Priča o bosanskim piramidama i istraživaču Semiru Osmanagiću već 12 godina privlači pažnju i izaziva podeljene i skeptične reakcije javnosti.
I dok je kulturna elita u Bosni, pa i u svetu, uglavnom kategorički na stanovištu da je reč o marketinškom triku i izmišljotini, Visoko, gradić u Bosni, više od decenije privlači stotine hiljada volontera, stručnjaka i turista iz celog sveta.
Osnivač fondacije Dolina bosanskih piramida čini se ne mari previše zbog oštrih kritika i podsmeha, već širom sveta drži predavanja o bosanskom čudu, a arheološka otkrića poput mreže tunela i kamenih blokova potkrepljuju tezu da brda u Visokom ipak nisu nastala prirodnim putem...
Kako ste uopšte došli na ideju da se u Bosni nalaze najstarije piramide na svetu?
- U poslednjih 30 godina istraživao sam piramide u svetu, a moja doktorska disertacija je o piramidama Maja. Kada sam prvi put došao u gradić Visoko u Bosni da posetim lokalni muzej ispred sebe sam video nešto što su svi zvali prirodno brdo. Odmah sam uočio da je u pitanju uzvišenje sa četiri trouglaste stranice. Uzeo sam kompas koji je pokazao da sve četiri stranice odgovaraju stranama sveta i odmah mi je bilo jasno da je reč o ogromnoj veštačkoj strukturi u obliku piramide koja je nakon hiljada godina prekrivena zemljom i vegetacijom. Započeo sam preliminarna istraživanja koja su veoma brzo potvrdila da je reč o veštačkoj strukturi.
