Istraživači su otkrili da dobar noćni san može ublažiti uticaj stresa na nivo kortizola kod dece. Kortizol je kortikosteroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde, utiče na metabolizam, kardiovaskularni sistem i imunosistem organizma. Naziva se i „hormon stresa” jer učestvuje u odgovoru organizma na stres.

San je važan za decu, posebno kada su pod stresom. Nova studija Centra za kliničko istraživanje zdravlja Univerziteta Konkordija i Centra „Perform" (PERFORM Centre) pokazuje da loš san pojačava negativna dejstva stresa i šteti zdravlju mladih. S druge strane, dobar noćni odmor može ublažiti uticaj stresa na nivo kortizola kod dece.

Kortizol je kortikosteroidni hormon koji nastaje u kori nadbubrežne žlezde i utiče na metabolizam, kardiovaskularni sistem i imunosistem organizma. Naziva se i „hormon stresa" jer učestvuje u odgovoru organizma na stres. Dok kratkoročna izloženost kortizolu priprema telo za reakciju „bori se ili beži" (fizička reakcija u situacijama koje ugrožavaju dobrobit ili život pojedinca, tokom koje kortizol povišava krvni pritisak i nivo šećera u krvi i priprema mišiće na odgovor), dugotrajna izloženost dejstvu tog hormona može nositi zdravstvene rizike, kao što su srčane bolesti, povećanje težine i depresija.

Dobar noćni san

Šta to znači dobro se naspavati? Autori navedene studije objašnjavaju da „naučnici koji proučavaju san prave razliku između trajanja sna (koliko dugo neko provede spavajući) i kvaliteta sna ‒ koliko dobro neko spava. Prospavana noć bez buđenja, relaksiranost nakon okrepljujućeg odmora i odsustvo problema sa spavanjem, kao što su noćne more, apneja i hrkanje, primeri su kvalitetnijeg sna."

Ispitivanje sna kod dece

Roditelji podstiču dobre navikeStudija je objavljena u časopisu o psihoneuroendokrinologiji („Psychoneuroendocrinology"), a obuhvatila je 220 ispitanika, uzrasta od osam do osamnaest godina. Deca su istraživačima davala uzorke pljuvačke iz kojih je određivan nivo kortizola, a takođe su, kroz razgovor sa roditeljima, odgovarala na pitanja o stresu, navikama koje su povezane sa spavanjem i o vremenu kada odlaze na počinak. Istraživači su otkrili da san lošeg kvaliteta pojačava negativne efekte stresa na nivo kortizola kod dece.

Iako je najlakše i najbrže kupiti gotov obroki podgrejati ga kod kuće, takva navika može imati štetne posledice. Mikrotalasna rerna može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme, upozoravaju naučnici.

Prema najnovijem istraživanju, plastične posude u kojima se podgrejavaju gotovi obroci ispuštaju kancerogene otrove. Sumnjaju da zračenje koje proizvodi mikrotalasna može uticati kod ljudi na koncentraciju, energiju i spavanje. Takođe, može poremetiti funkcionisanje probavnog i imunološkog sistema.

“Može štetno delovati na plodnost, hormonalnu ravnotežu, krvni pritisak, kardiovaskularno zdravlje, raspoloženje i libido“, objasnio je nutricionist Rik Hej.

Jela koja se pripravljaju u mikrotalasnoj često imajui visoke količine šećera i manje hranjivih vrednosti od onih koji sami pripremamo.

"Teško je pronaći gotovo jelo koje sadrži organske ili prirodne sastojke. Ali, često u sebi imaju razne dodatke koji im produžuju rok trajanja i daju ukuse“, istakla je nutricionistkinja i stručnjakinja za gubitak kilograma Lili Soter.

Predlaže ljubiteljima mikrotalasne pećnice da hranu stave u staklenu posudu kako se ne bi izlagali toksinima. Jedni od najvećih fanova takvih obroka su zasigurno zapadnjaci. Uprkos svim opasnostima po zdravlje, studije su pokazale da se građani pouzdaju u gotove obroke od 70-ih godina prošlog veka.

Najmanje tridesetoro dece umrlo je od sredine juna u provinciji Naga na severozapadu Mjanmara od nepoznate bolesti respiratornih organa, saopštili su zvaničnici.

Lokalne vlasti optužuju centralnu vladu da nije poslala pomoć u pogođeno područje od izbijanja epidemije.

