalazi su izuzetno važni jer sugeriraju da visoka razina željeza u krvi smanjuje trajanje zdravih godina života i da bi držanje tih razina pod kontrolom moglo spriječiti neka oštećenja u tijelu koja su povezana s godinama", rekao je analitičar podataka Paul Timmers sa Sveučilišta Edinburgh.

"Također pretpostavljamo da bi naši nalazi o preradi željeza mogli dodatno objasniti zašto su vrlo visoke razine crvenog mesa bogatog željezom u prehrani povezane sa starosnim bolestima, poput srčanih oboljenja", dodao je.

S obzirom na to da korelacija ne znači nužno i uzročnost, stručnjaci su prilikom analize koristili statističku metodologiju zvanu Mendeljeva randomizacija kako bi umanjili pristranost i pokušali među podacima uočiti uzročnost.

Naučnici otkrivaju da osobe koje su se zarazile SARS-om 2003. godine, još uvek imaju ključne T-ćelije u organizmu.

Istraživanja koja su rađena u Singapuru, daju nadu da će ljudi koji su preležali korona virus, izgraditi imunitet u naredne dve decenije.

Kod nekih virusa, poput boginja, zaštita je doživotna i nije moguće da se čovek ponovo razboli. Ipak, neki od virusa su poput kratkotrajnih prehlada i kod njih zaštita traje kratko. Stručnjaci su i dalje zbunjeni jer ne znaju koliko dugo traje imunitet protiv Covid-19, zbog njegovog kratkog postojanja. Studije i dalje pokazuju da osobe mogu stvoriti samo kratkotrajni imunitet.

Druga naučna istraživanja pokazala su da ljudi koji su imali prehladu u poslednje dve godine, imaju T ćelije koje pokazuju "unakrsnu reaktivnu zaštitu" protiv Covid-19. Ova studija uključila je 23 pacijenta sa fakulteta Duke-NUS u Singapuru koja su imala SARS.

Prikupili su uzorke krvi i testirali ih da li još uvek sadrže imune ćelije koje su bile efikasne protiv SARS-a. Svi pacijenti su imali T ćelije, što sugeriše da su važan deo borbe protiv ove infekcije.

T ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koja su ključna komponenta imunološkog sistema i pomažu u borbi protiv bolesti.

Istraživanja su pokazala da svi pacijenti i dalje poseduju dugotrajne memorijske T ćelije reaktivne na virus. Što bi trebalo da podrazumeva, da će pacijenti sa Covid-19 takođe razviti dugoročan imunitet T ćelija - piše u istraživanjima. Ovo bi bilo značajno u saznanjima, koliko dugo bi ljudi mogli da budu zaštićeni vakcinacijom.

U daljem istraživanju, pomešani su uzorci krvi sa fragmentima SARS-CoV-2. Ćelije su pokazale "čvrstu" reaktivnost protiv SARS-2 kod svih pacijenata tako što su se vezale za njih. Eksperiment je rađen na 37 ljudi, koji nikada nisu bili zaraženi SARS-om.

Istraživači su otkrili nivoe T ćelija koje su u stanju da se prikače na virus Covid-19 kod 50 odsto testiranih.

- Iznenađujuće je što smo takođe otkrili specifične SARS-CoV-2 ćelije T kod pojedinaca bez anamneze SARS-a, Covid-19 ili kontakta sa SARS-om/Covid-19 pacijentima- kažu naučnici. Oni veruju da ove T ćelije mogu postojati zbog prethodne infekcije drugim koronavirusom - od kojih ima sedam koji mogu zaraziti ljude.

Nije isključeno da T ćelije mogu nastajati od drugih životinjskih koronavirusa - za koje se uglavnom misli da potiču od slepih miševa. Glavni istraživač dr Antonio Bertoleti, rekao je za Telegraph da su ove T ćelije možda češće u Aziji nego u ostatku sveta. To negde i objašnjava, zašto je upravo ovaj kontinent bio relativno netaknut u poređenju sa Evropom i SAD-om tokom pandemije Covid-19.

Naučnici su rekli da bi ovu "postojeću" zaštitu trebalo razmotriti na nivou stanovništva, jer to može da dovede da se manje ljudi razboli od Covid-19 nego što se mislilo.

T ćelije su deo adaptivnog imuniteta, prva linija odbrane protiv strane supstance. Sa druge strane, antitela, pokrenuta u delovanju ćelijama B, počinju da pomažu tek nekoliko dana kasnije, a možda im i neće biti potrebni ukoliko su T-ćelije i drugi delovi imunološkog sistema, izbrisali virus. Iz tog razloga, neki ljudi možda nemaju antitela protiv Covid-19 u krvi uprkos tome što su u prošlosti bili zaraženi koronavirusom, kažu naučnici.

Singapurski tim rekao je da su u prethodnom istraživanju otkrivena antitela za SARS-1 posle dve ili tri godine. Prema tome, testiranje antitela bi sugerisalo na to da mogu biti ponovo biti zaraženi iako su zaštićeni T ćelijama.

Što se tiče SARS-2, profesor Karol Sikora, savetnik Svetske zdravstvene organizacije, izjavio je za MailOnline da veruje da samo 10 procenata ljudi koji su zaraženi koronavirusom razvija antitela. Karolinski institut i Univerzitetska bolnica Karolinska, u Švedskoj, nedavno su pokazali da mnogi ljudi sa blagim ili asimptomatskim oblikom Covid-19 pokazuju imunološki otpornost na ćelije i ne testiraju pozitivna antitela.

Imunitet među populacijom je veći nego što pokazuje testiranje antitela, dok neki delovi imunog odgovora naučnicima ostaju potpuna misterija i nisu u stanju da ih mere.

Primarijus Alberto Zangrilo, koji radi u bolnici San Rafaele u Milanu, kaže da je koronavirus i dalje prisutan, pritajen, ali da više ne može da izazove tešku sliku bolesti. Ističe da ne znači da svaka zaraza znači i oboljevanje od kovida-19, te dodaje da sa koronavirusom moramo nastaviti da živimo.

Alberto Zangrilo održao je konferenciju za strane medije na kojoj je govorio o koronavirusu, vakcini, italijanskom odgovoru na pandemiju.

Dopisnica RTS-a postavila mu je pitanje o potencijalnoj vakcini, kao i o izjavi predsednika Veneta Luke Zaje, koji je rekao da je srpski virus agresivniji od italijanskog. Zangrilo smatra da Zaja ne bi tako nešto rekao "bezveze", već da ga je informisao neko kompetentan.

Kako biste Vi, koji ste se svakodnevno borili sa virusom u jeku epidemije, opisali kovid?

Sars-kov-2 je ekstremno zarazan virus sa kojim moramo da naučimo da živimo. Smrtnost od ovog virusa je deset puta veća od one kod virusa gripa ali je mnogo manja od onog kod virusa Sars-1 koji je i mnogo manje zarazan. Ovo je podmukao virus koji još uvek malo poznajemo, znamo neke njegove generalne karateristike ali to je svega 50 odsto od onoga što bi trebalo da znamo da možemo da kažemo da smo mirni.

Šta mislite o odluci vlade da produži sanitarno vanredno stanje do kraja godine?

Ja mislim, i uvek sam tvrdio da su Italijani narod koji zaista poštuje pravila. Mi smo se odlično snašli u ovoj epidemiji i odgovorili na najbolji mogući način. Bili smo prva zemlja sa lokdaunom proglašenim 08. marta, prva evropska zemlja koja je bila crvena zona. Bili smo dva meseca zatvoreni, to se zaista isplatilo, to je bio jako važan momenat. Italija je kula civilizacije i naš cilj je dobro svih i mislim da nije u redu proglasiti vanredno stanje do kraja godine, to je jako dug period i to zaista ne odgovara zdravstvenim rezultatima, nema nikakvog smisla. Mislim da bi trebalo da savetujemo ljude i da računamo na njihov zdrav razum, poštovanje prema drugima i sebi, distanca, higijena, dakle sve ono što se pokazalo bitnim za smanjenje virulencije. Kvantitativno je virus skoro nestao.

Šta mislite o vakcinama na kojima rade mnoge zemlje, da li možda možemo uskoro očekivati neku sigurnu vakcinu, i da li nas to može zaštiti?

Vakcina je fundamentalna kada se radi o ovakvim infekcijama i to pokazuje i grip koga imamo svake godine i vakcina je bitna kod osetljive populacije stanovništva. Verujem da karakteristike ovog Sars-kov-2 koji nam malo beži da se tako izrazim, čine to da će vreme traženja vakcine biti malo duže, zato sam jednom prilikom i rekao da se nadam da će virus nestati pre nego se nađe vakcina.