Deca obolevaju od nepoznate bolesti koja izaziva probleme sa disanjem, a većina žrtva je mlađa od pet godina.

Lekari nisu uspeli da identifikuju bolest, za koju postoje naznake da je zarazna.

Stanovnicima provincije Naga u Mjanmaru privremeno je zabranjeno da putuju u druge oblasti kako bi se sprečilo širenje zaraze.

Poslednjih godina dosta se govori o značaju maslinovog ulja, te je ono u mnogim domaćinstvima zamenilo suncokretovo ulje.

Međutim, svako ulje može biti korisno ukoliko njegova prirodna svojstva nisu ugrožena prilikom proizvodnje. Iako su na tržištu dominantna tehnološki prerađena, rafinisana ulja, danas možemo nabaviti i razne vrste prirodnih lekovitih ulja, autentičnog ukusa

Bademovo, suncokretovo, kukuruzno, kokosovo ili maslinovo ‒ svako od navedenih ulja ima nutritivnu i lekovitu vrednost jer se dobija iz plodova koji predstavljaju jezgro vitamina i antioksidansa. Međutim, da bi ulje zadržalo bogate sastojke ploda, mora biti pažljivo obrađeno.

Mane industrijski proizvedenih ulja

Većina potrošača odlučuje se za industrijska, rafinisana ulja zbog dostupnosti i ekonomskih razloga. Rafinisanje je posledica industrijske potrebe za kvantitetom, pri čemu se, po prirodnim zakonima, manje misli na kvalitet. Naime, jednostavnim hladnim ceđenjem, u semenkama i plodovima ostaje dosta neiskorišćenog ulja, dok industrijskom obradom u plodu ostane samo 1% ulja. Naravno, u takvom procesu često učestvuju razna hemijska sredstva, koja obezbeđuju prihvatljiv ukus i boju. Ukoliko se već odlučite za upotrebu rafinisanog ulja, važno je da ga ne koristite više puta, pogotovo ukoliko pripremate hranu na visokim temperaturama.

Za kuvanje su najpogodnija ulja sa visokom tačkom dimljenja, koja mogu da podnesu visoku temperaturu pre nego što masti počnu da se razgrađuju. Za prelivanje salata stručnjaci preporučuju presovana ili hladno ceđena ulja bogatog ukusa. Što se tiče samog kvaliteta, najpoznatija ulja potiču iz Italije, Grčke, Španije, Tunisa...

Nutricionisti naglašavaju da nikako ne treba biti isključiv, baš zbog tolike raznolikosti jestivih ulja koja su danas u ponudi. Najbolje je mešati i kombinovati ulja, jer će se tako postići zanimljiviji ukus, ali i kompleksnija nutritivna vrednost.

Dvanaestogodišnji dečak, nomad iz sibirskog Jamalo - neneckog okruga, preminuo je od smrtonosne infekcije antraksom, objavila je danas vladina Kancelarija za saradnju sa medijima.

"Antraks je odneo jedan život. Možemo da potvrdimo sa sigurnošću od 90 procenata da je dvanaestogodišnji dečak preminuo od antraksa", navodi se u saopštenju.

Agencija TAS S navodi da je ova vrsta antraksa izuzetno teška za dijagnostikovanje zbog čega je ukazivanje adekvatne pomoći obolelilima bilo veoma teško.

Laboratorisjka ispitivanja potvrdila su ovu bolest kod osam pacijenata, među kojima ima i troje dece. Pacijenti su smešteni na Odelenje intezivne nege, navodi TAS S.

Prema navodima lokalnih vlasti, zbog pojave antraksa iz ove oblasti Sibira do sada je hospitalizovano 72 ljudi, uključujući 41 dete, ali kod većine testitiranih pacijenata je utvrđeno da nisu pozitivni na antraks.

AP prenosi da je bakterijsko oboljenje koje je zabeleženo u Jamalo -neneckom autonomnom okrugu prva pojava antraksa u Rusiji za poslednjih 75 godina.

Američke zdravstvene vlasti su danas upozorile javnost na zaraženo brašno i saopštile da ne znaju kako su bakterije iz životinjskog izmeta dospele u tu osnovnu namirnicu.

Potrošačima i kuvarima je savetovano da ne jedu, da ne probaju nepečeno testo za pecivo i kolače, jer se od zaraženog brašna razbolelo 46 ljudi u 21 saveznoj državi u SAD.