Moram da podvučem da imamo sve više dokaza da ovaj virus pokazuje neke posebne osobine, imamo mnogo slučajeva ljudi koji su ozdravili pa onda opet bili pozitivni, imunski odgovori nam pokazuju da nam ovaj virus još nije jasan.

Šta mislite kako je nastao virus? Priča se da ga je bilo još u decembru.

To je teško pitanje, ovi koronavirusi imaju genezu koja postoji od praistorije. Koronavirus su postojali i pre nekoliko stotina godina i prešli su sa životinja na čoveka sa mutacijom i štetom koja sa tim dolazi. Još uvek se diskutuje o tome odakle dolazi ovaj virus Kovid, postoje neki dokazi koji još uvek nisu podržani od strane nauke tako da još ne znamo da li je virus bio tu možda još pre Kine ili pre Italije. Mi smo imali viralne upale pluća još u novembru koje su se lečile kod kuće ali mi ne znamo da li je to bio kovid. Vreme će nam to pokazati. Sretaćemo se mi još u budućnosti sa raznim virozama.


Ja i mnoge moje kolege tvrdimo da je odnedavno virus oslabio tj. da smo uspeli da ga suzbijemo, on jeste tu ali on više ne proizvodi bolest. Mi smo bili jako brzi kao prva zapadna zemlja u nalaženju efikasnog odgovora u organizaciji i u terapeutskom odgovoru, mislim da moramo biti brzi i u tome da napokon otvorimo Italiju ne bi li vratili društveni život, ekonomiju i sl. Rizikujemo da izgubimo sve ono što smo imali pre Kovida i onda nećemo moći to da vratimo. Njujork tajms piše da je u Americi 5,4 miliona ljudi izgubilo pravo na osiguranje tj. pravo na lečenje a mi znamo kako to kod njih funkcioniše. A izgubili su ga jer su izgubili posao. Taj rizik postoji svuda ako ekonomija ne krene, osiromašićemo, bićemo globalno hronično siromašni i gladni i zemlja će umreti kao i druge zemlje koje neće znati kako da strateški reaguju što se ekonomije tiče. Dakle moramo da se pokrenemo poštujući zdravstvena pravila, hrabra, moderna i koja donose perspektivu.

Infekcija novim koronavirusom može imati veoma različite tokove, neki i ne primijete da su se zarazili i imaju samo blage simptome prehlade, a drugi toliko teško obole da su životno ugroženi i neophodna im je intenzivna njega, prenosi "Blic".

Na Institutu za zdravlje Klinike "Šarite" u njemačkom Berlinu naučnici ispituju zašto imunološki sistem ponekad pretjerano reaguje, nanoseći veću štetu zaraženoj osobi nego samom virusu.

Analizirani uzorci

Naučnici su pribjegli analizi pojedinačnih ćelija uzetih iz disajnog sistema oboljelih od kovida-19. Svaka ćelija, naime, drugačije reaguje na infekciju i pruža individualne informacije o toku bolesti koje su vidljive na individualnom odgovoru hiljada gena u jednoj ćeliji.

U istraživanju je učestvovalo 19 oboljelih i pet zdravih osoba. Kod osam pacijenata bolest je imala relativno blag tok, a kod 11 je bila teška. Analizirani uzorci uzeti su sa sluzokože nosa i ždrijela, a kod dva pacijenta i iz bronhija, prenosi austrijski "Standard".

Naučnici su u laboratoriji izolovali ćelije iz uzetih uzoraka, a zatim sekvencirali ukupno 160.528 ćelija. Pored imunoloških ćelija, naučnici su u uzorcima našli prije svega ćelije iz površinskog sloja disajnih puteva, dakle, različite epitelne ćelije.

- Iz njih smo izolovali ribonukleinsku kiselinu (RNK), koja sadrži nasljedni materijal virusa, ali i prepis aktivnih gena u ljudskim ćelijama - objašnjavaju iz Digitalnog zdravstvenog centra.

Argentina pokušava riješiti misteriju pojave zaraze koronavirusom kod 57 mornara nakon 35 dana provedenih na moru, uprkos tomu što su na testiranju prije plovidbe svi bili negativni.

Ribarski brod "Echizen Maru" vratio se u luku nakon što je dio mornara razvio simptome koji odgovaraju covidu-19, objavilo je ministarstvo zdravlja u ponedjeljak.

Prema ministarstvu 57 od 61 člana posade sada je pozitivno na koronavirus.

Svi su testirani 14 dana prije plovidbe, bili su negativni i do ukrcavanja na brod bili su u obaveznom karantinu u hotelu u gradu Ušuaiju.