Analizira se brašno najveće američke kompanije, "Dženeral mils" iz Misurija.

Ta kompanija koja je s tržišta povukla 22,5 hiljada tona brašna, saopštila je da ne veruje da su njene fabrike izvor zaraze.

Centar za kontrolu i prevenciju bolesti izdao je uputstvo potrošačima i kuvarima da brašno tretiraju kao i druge namirnice koje mogu da kontaminiraju kuhinjske površine.

Jedan sat fizičke aktivnosti srednjeg intenziteta na dan dovoljan je kako bi se poništio smrtonosan učinak sjedenja za stolom ili gledanjem televizije, prenosi Independent.

Znanstvenici s Cambridgea i Norveške škole za sportske znanosti koji su analizirali podatke o milijun muškaraca i žena otkrili su da sjedenje više od osam sati na dan bez vježbanja može znatno povećati rizik od preuranjene smrti.

Ustanovljeno je da je 60 posto vjerojatnije da će ljudi uključeni u istraživanje - uključujući tisuće i tisuće onih koji rade u uredima - umrijeti ranije od aktivnijih pojedinaca.

Bolesti srca i krvožilnog sustava te rak su češći uzroci smrti kod osoba koje vode neaktivan život.

Otpornost na antibiotike postaje sve veći problem. Za potrebe stočnog fonda koristi se pedeset procenata svih antibiotika proizvedenih u Evropi; stručnjaci kažu da se rezistentne bakterije prenose na ljude putem mesa. Evropljani prosečno godišnje unesu deset kilograma junećeg mesa, oko 22 kilograma živinskog, i 31 kilogram svinjskog.

Elektronske cigarete emituju toksična isparenja, a na količinu i štetnost tih isparenja utječu faktori kao što su temperatura, tip i starost uređaja.

Rezultati su ovo najnovije studije provedene u Lawrence Berkeley laboratoriji u Kaliforniji koja pruža važne podatke za sve one koji smatraju kako su elektronske cigarete bezbjedne za upotrebu.

Studija je objavljena 27. jula u žurnalu Environmental Science & Technology.

"Zagovarači elektronskih cigareta kažu kako je emisija ovih toksičnih isparenja mnogo manja nego kod običnih cigareta, pa se zalažu za tezu da je mnogo bolje koristiti upravo elektronske cigarete,", kaže učesnik studije, Hugo Destaillats i pojašnjava:

"Rekao bih kako je to istina za određene korisnike, primjerice, dugogodišnje pušače koji ne mogu prestati da puše, pa je stvar u tome da izaberu manje zlo. Obične cigarete su užasno nezdrave, dok su elektronske cigarete jednostavno nezdrave, a ni u kom slučaju sigurne i bezbjedne".

U laboratorijskih testovima se pokazalo kako propilen glikol i glicerin, dva sastojka koja se nalaze u većini tečnosti za elektonske cigarete, u kombinaciji sa toplinom uzrokuju emisiju toksičnih hemikalija kao što su akrolein, acetaldehid, te formaldehid. Sve tri ili iritiraju respiratorni sistem ili su kancerogene.

Istraživači su došli do saznanja i da se količina štetnih hemikalija u elektronskim cigaretama povećava nakon prvog povučenog "dima", kako uređaj postaje zagrijaniji, te se povećava i sa svakim novim korištenjem elektronske cigarete.

Od 8. augusta američka administracija za hranu i lijekove će regulirati nove propise u vezi elektronskih cigareta, ali i običnih cigareta, vodenih lula, nikotin gelova i sličnih proizvoda.

Ira Saxena (9) je prije tri tjedna iz nepoznatih razloga počela češće kihati. Danas kihne i do 8000 puta dnevno, a liječnici joj ne mogu pomoći jer nisu dijagnosticirali od čega boluje.

Majka djevojčice Ire Saxena, koja kihne i do 8000 puta dnevno, je očajna i moli za pomoć. Liječnici već tjednima pokušavaju otkriti zbog čega toliko kiše. Misteriozni slučaj muči doktore koji su već isključili tipične bolesti, poput prehlade i alergija, prenosi Mirror.

Ira prestane s kihanjem jedino kad spava, ali onog trenutka kad se probudi, kihanje ponovo počne. Zbog toga ne može ići ni u školu. Majka Priya je odvela kćerku u privatne klinike i vodila je kod raznih specijalista, ali nitko nije uspio otkriti u čemu je problem.