Samo su dva mornara negativna na virus, a rezultati se čekaju za još dva člana posade.

Dvojica mornara su hospitalizovana.

"Teško je utvrditi kako su zaraženi jer 35 dana nijesu bili ni sa kim u kontaktu, a opskrbljeni su namirnicama iz luke Ušuaija", kaže epidemiološkinja Alehandra Alfaro u Tiera del Fuegu.

Tim sada pokušava utvrditi hronologiju simptoma kako bi utvrdio hronologiju zaraze.

Načelnik odjeljenja zaraznih bolesti u bolnici u Ušuaiju Leandro Balatore kaže da inkubacija od 35 dana nije još opisana.

Broj oboljelih od covida-19 u Argentini premašio je 100.000, a preminulo je više od 1900. Većina zaraženih je na području Buenos Airesa.

Učinili su to ovaj put. Skupina muškaraca i žena izvela je dobro osmišljen plan kako bi pustila zdravlje ljudske rase niz WC školjku. Napadajući same osnove života, uskratili su izloženost ljudi, masovno, sunčevim zrakama koje daju život / zdravlje (smanjujući razinu vitamina D) putem zatvaranja. A nošenjem maski, službenici za javno zdravstvo tjeraju javnost u stanje hipoksičnog disanja. Nošenje maske smanjuje kisik koji udišemo i povećava unos CO2.

Objavljen je videozapis na kojem su prikazani ljudi koji testiraju maske na kvalitetu zraka u pogledu kisika i CO2. Videozapis je uklonjen (što nije iznenađujuće) jer je pokazao da nošenje maske predstavlja opasnost za zdravlje. Pogledajte detalje u nastavku. A evo i video dr. Rashida Buttara koji strastveno predstavlja opasnosti nošenja maski. Njegove su riječi možda grube, ali on pogađa prave točke.

Naravno, zdravstveni službenici su svi za maske, a vi se bolje naviknite na njih. Jedan zdravstveni stručnjak predviđa da će maske ostati aspekt američkog života još godinama. Eric Toner, viši znanstvenik Centra za zdravstvenu sigurnost Johns Hopkins, rekao je: "Mislim da je nošenje maski i određeni stupanj socijalnog distanciranja, s čime ćemo živjeti - nadamo se, živjeti sretno - nekoliko godina".

Kakav će učinak imati oduzimanje kisika milijardama ljudi na nekoliko godina? Koliko će to ljude učiniti sretnima? Ili udisanje opasne količine CO2, što će to učiniti zdravlju ljudi nakon nekoliko godina ili čak nakon samo nekoliko tjedana ili mjeseci.

Smanjenje količine kisika koje ljudi udišu, prisiljavanje ljudi da nose maske je okrutno i medicinski glupo, kao što dr. Buttar ističe. Ispod maske očitavanja O2 padaju s uobičajenih 21 na nezdravih 17.5, što pokreće alarm službenih OSHA uređaja koji mjere takve stvari.

Klaus Püschel: COVID-19 je kobna bolest samo u izuzetnim slučajevima, ali u većini slučajeva predstavlja pretežno bezopasnu virusnu infekciju

Poznati i ugledni patolog visokog ranga u video razgovoru izvijestio je kako on i njegovi kolege diljem Europe nisu pronašli / otkrili ijedan dokaz o smrti kao posljedicu novog koronavirusa SARS-CoV-2 na kontinentu.

Dr. Stoyko Katsarov, predsjednik Centra za zaštitu prava građana (Center for Protection of Citizens' Rights) sa sjedištem u bugarskom glavnom gradu Sofiji i bivši zamjenik ministra zdravstva Bugarske vodio je video razgovor s dr. sc. Stoyanom ALEKSOVIM, uglednim patologom, a video-razgovor od 13. svibnja 2020. nalazi se na internetskoj stranici Bugarskog udruženja za patologiju (Bulgarian Pathology Association, BPA).

Dr.sc. Stoyan ALEKSOV bugarski je patolog s 30-godišnjim iskustvom, predsjednik je Bugarskog udruženja za patologiju i član Savjetodavnog odbora Europskog društva za patologiju (European Society of Pathology, ESP) u razgovoru s dr. Katsarovim iznio je nekoliko zapanjujućih otkrića. Razgovor je dakako poduži i preveden je s bugarskog na engleski jezik - govori o mnogo toga, a za početak evo nekoliko najznačajnijih podataka koji oduzimaju dah: